Однос према животињама је огледало једног друштва

Протекле седмице на Правном факултету Универзитета у Београду организована је конференција са темом Правна заштита животиња – у сурет Закону о изменама и допунама Закона о добробити животиња. Конференцију је организовао Правни фукултет, а учествовали су заштитари животиња из целе Србије, али и стручњаци из различитих области. Причало се не само о заштити кућних љубимаца, него и о правима животиња на фармама, крзнашица, као и огледних животиња. Нажалост, изостао је долазак представника Управе за ветерину, који су били позвани.

-Оно што би требало да направи највећу разлику јесте предлог да у Закон о заштити животиња уђе одредница да су оне осећајна бића и да се више према њима не односи као према стварима. На тај начин оне пред Законом имају потпуно другачију важност. Доказано је да животиње осећају бол, тугу, срећу... На овај начин се третирају у европским земљама. Чули смо од тужитељке да се код нас на судовима исто третира када неко отвори туђе писмо и када убије пса, каже Весна Теодоровић, волонтерка која је представљала шабачко Удружење за заштиту паса „Право на живот“.

-Величина и морални напредак народа може се мерити по томе како поступају са животињама. Једини начин да живиш је да пустиш и друге да живе, рекао је Махатма Ганди.

Весна каже да је на конференцији овога пута заиста приказано реално стање и сви проблеми са којима се заштитари животиња у Србији сусрећу свакодневно. Колико су ужасне сцене које гледају говори и то што увек у медијима буду цензурисане слике због узнемирења јавности.

-Приказано је стање из појединих градских прихватилишта у Србији. Ми смо их већ видели, али сада је и стручна јавност могла да види шта се дешава у Бору, Лозници, Апатину, Србобрану, Крушевцу, Пожеги, каже Весна.

Пријављено је 4.000 одгајивачница које се не воде у АПР-у, не плаћају порез, а зарађују огромне суме новца. Залажемо се за увођење пореза онима који имају профит од паса, али смо изричито против тога да се порез на љубимце уведе осталим грађанима

Једна од тема био је и Кинолошки савез Србије и илегалне одгајивачнице паса. Тренутно постоји „рупа у закону“ која мањи број женки које се коте не види као одгајивачницу.

-Пријављено је 4.000 одгајивачница које се не воде у АПР-у, не плаћају порез, а зарађују огромне суме новца. Залажемо се за увођење пореза онима који имају профит од паса, али смо изричито против тога да се порез на љубимце уведе осталим грађанима. Желимо да свако ко има расног пса ког коти региструје одгајивачницу, јер се пси не могу мало размножавати, објашњава наша саговорница.
Позитивна ствар и оно што даје наду јесте идеја да се преузму модели решења проблема из других држава. Нама блиска Грчка лако је решила проблем злостављања животиња.

-Шпанија и Грчка су, након неколико језивих злостављања паса, преко ноћи нашле решење и донеле уредбе. Због тога се и ми боримо за системско решење. Грци су увели драстичне казне, затворске и то вишегодишње, за свако злостављање пса. Одговара се за шутирање пса на улици, за нечипваног пса. Све то је важно, зато што је однос према животињама огледало једног друштва, истиче Весна.

Стручни учесници и предавачи
-Радује ме што су се у причу коначно укључили стручни људи, професори Правног и Ветеринарског факултета. Предавања су држали проф. др Марко Давинић, проф. др Вања Бајевић... Поред њих ту су били тужиоци, али и чланови Радне групе за измену и допуну Закона о добробити животиња, каже Весна Теодоровић.

Оптимиста је и нада се помаку и у нашем друштву, те да ће држава увидети да проблем злостављача животиња захвата много шире друштво. Небројено пута се показало и доказало да злостављање животиња касније прелази и на људе, посебно немоћније.

-Дозвољавамо насилницима да хране своу патологију и да она расте. Сведоци смо огромног броја насиља. Боримо се да се направи база мучитеља животиња. Наш Закон предвиђа доста санкција, али се оне не изричу. Код нас најмонструознији случајеви злостављања завршавају опоменом, каже Весна.