ПИЈАНИСТКИЊА ИРИНА БРОДИЋ
ЦЕО СВЕТ ЈЕ НАШ
Пишући приче о успешним људима свих бранши, профила и старосних доба, сведочимо да је Шабац расадник талената. Стазама предака који су неговали своје дарове, људи који налазе заслужено место у фељтону “Успешни Шапчани” знају како да верују у своје снове. Такође, овде је реч о нади. Једна од нада града Шапца, најмлађа од свих о којима смо до сада писали, тринаестогодишња је пијанисткиња, Ирина Бродић.
Ирина је из музичке породице. Бака Јованка је била професор солфеђа у Музичкој школи, једна тетка такође предаје солфеђо, а друга је певачица. Мама Јелена је свирала клавир, похађала је четири разреда у Музичкој школи, али је више интересовао спорт (атлетика), па је завршила Вишу тренерску школу. Тата Александар је свирао хармонику и био солиста у хору Музичке школе, код професорке Мезеј, али, и он се определио за спорт (фудбал). Ирина је рано почела да слуша, најпре звуке клавира, а са годину дана је, са баком, на слог А певала целу лествицу. Када је имала три године, добила је мали клавир, пластични, и музички буквар, где сваки тон има своју боју. Свирала је по бојама. Са пет је кренула у Музичко забавиште и почела да пева у Дечјем хору “Вива”. У седмој је пошла у Музичку школу, у класу професорке Хелене Давидовић. Тада је кренула и на прва такмичења, а данас има више од тридесет међународних и седам републичких првих награда.
- У кући смо свирали, стално сам слушала бакине часове и одлучила се за клавир. Касније сам хтела да свирам и фрулу, виолину... Пробала сам све, али сам остала за клавиром. То је моја највећа љубав.
Свака љубав тражи жртву, тест који се лако пролази, ако је љубав права. Сваког дана, Ирина свира клавир по неколико сати, путује у Београд или Нови Сад, али успева да буде одличан ђак у седмом разреду ОШ “Јеврем Обреновић”. Једини проблем је време. За изостанке има пуно разумевање разредног старешине, Рада Бошковића.
- Од предмета волим енглески, српски и географију, остало баш и не (смех). За спорт сам антиталенат (смех).
Последње три године похађа часове глуме, певања и плеса на Академији забаве и уметности „ О&М „ у Новом Саду. Ове године добила је главну улогу у бродвејском мјузиклу „Анние Јуниор“ у Српском Народном позоришту. На питање шта јој је најинтересантије, одговара да воли све.
- Волим када је све повезано, клавир, певање, глума и плес. Зато обожавам мјузикл.
Ове године одржан је конкурс “Дечја песма за Европу”. Од осамнаест пријављених, три су ушле у финални круг, а победила је песма “Цео свет је наш”, коју у дуету певају Ирина и њена другарица Јана Пауновић из Београда. Двадесетшестог новембра, на Дечјој песми Евровизије, знамо за кога ћемо навијати.
- Јана и Ирина су се упознале на РТС-у, када су снимале музички шоу “Ја могу све”. Са групом “Пахуљице”, освојиле су друго место. Захваљујући Лејли Хот, која им је тада била вокал коуч, дошле су на идеју да се пријаве за Дечју песму Евровизије.
Ове године, на Интернационалном такмичењу у категорији камерних састава у Берлину, са флаутисткињом Јаном Илић, освојила је треће место, а потом, у Берлинској филхармонији, наступила на концерту награђених учесника. Следеће године планира да, са другарицом Ларом Арбајтер из Београда, свира клавирски дуо на републичком такмичењу у камерним саставима.
Питали смо је да ли има времена за дружење.
- Пре школе идем у Музичку, а после на пробе у Београд, викендом у Нови Сад. Дружим се на распусту са најбољим другарицама, Маријом и Јаном.
Сигурни смо да је лепо, али и захтевно имати талентовано и амбициозно дете, као што је Ирина.
- Јако захтевно. У једном тренутку смо морали да направимо план и да изменимо комплетан начин живота због ње. Кад имате дете које толико тога може и хоће, била би штета не подржати је. Било је питање да ли ћу да се бавим својим послом, или да пратим њу. Одлучили смо се за Ирину, каже Јелена.
Није лако ни финансијски. За одлазак у Грузију, девојчице немају обезбеђену пратњу, па родитељи морају сами да се сналазе. Хвала Богу да постоје пријатељи и људи добре воље (Салон лепоте Марија, Курирска слузба Бекс, брза поста Акс), који помажу у припремама за одлазак.
Протеклог петка, када смо водиле разговор, Ирина није била много причљива, што, по Јелениним речима, није њена особина. Ипак, поверила нам је да машта да глуми у Дизнијевом филму и да би волела да живи у Америци, “због мјузикла и Холивуда”.
Само напред, Ирина. “Цео свет је наш”, ако верујемо да нам припада.
Ирина Бродић је са пет година почела да пева у Музичком забавишту и Дечјем хору „ВИВА“. Годину дана касније, почела је да похађа наставу клавира у класи професорке Хелене Давидовић. Од тада, активно се појављује на многобројним пијанистичким такмичењима. Освојила је више од тридесет првих награда на међународним такмичењима, а на републичким седам. Апсолутном победом у Риму, бриљирала је 2014 године, а на престижном такмичењу у Вараждину (Хрватска), такође је освојила прву награду. Победник је и Интернационал Мусиц Цомпетитион и другонаграђена на Цхопин Фесту. Ове године, на Интернационалном такмичењу у категорији камерних састава у Берлину, са флаутисткињом Јаном Илић, освојила је треће место, а потом, у Берлинској филхармонији, наступила на концерту награђених учесника. Са једанаест година одржала је свој први солистички концерт испред препуне сале Музичке школе „Михаило Вукдраговић“. Била је представник дечје филхармоније у оквиру пројекта “Деца деци”, а од 2016. члан Српског народног позоришта у Новом Саду, где је са симфонијским оркестром наступала као солиста-дечји сопран. На манифестацијама хуманитарног карактера у свом граду, изводила је националну химну. У шоу-програму „Ја Могу Све“, који се емитовао на РТС-у, са групом „Пахуљице“ освојила је друго место. У шоу програму „Твоје лице звуци познато“, у улози Матилде, наступала је са Ђошом. Ирина је већ три године члан Академије забаве и уметности „О&М“ у Новом Саду. Ове године добила је главну улогу у бродвејском мјузиклу „Анние Јуниор“. Заједно са Јаном Пауновић, ове године представљаће Србију на Дечјој песми Евровизије у Грузији.
Ирина је из музичке породице. Бака Јованка је била професор солфеђа у Музичкој школи, једна тетка такође предаје солфеђо, а друга је певачица. Мама Јелена је свирала клавир, похађала је четири разреда у Музичкој школи, али је више интересовао спорт (атлетика), па је завршила Вишу тренерску школу. Тата Александар је свирао хармонику и био солиста у хору Музичке школе, код професорке Мезеј, али, и он се определио за спорт (фудбал). Ирина је рано почела да слуша, најпре звуке клавира, а са годину дана је, са баком, на слог А певала целу лествицу. Када је имала три године, добила је мали клавир, пластични, и музички буквар, где сваки тон има своју боју. Свирала је по бојама. Са пет је кренула у Музичко забавиште и почела да пева у Дечјем хору “Вива”. У седмој је пошла у Музичку школу, у класу професорке Хелене Давидовић. Тада је кренула и на прва такмичења, а данас има више од тридесет међународних и седам републичких првих награда.
- У кући смо свирали, стално сам слушала бакине часове и одлучила се за клавир. Касније сам хтела да свирам и фрулу, виолину... Пробала сам све, али сам остала за клавиром. То је моја највећа љубав.
Свака љубав тражи жртву, тест који се лако пролази, ако је љубав права. Сваког дана, Ирина свира клавир по неколико сати, путује у Београд или Нови Сад, али успева да буде одличан ђак у седмом разреду ОШ “Јеврем Обреновић”. Једини проблем је време. За изостанке има пуно разумевање разредног старешине, Рада Бошковића.
- Од предмета волим енглески, српски и географију, остало баш и не (смех). За спорт сам антиталенат (смех).
Последње три године похађа часове глуме, певања и плеса на Академији забаве и уметности „ О&М „ у Новом Саду. Ове године добила је главну улогу у бродвејском мјузиклу „Анние Јуниор“ у Српском Народном позоришту. На питање шта јој је најинтересантије, одговара да воли све.
- Волим када је све повезано, клавир, певање, глума и плес. Зато обожавам мјузикл.
Ове године одржан је конкурс “Дечја песма за Европу”. Од осамнаест пријављених, три су ушле у финални круг, а победила је песма “Цео свет је наш”, коју у дуету певају Ирина и њена другарица Јана Пауновић из Београда. Двадесетшестог новембра, на Дечјој песми Евровизије, знамо за кога ћемо навијати.
- Јана и Ирина су се упознале на РТС-у, када су снимале музички шоу “Ја могу све”. Са групом “Пахуљице”, освојиле су друго место. Захваљујући Лејли Хот, која им је тада била вокал коуч, дошле су на идеју да се пријаве за Дечју песму Евровизије.
Ове године, на Интернационалном такмичењу у категорији камерних састава у Берлину, са флаутисткињом Јаном Илић, освојила је треће место, а потом, у Берлинској филхармонији, наступила на концерту награђених учесника. Следеће године планира да, са другарицом Ларом Арбајтер из Београда, свира клавирски дуо на републичком такмичењу у камерним саставима.
Питали смо је да ли има времена за дружење.
- Пре школе идем у Музичку, а после на пробе у Београд, викендом у Нови Сад. Дружим се на распусту са најбољим другарицама, Маријом и Јаном.
Сигурни смо да је лепо, али и захтевно имати талентовано и амбициозно дете, као што је Ирина.
- Јако захтевно. У једном тренутку смо морали да направимо план и да изменимо комплетан начин живота због ње. Кад имате дете које толико тога може и хоће, била би штета не подржати је. Било је питање да ли ћу да се бавим својим послом, или да пратим њу. Одлучили смо се за Ирину, каже Јелена.
Није лако ни финансијски. За одлазак у Грузију, девојчице немају обезбеђену пратњу, па родитељи морају сами да се сналазе. Хвала Богу да постоје пријатељи и људи добре воље (Салон лепоте Марија, Курирска слузба Бекс, брза поста Акс), који помажу у припремама за одлазак.
Протеклог петка, када смо водиле разговор, Ирина није била много причљива, што, по Јелениним речима, није њена особина. Ипак, поверила нам је да машта да глуми у Дизнијевом филму и да би волела да живи у Америци, “због мјузикла и Холивуда”.
Само напред, Ирина. “Цео свет је наш”, ако верујемо да нам припада.
М. Филиповић
Најновији број
25. април 2024.
