Чувар Станкове љубави

У сенци шљивика и старе мушмуле, самује Хајдук Станков вајат у Црној Бари, недалеко од Дрине. Неми је сведок давно прохујалог времена које је најбоље описао Јанко Веселиновић, знаменити мачвански и српски књижевник, рођен у близини овог села.
Вредни хроничари су забележили да је у овом старинском објекту, направљеном од дрвета и камена покривеном “биберовим” црепом који је обузео лишај, Станко Алексић, ашиковао са прелепом сеоском девојком Јелицом Севићевом. У њу се заљубио и због ње завадио са до тада најбољим другом Лазаром Миражићем. Сукоб двојице младића је ескалирао. Станко је отишао у хајдуке, због неправде која му је нанета. Све то је Јанко Веселиновић, потанко описао, уводећи тако ово питомо мачванско село и трагичну љубав двоје младих у литературу.
Годинама ни кубици хладне дринске воде вису могли угасити пламен из породица Миражића и Алексића, “потпаљен” пре више од једног века. Учинило је то време, а у једном тренутку се догодило да о вајату брину потомци Станкових највећих непријатеља.
Туристичка организација општине Богатић и месна заједница Црна Бара, недавно су приликом манифестације “Дани Милоша С. Милојевића”, скоро заборављеног српског историчара, рођеног у овом селу 1840. године, искористили прилику да хајдуков вајат представе бројним гостима.
Некада је овде тишину сеоске свакодневице с времена на време нарушавао весели жагор деце која су махом лети долазила да виде историјску кућу Станка Алексића и боље се упознају са незаборавним романом Јанка Веселиновића. Нажалост црнобарци и бројни љубитељи писане речи не могу да се начуде чудом, што је Јанков роман избачен из обавезне школске лектире. Сада користе сваку прилику да чувеног завичајног писца, који је за кратког живота учинио много за српску књижевност у целини, врате тамо где му је место, међу великане писане речи у Србији.
Удружење књижевника Србије покренуло је иницијативу за увођење књижевне награде за најбољи историјски роман с именом Јанко Веселиновић. Трећу годину за редом организују се књижевни дани посвећени овом знаменитом Мачванину и додељује књижевна награда с његовим именом.
Домаћини су у “Дане Милоша С. Милојевића”, бројне госте дочекивали баш испред вајата главног јунака Јанковог непревазиђеног романа. Ту су извођењем краћег драмског инсерта указали на културно-историјски значај овог старог објекта, који крије многе тајне из прошлих времена.
Посебно се у малој соби истиче старински кревет са сламарицом, прекривен ћилимом. Унутрашњу декорацију просторије са земљаним подом допуњава синија и три троношца, око ње. На зиду виси девојачки јелек и урамљена фотографија Зеке Буљубаше и његових голаћа (хајдуци који су “оперисали” у густим мачванским шумама). који су бранећи Србију на Равњу ( мачванско село осредње величине), сви изгинули (тако пише Јанко у завршном делу свог романа “Хајдук Станко”.
- Овим поред Хајдук Станка, Зеке Буљубаше и његове “голе браће “, чувамо успомену на све храбре људе, мачване којима су родна огњишта била изван свега, каже Новица Крезић, председник Удружења Милош С. Милојевић у овом селу, без обзира што се данас ситуација у погледу завађених породица Алексића и Миражића, знатно променила. ( помирили су се, а Миражића је много више него Алексића. )
- Свеједно, потребно је посебно у туристичком смислу неговати успомену на то време, додаје Крезић.