Печат - круна документа

Изложба у Бибилиотеци шабачкој “Печат – круна документа” приказује печате као најважнијa обележјa веродостојности и аутентичности неког документа. Представља покушај разоткривања њиховог садржаја на нов начин, као и могућност да се путем кратких биографија упознају владари и знамените личности које су оставиле велики траг у историји Србије, а чија документа се чувају у Међуопштинском историјском архиву у Шапцу. Један од циљева је и да се, поред велике историјске и правне вредности печата, истакне и њихова уметничка вредност.
Поставка обухвата 91 печат фотографисан са оригиналних докумената и обухвата период од XVIII до XX века и биће отворена до 7. новембра у Галерији бибилиотеке. Најстарији изложен печат је Слободне вароши Руме (SIGILLUM MAGISTRATUS RUMENSIS) који датира из 1749. године.
Други, веома значајан печат са утиснутом 1751. годином, идентификован је уз помоћ Историјског архива у Сенти и представља Привилеговани крунски дистрикт Тисафелдвар Бачко Градиште (SIGILLUM REGIO CORONALIS PRIVILEGIATI POSSIONIS FOLDVAR) из 1751. године Аутор поставке Гордана Филиповић, виши архивиста Међуопштинског историјског архива у Шапцу појашњава значај печата за историју града.
- Када се посматра развој српског престоног печата и када се направи аналогија са печатима на западу, долази се до резултата да су печати српских краљева начинили исти пут, од примитивног до величанственог краљевског лика. Након 1345. године, Душан, цар Срба и Грка, служи се царском златном булом. Oвај тип византијске златне буле одржао се до Косовске битке, после које се наставља традиција престоних печата који су сада у воску. Сфрагистичка обележја обновљене српске државе прате развој њеног политичког и правног статуса територије у саставу Отоманског царства. Све до формалног признања српске аутономије од стране Порте, може се сматрати да су државни симболи Србије били готово истоветни са симболима актуелних српских вођа и институција – истакла је Гордана Филиповић и додала да се изложба у Бибилиотеци се састоји од три целине које обухватају печате знаменитих Срба и чланова владарских династија који поседују велику вредност и за грађане и потенцијалне истаживаче.
- Први део приказује печате владара и знаменитих личности Србије (кнеза Милоша Обреновића, кнеза Михаила Обреновића, кнеза Александра Карађорђевића, краља Милана Обреновића, Јеврема Обреновића), затим личности значајних за Округ подрински (Стевана Магазиновића, Лазара Теодоровића, Марка Штитарца…). Други део обухвата најстарије државне органе, организације и установе: магистрате, начелства, министарства, судове… Затим, печат Касе обштенародне србске, Државне лутрије, Књажеве гарде, Петроварадинске војне команде. Трећи део се односи на цркве, манастире и свештенство, а најзначајнији су печати Конзисторије митрополије књажевства сербског, Цркве шабачке, Храма Светих апостола Петра и Павла, затим, печат Михаила Јовановића, епископа шабачког (1854-1859), касније архиепископа београдског и митрополита српског.