Бранка Црномарковић

Бранка Црномарковић, глумица, једна од пет оснивача Шабачког позоришта преминула је у 93. години. Остаће упамћена по улогама у представама Хасанагиница, Коштана, Ђидо... Играла је и у Ужичком и Никшићком позоришту. Била је чланица Удружења драмских уметника Србије, добитница октобарске награде града Шапца.
Преносимо део интервјуа из 2013. године који је глумица дала за наш лист.

ГЛУМИЦА ЗАУВЕК „БРАНКА ЦРНОМАРКОВИЋ“
Још увек сањам улоге
Међу нама живе не само људи који су били сведоци једног времена, него и активни учесници у њему. Најстарија шабачка глумица, Бранка Црномарковић, учествовала је у оснивању професионалног позоришта у Шапцу. Ово је прича о њој.
Глумица која не крије године, рођена 25. јула 1926. године на Камичку, памти турску калдрму, радње богатих трговаца и мали, чисти град у ком су живели честити људи, које и данас поштује. Када су дошле тешке године, Бранка није имала могућност да иде у Гимназију, иако је то жарко желела. Никако и ни у чему се не осећа недостатак академског школовања, јер је “српска Кетрин Хепберн“, кроз рад у позоришту и сусрете са квалитетним, талентованим људима завршила, како сама каже “све њене универзитете“. Прича о глуми почиње 1942. године, у Родином позоришту, у коме је играо и Цане Фирауновић.
А онда је дошао сусрет са др Лазом Петровићем, стоматологом, који је препознао њен дар за сцену.
- Др Лаза је рекао мојој мами да дођем код њега да учим занат, зуботехнику. И тако сам кренула код њега и наставила да статирам у дечјим представама. Једног дана ми је рекао: “Немој сутра да дођеш, обавештен сам да ћу бити ухапшен, али ти настави да играш у позоришту, иди у Занатски дом.“ И ја сам га послушала. Некако се десило да су у то време у Шабац дошли Теја Тадић са супругом, Вањом Марковић, Мира Ступица (у то време ““ Тодоровић), Блаженка Каталинић и други... Теја је био шабачки Бојан Ступица. Урадио је све што је било у његовој моћи да од дилетантског направи професионално позориште у Шапцу. Он је од мене створио глумицу. Одлазила сам на пробе и кад нисам била у подели, учила сам од најбољих.
Опште је место да живот пише романе, његови токови и обрти имају све литерарне мотиве и понекад су јачи су од сваког романа. Догодило се да се Бранка заљубила, напустила позориште и удала се, али, мајци њеног супруга није одговарало да има снаху глумицу и тај брак је трајао само три месеца.
- За мене је то био крах, али нисам поклекла. Теја Тадић ме је примио назад у позориште, сви су се трудили и помагали ми да пребродим тај период. На репертоару је био “Хајдук Станко“, ја сам играла Јелицу, поред имена као што је Добрица Милутиновић, Блаженка Каталинић, Мира Тодоровић... Има једна сцена у трећем чину када отац отера Јелицу од куће, ја сама на сцени, опраштам се од свог кревета, узмем оно мало ствари да понесем, сузе лију (лију и док се сећа) и кажем: “Куд ћу сада?“. Тишина. И одједном се из публике чује: “Дођи код мене“.

Спушта се завеса, ја плачем и смејем се у исто време. Огроман аплауз....