ГОДИНА У ЗНАКУ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА

Каква је била 2018-а из перспективе председника?
-2018-а година прошла је у знаку грађевинских радова, од Доњег Црниљева до Свилеуве, од Свилеуве до Дружетића и Градојевића. Дакле у свим деловима општине се радило и радови су још увек у току. У Доњем Црниљеву је завршена кишна канализација и тротоари.
Оно што има једна савремена месна заједница то данас има Црниљево. Од инфраструктуре која је апсолутно уређена до интернета, од интернета до канализације кишне и фекалне, оптике, градске воде, уличног осветљења, ниско-напонске мреже, реконструисане школе, изграђеног школског терена до уређене канцеларије матичарске службе, амбуланте. У току су радови на асфалтирању пута до школе у Градојевићу. Након тога до сваке школе у нашој општини моћи ће да се дође асфалтним путем. Можда нисмо све успели да урадимо у првобитно предвиђеном року али се свакако није заборавило ни на једно дато обећање. Радови у области електроснабдевања били су интензивни у месној заједници Ћуковине где је завршена целокупна нисконапонска мрежа. Ранија искуства са честим нестанцима струје и проблеми које је таква ситуација правила локалним узгајивачима стоке сада ће бити прошлост. У Љутицама су изграђена три пута из републичких средстава. Мештани су добили бољу комуникацију. Урбанизујемо сеоска подручја тамо где има мештана. У Коцељеви се приводе крају радови на Душановој улици. Реч је практично о изградњи ове улице са Косовском и делом који спаја Душанову са Доситејевом. То је сада модерна саобраћајница, са новим паркинг местима, која ће обезбедити безбедније учешће у саобраћају, првенствено деце и младих јер су у близини ове улице школе, али и вртић, спортска сала... Ми смо доста радили и на тзв.струјној инфраструктури. Поред трафоа веома битног за нас у индустријској зони у Коцељеви који задовољава како постојећу тако и будућу привреду, урађен је и онај на локацији некадашњег војног круга.
У знаку грађевинских радова биће, по свему судећи, и наредна, 2019. година?
- У наредној години ћемо ући у реализацију пројекта реконструкције школе у Каменици и изградњу фискултурне сале, као и реконструкцију школе у Љутицама. Према Каменици гравитирају и Козарица, и Миличиница, Голочело, Ћуковине, па и део Љутица и неопходно је да ова месна заједница има реновирану школу и изграђену салу. У Свилеуви је завршена и отворена траса од девет километара пута а заједно са министарством пољопривреде расписујемо конкурс и већ у 2019-ој ћемо ући у радове реконструкције три километра пута од Свилеуве до Коцељеве, до пута Шабац-Ваљево. Овај правац је важан јер ћемо у потпуности имати квалитетан пут који нашу општину спаја са убском. Такође ради се и правац према Крнићу, односно изабран је извођач радова а да ли ће они бити завршени до краја 2018-е године зависи од временских услова. Такође се ради на Вила Лесци пут према Брдарици, по пола километра у оба правца. Изабран је и извођач радова на путу у Дружетићу према Бобији. Што се тиче планова за идућу годину кроз буџет смо обезбедили одређена средства за многе пројекте у којима ћемо учествовати са надлежним министарствима. Поред радова који су у 2018-ој урађени на реци Тамнави и њеном приобаљу у Коцељеви планирано је да се у сарадњи са “Сава водама” прошири протицајни профил ове реке низводно од Коцељеве и тиме заштите оранице од плављења.
Могу ли становници Коцељеве да се надају уређењу пешачке, односно бициклистичке стазе дуж тока Тамнаве и Раснице?
-Иницијатива за то постоји. И не само да постоји него се о њој и размишља. Вероватно ће доћи до израде неког пројекта и избора пројектанта за 2019-у годину и да видимо шта та идеја са собом доноси. Размишљање је да целокупну деоницу од новог пешачког моста на Тамнави до Расничког моста па делом тока Раснице до улице Жиће Димитријевића приведемо овој намени. Шеталиште води у другу проблематику а то је питање одржавања корита, јер шеталиште не вреди много ако се корито реке адекватно не одржава. Иницијатива је стигла до мене и она је подржана. Вероватно ћемо у новој години ући у ту процедуру и пројектант ће дати суд шта је могуће а шта не урадити.
Ових дана усвојен је и план буџета за наредну годину?
–Буџет је базиран на побољшање инфраструктуре, углавном путне. Ту су и средства намењена за аплицирање код надлежних министарстава за одређене програме и пројекте расписане у 2019-ој години. У великом проценту се ослањамо на заједничка финансирања са ресорним министарствима по питању разних инфраструктурних објеката. Сам буџет као буџет не може да уради нешто битно, капитално по том питању. Циљ овог буџета су бољи инфраструктурни услови за становнике, привреду и пољопривреду.
Буџетом за 2019-у годину планирана је, између осталог, реконструкција зелене пијаце у Коцељеви, паркови... ?
– То су средства која ми опредељујемо како бисмо конкурисали заједно са министарствима у њиховој реализацији. После завршетка Душанове улице уређење зелене пијаце се само намеће и она, сигурно, није у добром стању. Неопходна је њена реконструкција како би могла да одговори потребама данашњице.
Годину на измаку у општини Коцељева обележио је десети јубиларни Фестивал зимнице али и први пут улога домаћина Сеоских олимпијских игара Србије?
–Морам рећи, без лажне скромности, да смо урадили веома добар посао. Што се тиче сеоске олимпијаде са њеном организацијом смо се сусрели први пут, али то нас није спречило да посао урадимо одлично јер нам још увек стижу похвале од челника рекреативног савеза и учесника ове манифестације. Када је реч о Фестивалу он је заиста постао заштитни знак ове општине. Ове године био је десети јубиларни, највећи, најсвечанији, најбољи. Трудићемо се да наставимо у истом ритму и да испунимо очекивања свих посетилаца и излагача али да задржимо ову димензију и одређени ниво сајма који градимо деценију.
Дуже од деценију ипо Коцељева инсистира на привредном развоју. Да ли ће нова година донети новог инвеститора?
-Ми имамо контакте са бројним инвеститорима али је за сада сувише рано да нешто конкретније кажем на ову тему. Свакако се трудимо да изаберемо оно што је за нас најбоље. Сагледавајући постојећу привреду која повећава своје капацитете све више стижу захтеви инвеститора за новом радном снагом. “Раух” је у току изградње великог магацинског простора. “Карина мода” запошљава много људи и најављује даље ширење производње и капацитета. Нама остаје да у индустријској зони у 2019-ој години испројектрујемо, а надам се и распишемо тендер за изградњу, тј. завршетак фекалне канализације која је добрим делом завршена. Остало је још око један километар мреже како би завршили комплетан посао. Ове године смо завршили кишну канализацију и поред пута који је урађен 2016-е као и трафо станице уз завршетак фекалне канализације имаћемо потпуно опремљену зону која ће бити у стању да одговори захтевима потенцијалних инвеститора. Нећемо имати ни једну баријеру. Тражимо инвеститора који нема тзв.”прљаву” производњу, који има већу потребу за мушком радном снагом и било би заиста одлично уколико би се то на крају ослањало на пољопривреду и ишло у смеру прераде воћа и поврћа.
Статистика показује да је општина Коцељева прошле године имала више од две хиљаде запослених радника што је резултат отварања нових и проширења постојећих производних погона. То је посредно утицало на појачано интересовање родитеља за услуге вртића у којем су се јавиле листе чекања. Да ли се размишља у правцу проширења капацитета ПУ “Полетарац”?
- Вртић је ових дана прославио свој 37-ми рођендан и он и ја смо такорећи вршњаци. Он је проширен пре неколико година али се поново размишља о његовој доградњи. Први корак који смо предузели је решавање питања земљишта. Следећи корак је да почетком године кренемо у израду пројекта. Да ли ћемо успети да све изреализујемо у наредној години у овом тренутку не могу да кажем али ћемо свакако учинити све што је у нашој моћи да то урадимо.
Општина Коцељева је у великој мери решила питање водоснабдевања многих месних заједница. Међутим, у одређеном броју села у западном делу општине ово питање није регулисано?
–Општина Коцељева омогућила је водоснабдевање мештанима Брдарице, Драгиња, Малог Бошњака, Свилеуве, Баталага, Коцељеве, Доње Црниљево као засебну целину. Имамо урађену истражну бушотину у Градојевићу. Остаје нам опремање бунара. Ми за то у овом тренутку немамо новац у буџету јер су то изузетно велики износи. Ушли смо у тражење нове бушотине и очекујем да ћемо у 2019-ој имати бушотину са појачаним капацитетом воде. Ми у овом тренутку имамо толико воде да задовољавамо тренутне потребе и број потрошача. Наша стратегија је проналажење нових водних капацитета да бисмо могли да ширимо мрежу. Без нових извора то није могуће. Усмеравамо људе да конкуришу код министарства пољопривреде за изградњу артерских бунара што је много људи у овој години и учинило. То је решење проблема.
Телекомуникације су област којом ова општина може да се похвали. Колико је урађено?
-Затворен је крак који је остао од убско-ваљевске стране тако да је сада целокупна општина покривена оптиком, оптичким каблом, дигиталном телевизијом и све оно што у овом тренутку у том смислу има Београд има и Коцељева. То у великој мери доприноси развоју привреде и сви имају прозор у свет. То је нешто што се у данашње време подразумева.
Један од горућих проблема у овој, као и у већини других локалних самоуправа у Србији, јесте одлагање комуналног отпада и санација депоније?
–Слажем се да је то један од великих проблема. ЈКП “Прогрес” је предвидело у свом плану и програму за 2019-у годину средства која ће да усмери на одвожење смећа и одлагање на депонију у Сремску Митровицу. То је у овом тренутку једино реално али још увек на дугом штапу. Од пролећа ћемо ући, вероватно, у неко трајније решење овог проблема. Успели смо да из центра Коцељеве избацимо контејнере који су били ругло. Трансфер станица у Коцељеви урађена је пре регионалне депоније Каленић на Убу а да је она урађен на време ми сада не бисмо имали проблеме које имамо, већ бисмо са наше трасфер станице то смеће одвозили на регионалну депонију. То је државни пројекат и све општине у нашем окружењу имају сличне или још веће проблеме. Нас очекује пре свега повећање цене одлагања смећа којег има на свим локацијама у свакој месној заједници.
На који начин општина може интензивније да се укључи у развој села и пољопривреде?
-Ми смо већ веома интензивно укључени у то у смислу одржавања путева, струје, воде, комплетне инфраструктуре, затим ту смо за њих у улози сервиса када је у питању попуњавање захтева и свега онога што је у нашем домену, па чак и више од тога. Немамо сувише новца у буџету да бисмо могли да издвојимо некакве директне субвенције и то не би било довољно ефикасно. Да би се покренула пољопривреда потребна је системска политика министарства пољопривреде. Добра цена производа гарантује производњу, а оно што општина треба да обезбеди то је да произвођачи могу да дођу до својих поседа и кућа, да имају квалитетну струју, стабилно водо снабдевање. Када се све сумира више се улаже у околна села него у саму Коцељеву. То се јасно види и у планираном буџету. Наша обавеза је да помогнемо селу и да урадимо оно што је у нашем домену. Када се појави било какав конкурс у којем наши пољопривредници могу да испуне услове ми смо ту да их информишемо, едукујемо, помогнемо....важна је узајамна комуникација и вера да ћемо се трудити да им отворимо свака врата.
Остаће забележено да је 2018-е године први пут у својој историји општина Коцељева добила своју регистарску ознаку. Шта то конкретно значи за ову локалну самоуправу?
-То даје на значају, на озбиљности. Указује на развој, на домаћинско вођење. Можемо рећи да је пре десетак година то било незамисливо. Није мала ствар наћи се међу 80 општина и градова у Србији.
Новогодишња порука?
–Првенствено бих свима пожелео добро здравље и доста среће у наредној години, љубави и радости у животу јер је то предуслов за успех, стварање, рад, за опште добро свих нас.