КУП ЈЕ ШАБАЧКИ!

Док су претходне године у Бечеју примали сребрне медаље, ватерполисти и управа Ватерполо клуба ШАБАЦ пожелели су за нову годину један трофеј. Радили су предано, свако у свом пољу, целе године. Били вредни на тренинзима, посвећени на утакмицама, веровали да успех неће изостати, слушали тренера. Управа направила процену у сваком прелазном року шта недостаје, предано и стрпљиво разговарала са потенцијалним појачањима, алтернативом на месту тренера, створила комплетан, компактан тим, добрих играча, спортиста и људи. Направили су искорак на сваком пољу, ранг више у региону, место више у домаћем првенству и заслужили, апсолутно заслужили, да им трофеј на крају године донесе испуњење жеље. Деда Мраз доноси дарове и у спорту, но није довољно само пожелети, већ се велико празнично знамење мора и заслужити. Баш то су учинили и заслужили шабачки ватерполисти. Аутобус на релацији Шабац – Зрењанин био је пун оптимизма, позитивне енергије и велике жеље, а онај у супротном смеру Зрењанин – Шабац тежи за сребро великог победничког пехара и 15 златних медаља. Заувек у аналима остаје, ПОБЕДНИК КУПА СРБИЈЕ ЗА СЕЗОНУ 2018/19. – ВАТЕРПОЛО КЛУБ ШАБАЦ!!!!
Карта за трећи узастопни финални турнир обезбеђена је против Ваљеваца у Шапцу, а онда је жреб рекао да ће у полуфиналу турнира подареног Зрењанину, морати да се сусретну два прва фаворита, прошлогодишњни финалисти. Док су навијачи жалили због тога, стручни штаб предвођен Миодрагом Мировићем и играчи су то прихватили као још једну информацију. Знали су да је трофеј реалан, остварив, иако тежак циљ. Када имате највише амбиције, морате квалитет доказати и против најјачих. Нису скривали жеље пред пут капитен Гојко Пијетловић, Никола Марковић, Марко Јанковић, али нису ништа обећавали унапред. Ипак, беху потпуно уверени да само од њих зависи коначан успех.
Процена пред полуфинале против ПАРТИЗАНА говориле су да су шансе 50:50, а неки од неутралних посматрача, некадашњих репрезентативаца давали су благу предност браниоцу трофеја. Београђани су унели звање чувара трофеја у меч, а Шапчани две узастопне победе над великим ривалом. Нису то биле само резултатски тријумфи, већ је великан надигран у базену и пролетос и јесенас, но ниједном као претходне суботе у Зрењанину. Све је указивлао да нас чека меч у коме ће исход одлучити један посед, сам финиш, а већ у првом периоду „чивијаши“ су имали великих 4:0. Напад показао смиреност, одбрана чврстину, Гојко Пијетловић класу. Апсолутно је контролисана игра, дешавања у базену, расла је предност и до плус пет у финишу полувремена, 9:4. Изгледало је да се „црно-бели“ тим може вратити после два везана поготка у финишу полувремена, но све је решено у трећем периоду. Вероватно је још онда било јасно ко ће у финале. Чак можемо рећи да са коначних 14:10 може бити задовољан и ПАРТИЗАН. Да ли је, не знамо, но није ни важно, ШАБАЦ ЈЕ У ФИНАЛУ!!! Велкић, Рогач и Јанковић постигли су по три гола.
Крагујевачки РАДНИЧКИ расте из сезоне у сезону, говори то и табела где год да играју, а „најпластичнију“ потврду дао је овосезонски Куп. Надиграли и „шокирали“ ЗВЕЗДУ у четвртфиналу, а онда против НИША показали да то није био сплет околности, већ последица уиграности младог тима који предводи Урош Стевановић. Некадашњи финалиста Купа шампиона више нема у свом саставу: Филиповића, Бурића, Злоковића, Удовичића, Гака, Радића, Ћирића, али има невероватне: Добожанова, Гијома, Томашевића, Гусарова, Радованлију. Знао је тренер ШАПЦА Мировић да још треба зарадити трофеј, чак и после полуфинала. Разумели смо Гојка Пијетловића када је рекао да дуел са Партизаном није „финале пре финала“, већ једно од два полуфинала.
Почео је велики окршај пред пуним трибинама у Зрењанину и две четвртине гледали смо потпуно изједначене ривале. Два голмана фантастична, шутери расположени, међутим када би се бројали ударци буквално у оквир гола, ШАБАЦ би био убедљиво испед већ после 16 минута. Изгледало је да су руке Добожанова неколико метара дугачке, да је лопти коју упуте Шапчани милије да се судари са пречком, стативом, прстима противничког голмана, него да уђе у мрежу. Најважније је да нису губили главу наши играчи ни онда. РАДНИЧКИ је потврдио да заслужује финале, да није случајно ту, а ШАБАЦ, у трећем периоду пре свега, потврдио да није случајно фаворит. Серијом 4:0 направљена је предност од четири гола. Није ни то решило финале, али је лакше када су конци потпуно у вашим рукама. Крагујевчани су покушали да се врате, припретили, но више нису могли, сувише је трофеј грејао очи Шапчанима да не би доспео у руке. Историја исписана, тренер Мировић, помоћници Личанин и Цар, физиотерапеут Ђокић и сви играчи у базену. ТРОФЕЈ ЈЕ ШАБАЧКИ!!!!
- Заслужили смо трофеј, као тим, квалитетом, атмосфером у тиму која нас носи целе сезоне. Честитиам саиграчима, знамо колико је труда неопходно за овакав успех и зато је пехар изузетно драг, а као капитен сам поносан на свој тим. Ово је историја, али и замајац за даље – нагласио је капитен Гојко Пијетловић.
- Две тешке утакмице, а за финале смо имали непуни дан да се припремимо. Знали смо да нас и у недељу чека фантастичан противник, што је и показао. Честитам мојим играчима, борили су се невероватно, оставили у базену сваки атом снаге и заслужили да испишу клупску историју. Ово је њихов успех – истакао је тренер освајача Купа Миодраг Мировић.
- Трофеј смо освојили у суботу, али тај пут градимо већ неколико година. Знали смо и после победе у полуфиналу да нас чека много тешка утакмица против Радничког јер ни они нису срећан тим, већ екипа која плански формирана има огроман потенцијал и сјајну будућност. Победили смо две одличне екипе и доказали да нам високе амбиције нису само снови, већ имају реалну основу. Славимо, али се не опуштамо, нема времена за велики одмор, очекују нас обавезе у А1 лиги, у домаћем првенству. Ми идемо својим путем, не обећавамо ништа, али желимо много и спремни смо да радимо на томе – истичу у управи клуба.

ПУТ ДО ТРОНА

½ ФИНАЛЕ: ШАБАЦ – ПАРТИЗАН 14:10 (5:2, 4:4, 4:3, 1:1)
Зрењанин. Судије: Голијанин и Анђелић (Београд). Искључења: Партизан 12; Шабац 12.
ШАБАЦ: Пијетловић, Ераковић, Марковић 2, Репановић, Тохољ, Велкић 3, Рогач 3, Лукић 2, Јанковић 3, Вучинић 1, Боловић, Илић 1, Вукадиновић, Лука.
ПАРТИЗАН:Влаховић, Андрин, Касум 4, Королија 1, Радуловић, Томић 1, Аџић, Андрејевић 2, Бараћ 1, Радановић 1, Радоњић, Гбадамаси, Булајић, Нешић.

ФИНАЛЕ: ШАБАЦ – РАДНИЧКИ (КГ) 10:9 (2:2, 2:2, 4:1, 2:4)
Зрењанин. Судије: Раковић и Путниковић (Београд). Искључења: Шабац 14; Раднички 10.
ШАБАЦ: Пијетловић, Ераковић, Марковић 1, Репановић, Тохољ 1, Велкић 1, Рогач 2, Лукић 1, Јанковић, Вучинић 4, Боловић, Илић, Вукадиновић, Васовић.
РАДНИЧКИ: Добожанов, Митровић, Станојевић, Ганић, Радованлија 1, Танасијевић, Панић, Жулум 3, Васић, Гусаров 4, Манић 1, Томашевић, Ђерковић, Пљеванчић.

КУП ОСВОЈИЛИ
ВК ШАБАЦ: Гојко Пијетловић (капитен), Александар Ераковић, Никола Марковић, Михаило Репановић, Небојша Тохољ, Петар Велкић, Драгољуб Рогач, Никола Лукић, Марко Јанковић, Ђорђе Вучинић, Марко Боловић, Марко Илић, Андреј Вукадиновић, Огњен Васовић. СТРУЧНИ ШТАБ: Миодраг Мировић (тренер); Немања Личанин, Никола Цар (асистенти); Никола Ђокић (физиотерапеут).