ШАПЧАНИ НА САЈМУ ПРИВРЕДЕ ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ У ВАЉЕВУ
Промоција домаћих произвођача
Иако замишљен као регионални, Сајам годинама уназад превазилази те оквире и излагачи долазе из више од 60 места у Србији. Пре 16 година маркетиншка агенција “Гати” упустила се у ентузијастични подухват, организацију Сајма. Пре седам година прикључио им се “Домаћи трговачки ланац”, чиме је манифестација добила нову енергију и велики број нових излагача – малих и средњих предузећа из Србије
Ваљевски Сајам привреде Западне Србије (СПРЕГ) одржан је од четвртка до суботе 16. пут. Више од 200 излагача из најразличитијих привредних сфера представило се на четири изложбена простора. Сајам је организован у три сегмента: пољопривредни, индустријски и део посвећен домаћој прехрамбеној производњи “Домаћа прича”.
Иако замишљен као регионални, Сајам годинама уназад превазилази те оквире и излагачи долазе из више од 60 места у Србији. Пре 16 година маркетиншка агенција “Гати” упустила се у ентузијастични подухват, организацију Сајма. Пре седам година прикључио им се “Домаћи трговачки ланац”, чиме је манифестација добила нову енергију и велики број нових излагача – малих и средњих предузећа из Србије.
-Данас је ово највећи и најорганизованији регионални сајам у Србији. Концептом се уклапа у неке велике сајмове у окружењу и Европи. Сваке године подижемо стандарде и повећавамо број учесника. Ове године се јавило 30 нових фирми које желе да овде покажу своје производе. Нажалост, јединствен смо пример где нема подршке државе ни локалне самоуправе. Направили смо озбиљну ствар без ичије помоћи. Зато је ово леп пример како пословни људи могу да удруже своју енергију и знање и створе производ који се зове Сајам привреде, наводи Десимир Тадић оснивач ДТЛ-а.
На Сајму је излагало и неколико шабачких фирми.
“Пирамида 72” дуже од 30 година позната је Шапчанима, али локалне оквире су превазишли давно. Највећи су домаћи произвођач кућне хемије, козметике и папирне конфекције са највећим портфолиом у нашој земљи. Посетиоцима Сајма представили су се само мањим делом свог асортимана који броји готово 500 артикала.
- Ово је прилика да се представимо потенцијалним купцима и да се видимо са пријатељима са којима се не виђамо често. После Сајма увек стекнемо нове купце и нове сараднике. Изузетно је посећено и сваке године долази све више људи. Иако је регионалног карактера примећујем овде фирме из целе Србије. Овде смо трећи пут и не излажемо ни на једној другој оваквој манифестацији у земљи, али се представљамо на иностраним сајмовима, каже Слободан Васић, регионални менаџер „Пирамиде 72“ за Западну Србију.
„Еликсир Натура“ шабачки произвођач освежавајућих безалкохолних напитака на Сајму у Ваљеву се појавио седми пут. Друге Сајмове не посећују. Изабрали су друге начине представљања и пласмана робе, али овде чине изузетак због једног од стратешких партнера ДТЛ-а.
-Сајам из године у годину расте, а и ми са њим. Раније смо имали мали, скроман штанд, а сада се налазимо на једном од најбољих места. Доста потрошача са ове територије нас види, свиде им се наши производи, тако да је ефекат Сајма дугорочан. Имамо константни раст продаје последњих седам година. Стално смо овде и наш бренд се препознаје. Такође, овде срећемо и друге локалне произвођаче и ово је баш прилика за нас, јер овде прође око 20.000 људи, каже Михаило Пауновић, генерални директор „Еликсир Наутре“.
Простор испред хале био је резервисан углавном за излагаче из области пољопривреде. Саднице четинара и цвећа улепшале су сам улаз у халу. Расадник „Саша“ из Богатића изложио је око 600 садница двадесетак различитих врста украсног биља.
-Производњом четинара се бавимо 17 година, а овде излажемо девети пут. Представљамо се и на Сајму пољопривреде у Шапцу, као и на Фестивалу зимнице у Коцељеви. Добра је продаја и на самом Сајму, али се и касније доста тога реализује. Нема правила шта ће највише куповати. Ове године смо имали среће да нас је и време одлично послужило, истиче Александар Глоговац, власник расадника четинара.
Преко пута расадника из Богатића паркирани Фордови, Ренџер и Куга. Заступник Форда за Шабац, ауто кућа “Холидеј” четврти пут се представљала посетиоцима ваљевског Сајма.
-Колеге које су овде долазиле ранијих година задовољне су ефектима овог Сајма. Имали смо прилику да сада лично упознамо представнике доста компанија са којима смо раније контактирали путем телефона или имејла и они су боље могли да виде шта је то што ми нудимо. Људи се распитују, али ради се о послу који се не завршава за један дан. Ту су углавном привредници које интересују привредна возила, па смо се и ми базирали на теретни програм. Наравно, преставимо им и другу нашу понуду. Имамо за свачији укус по нешто, наводи Душан Милојичић, саветник продаје у “Холидеју”.
“Др Милк” је млекара из Уба. На месту комерцијалног директора ове фирме је шапчанин Милан Цар. Фабрика која се на тржишту појавила 2016. године врло брзо је нашла пут до срца потрошача и трпеза у целој Србији, а извозе и у Русију. Поседују највише домаће и европске стандарде. На Сајму су се представили својим комплетним програмом.
-Присутни смо у свим великим трговинским ланцима у Србији, али Сајам је добра прилика да се сретнемо са другим домаћим излагачима и причамо о проширењу сарадње и са другим продајним објектима. Припремамо се за Новосадски сајам, а у фебруару смо учествовали на сајму прехрамбених производа у Москви “Продекспо”. Ради се о највећем оваквом сајму у Русији. Тамо смо почели да извозимо још раније, али сада смо нашли и нове купце. Склопили смо уговоре са три руске и једном белоруском фирмом. Тренутно прерађујемо 280 тона сировог млека, али производњу стално ширимо. Сада је у изградњи погон за производњу фета сира. Спремамо и неколико укуса воћног јогурта, објашњава Милан Цар.
Најважнија порука Сајма је “Купујмо домаће”. Акценат је на малим и средњим, породичним фирмама из Србије. Десимир Тадић истиче да се у тим фирмама запошљавају људи, остварује се добит, а све остаје у Србији.
-Противимо се филозофији да је најбоље увозити. Србија има ресурсе, традицију, искуство и може да направи производ квалитетом раван увозном, а често и квалитетнији од оних који долазе из иностранства. Са друге стране, многи од ових произвођача успешно извозе у иностранство. Овде дајемо пример једног одрживог концепта, да млади људи када заврше школу остају у својим срединама и својим знањем и свим компаративним предностима које Србија има, направе производе које могу да извезу, наводи Тадић.
ДТЛ је асоцијација домаћих трговинских малопродајних ланаца, који удружује 13 трговачких предузећа. Имају око 700 продајних објеката на територији целе Србије и више од 6.000 запослених. Данас је први домаћи, а генерално трећи трговински ланац у Србији.
Једна од чланица ДТЛ-а је и Шабачки “Вум”. Управо због концепта ДТЛ-а и форсирања домаћих производа и малих и средњих предузећа, асортиман Вум-а се значајно разликује од других трговинских радњи.
-Ми у ДТЛ-у заговарамо нов модел трговине, а он подразумева савременији начин представљања наше понуде и услуге купцима. Дижемо услугу на виши ниво зарад задовољства купаца. То постижемо другачијим садржајем и новим производима. Слушамо шта наши купци желе, колики им је буџет и какав производ и квалитет хоће за тај новац. Потрошачи нас највише питају за квалитет производа. Ми можемо да им гарантујемо за наше домаће производе које радимо са нашим произвођачима. За увозне већ не можемо да гарантујемо. Купци и више воле, а и све се више окрећу домаћим производима. Често имају и лоша искуства са увозним, па следећи пут бирају домаће. Искуство нам каже да ће између новог домаћег и иностраног производа радије пробати домаћи, каже оснивач и један од власника Вум-а Славко Вујковић.
Иако сајмови нису место где се представљају трговински ланци, захваљујући ДТЛ-у ваљевски Сајам је изузетак. Вујковић истиче да је то одлично место за повезивање трговаца, али и афирмацију ситних произвођача и да даје одличне резултате кроз промоцију домаћих брендова и оживљавање старих, готово заборављених производа.
За три дана одржавања Сајам посети око 20.000 људи.
Гужва због качамака
Велику пажњу на Сајму у Ваљеву привукао је штанд “Златиборца” на ком се кувао качамак. Многи од посетилаца нису могли да погоде о чему се ради, јер је специјалитет садржао производе овог бренда. Кувало се неколико тура, а свака је садржала нешто друго: чварке, суви, врат, сланину, свињску или говеђу пршуту.
-Качамак се спрема са “Златиборац” производима, а процедура је увек иста. Сви се чуде оваквом качамаку, а кад пробају свиди им се. На доста манифестација у Србији смо спремали различите специјалитет и увек изазивамо изузетно велико интересовање, каже Мирослав Драгутиновић, шеф кухиње “Вип каса клуба” на Златибору.
Укуси Мачве у Ваљеву
На Сајму је свој штанд имала и Туристичка организација Богатића. Представљање су организовали са Удружењем предузетника Богатића, а изложили су углавном домаће прехрамбене производе. Том приликом представили су и манифестације које се организују у овој општини.
-Представљала су нас пољопривредна домаћинства, која су у Ваљево донела своје најбоље производе. Домаћи џемови, ракије, ајвар и други производи вредних мачванских домаћица привукли су доста пажње. Били су ту и најстарији пчелар Момчило Лацковић, и надалеко познат козји сир Будимировића из Глушаца. Што се ефеката Сајма тиче, мишљења су подељена. Неки су задовољни и они излажу сваке године, а неки су долазили раније и више не долазе, каже Зоран Мијатовић, председник Удружења предузетника Богатића.
Иако замишљен као регионални, Сајам годинама уназад превазилази те оквире и излагачи долазе из више од 60 места у Србији. Пре 16 година маркетиншка агенција “Гати” упустила се у ентузијастични подухват, организацију Сајма. Пре седам година прикључио им се “Домаћи трговачки ланац”, чиме је манифестација добила нову енергију и велики број нових излагача – малих и средњих предузећа из Србије.
-Данас је ово највећи и најорганизованији регионални сајам у Србији. Концептом се уклапа у неке велике сајмове у окружењу и Европи. Сваке године подижемо стандарде и повећавамо број учесника. Ове године се јавило 30 нових фирми које желе да овде покажу своје производе. Нажалост, јединствен смо пример где нема подршке државе ни локалне самоуправе. Направили смо озбиљну ствар без ичије помоћи. Зато је ово леп пример како пословни људи могу да удруже своју енергију и знање и створе производ који се зове Сајам привреде, наводи Десимир Тадић оснивач ДТЛ-а.
На Сајму је излагало и неколико шабачких фирми.
“Пирамида 72” дуже од 30 година позната је Шапчанима, али локалне оквире су превазишли давно. Највећи су домаћи произвођач кућне хемије, козметике и папирне конфекције са највећим портфолиом у нашој земљи. Посетиоцима Сајма представили су се само мањим делом свог асортимана који броји готово 500 артикала.
- Ово је прилика да се представимо потенцијалним купцима и да се видимо са пријатељима са којима се не виђамо често. После Сајма увек стекнемо нове купце и нове сараднике. Изузетно је посећено и сваке године долази све више људи. Иако је регионалног карактера примећујем овде фирме из целе Србије. Овде смо трећи пут и не излажемо ни на једној другој оваквој манифестацији у земљи, али се представљамо на иностраним сајмовима, каже Слободан Васић, регионални менаџер „Пирамиде 72“ за Западну Србију.
„Еликсир Натура“ шабачки произвођач освежавајућих безалкохолних напитака на Сајму у Ваљеву се појавио седми пут. Друге Сајмове не посећују. Изабрали су друге начине представљања и пласмана робе, али овде чине изузетак због једног од стратешких партнера ДТЛ-а.
-Сајам из године у годину расте, а и ми са њим. Раније смо имали мали, скроман штанд, а сада се налазимо на једном од најбољих места. Доста потрошача са ове територије нас види, свиде им се наши производи, тако да је ефекат Сајма дугорочан. Имамо константни раст продаје последњих седам година. Стално смо овде и наш бренд се препознаје. Такође, овде срећемо и друге локалне произвођаче и ово је баш прилика за нас, јер овде прође око 20.000 људи, каже Михаило Пауновић, генерални директор „Еликсир Наутре“.
Простор испред хале био је резервисан углавном за излагаче из области пољопривреде. Саднице четинара и цвећа улепшале су сам улаз у халу. Расадник „Саша“ из Богатића изложио је око 600 садница двадесетак различитих врста украсног биља.
-Производњом четинара се бавимо 17 година, а овде излажемо девети пут. Представљамо се и на Сајму пољопривреде у Шапцу, као и на Фестивалу зимнице у Коцељеви. Добра је продаја и на самом Сајму, али се и касније доста тога реализује. Нема правила шта ће највише куповати. Ове године смо имали среће да нас је и време одлично послужило, истиче Александар Глоговац, власник расадника четинара.
Преко пута расадника из Богатића паркирани Фордови, Ренџер и Куга. Заступник Форда за Шабац, ауто кућа “Холидеј” четврти пут се представљала посетиоцима ваљевског Сајма.
-Колеге које су овде долазиле ранијих година задовољне су ефектима овог Сајма. Имали смо прилику да сада лично упознамо представнике доста компанија са којима смо раније контактирали путем телефона или имејла и они су боље могли да виде шта је то што ми нудимо. Људи се распитују, али ради се о послу који се не завршава за један дан. Ту су углавном привредници које интересују привредна возила, па смо се и ми базирали на теретни програм. Наравно, преставимо им и другу нашу понуду. Имамо за свачији укус по нешто, наводи Душан Милојичић, саветник продаје у “Холидеју”.
“Др Милк” је млекара из Уба. На месту комерцијалног директора ове фирме је шапчанин Милан Цар. Фабрика која се на тржишту појавила 2016. године врло брзо је нашла пут до срца потрошача и трпеза у целој Србији, а извозе и у Русију. Поседују највише домаће и европске стандарде. На Сајму су се представили својим комплетним програмом.
-Присутни смо у свим великим трговинским ланцима у Србији, али Сајам је добра прилика да се сретнемо са другим домаћим излагачима и причамо о проширењу сарадње и са другим продајним објектима. Припремамо се за Новосадски сајам, а у фебруару смо учествовали на сајму прехрамбених производа у Москви “Продекспо”. Ради се о највећем оваквом сајму у Русији. Тамо смо почели да извозимо још раније, али сада смо нашли и нове купце. Склопили смо уговоре са три руске и једном белоруском фирмом. Тренутно прерађујемо 280 тона сировог млека, али производњу стално ширимо. Сада је у изградњи погон за производњу фета сира. Спремамо и неколико укуса воћног јогурта, објашњава Милан Цар.
Најважнија порука Сајма је “Купујмо домаће”. Акценат је на малим и средњим, породичним фирмама из Србије. Десимир Тадић истиче да се у тим фирмама запошљавају људи, остварује се добит, а све остаје у Србији.
-Противимо се филозофији да је најбоље увозити. Србија има ресурсе, традицију, искуство и може да направи производ квалитетом раван увозном, а често и квалитетнији од оних који долазе из иностранства. Са друге стране, многи од ових произвођача успешно извозе у иностранство. Овде дајемо пример једног одрживог концепта, да млади људи када заврше школу остају у својим срединама и својим знањем и свим компаративним предностима које Србија има, направе производе које могу да извезу, наводи Тадић.
ДТЛ је асоцијација домаћих трговинских малопродајних ланаца, који удружује 13 трговачких предузећа. Имају око 700 продајних објеката на територији целе Србије и више од 6.000 запослених. Данас је први домаћи, а генерално трећи трговински ланац у Србији.
Једна од чланица ДТЛ-а је и Шабачки “Вум”. Управо због концепта ДТЛ-а и форсирања домаћих производа и малих и средњих предузећа, асортиман Вум-а се значајно разликује од других трговинских радњи.
-Ми у ДТЛ-у заговарамо нов модел трговине, а он подразумева савременији начин представљања наше понуде и услуге купцима. Дижемо услугу на виши ниво зарад задовољства купаца. То постижемо другачијим садржајем и новим производима. Слушамо шта наши купци желе, колики им је буџет и какав производ и квалитет хоће за тај новац. Потрошачи нас највише питају за квалитет производа. Ми можемо да им гарантујемо за наше домаће производе које радимо са нашим произвођачима. За увозне већ не можемо да гарантујемо. Купци и више воле, а и све се више окрећу домаћим производима. Често имају и лоша искуства са увозним, па следећи пут бирају домаће. Искуство нам каже да ће између новог домаћег и иностраног производа радије пробати домаћи, каже оснивач и један од власника Вум-а Славко Вујковић.
Иако сајмови нису место где се представљају трговински ланци, захваљујући ДТЛ-у ваљевски Сајам је изузетак. Вујковић истиче да је то одлично место за повезивање трговаца, али и афирмацију ситних произвођача и да даје одличне резултате кроз промоцију домаћих брендова и оживљавање старих, готово заборављених производа.
За три дана одржавања Сајам посети око 20.000 људи.
Велику пажњу на Сајму у Ваљеву привукао је штанд “Златиборца” на ком се кувао качамак. Многи од посетилаца нису могли да погоде о чему се ради, јер је специјалитет садржао производе овог бренда. Кувало се неколико тура, а свака је садржала нешто друго: чварке, суви, врат, сланину, свињску или говеђу пршуту.
-Качамак се спрема са “Златиборац” производима, а процедура је увек иста. Сви се чуде оваквом качамаку, а кад пробају свиди им се. На доста манифестација у Србији смо спремали различите специјалитет и увек изазивамо изузетно велико интересовање, каже Мирослав Драгутиновић, шеф кухиње “Вип каса клуба” на Златибору.
На Сајму је свој штанд имала и Туристичка организација Богатића. Представљање су организовали са Удружењем предузетника Богатића, а изложили су углавном домаће прехрамбене производе. Том приликом представили су и манифестације које се организују у овој општини.
-Представљала су нас пољопривредна домаћинства, која су у Ваљево донела своје најбоље производе. Домаћи џемови, ракије, ајвар и други производи вредних мачванских домаћица привукли су доста пажње. Били су ту и најстарији пчелар Момчило Лацковић, и надалеко познат козји сир Будимировића из Глушаца. Што се ефеката Сајма тиче, мишљења су подељена. Неки су задовољни и они излажу сваке године, а неки су долазили раније и више не долазе, каже Зоран Мијатовић, председник Удружења предузетника Богатића.
М. МИЈАИЛОВИЋ
Најновији број
25. април 2024.
