Инфо

(11. јул 2019.)
СЕЛО НЕКАД И САД

Зрно живота

Убирање пшеничног зрна протиче, како сељани веле муњевито и ако је веровати времешнима и изнад очекивања у приносу. Народски `шеница вазда је била зрно живота јер од њега све и почиње и завршава се мудри зборе старине. Попут гумице комбајни бришу њиву по њиву за врелина ко у стара добра времена. Бар ту се говоре уз ладно пиво на увратинама ретки који утекну од највећег посла у години и тврде углас .
И задене се прича о томе како хектар нестане ко дланом о длан док је некада било умеће доћи до хлебног зрна. Зарана се ишло у њиве уз доброг косца и неуморне женске руке да купе, те дечица да простиру ужа, која су опет вреле ноћи плетена. Њива ма колика била са врелином бивала и дужа а уз кратку ужину и студен воду из плетеног балона наслеђеног од прађеда текла мука сељачка. У смирај дана повезабе снопове денули у крстине тако да влат остане у средини и избене злу ћуд модрих облака који су од Цера претили. Многе генерације су после градоносних лета трбухом за крухом неповратно отишле у градске фабрике да зној знојем замене. Потом је следило извожење уз крављу запрегу и дењење у камаре а потом вршај који је био празник за кућу уз печено прасе и обиље пића. Скупило би се и старо и младо да се послови поделе и напокон дође до зрна које се као благодет чувало у магазама у такозваним окнима. Било некада а и сада се да видети у планинским селима истини за вољу све ређе.
И док балирана слама мами погледе пролазника остало је у понеком сећању како се денула слама и плева уз податак да су се и стаје сваког лета препокривале новом сламом уз хладовину у стаји лети и топлину из приче током великих студени зими. Некад било... Биле су то и ноћи и лета када се по предању коса качила о дрво и веле да се до свитања и одласка у нову њиву није стигла смирити. Тако веле ...
Сада се пак тек попије пиво или одважни ракију јер на увратинама суседне њиве већ је чекао нестрпљиви домаћин. Народа у селу сада има колико некада на једном гумну о вршају. Рођене су и многе љубави или ти ашиковања и рађана деца све једно другом до увета. Сада опет за времешне момке попут квиза је трагање за девојком а по речима несуђених свекрва које губе стрпљење добро би дошла и снаша са неколико деце јер троје четворо у кући где је најмлађи далеко у петој деценији живота тешко да може наредно лето дочекати.
Ни уређена окућница ни све погодности живота не спречавају потенцијалне младе да се упуте у град и подстанарску стварност замене за изобиље, народски речено. Свега има сем деце што је вапај на сваком кораку. И колико се год принос зрна из године у годину увећава домаћинства видно зарастају што у коров што у бригу.
Тек било како било зрно живота некада је ишло у мељаву па у нанину фуруну угрејану суботом за зоре и велике сомуне које сада можете видети само у музеју хлеба илити народски леба. А без коре која и седми дан мирисно призива и лепиње која уз кајмак и слично сад ретко ко и помиње. Те сада још у зрну одлази из магазе у млинове а потом брашно пекару па јутром уз млеко носи се кући тазе и тако из дана у дан.
Како снаше воле рећи и лакше и исплативљивије. Рачуница коју преци нису познавали сада је попут конца уденуто у иглу дана. И шије неке нове дане и обичаје где се мирис лепиње ни налик на нанину може пронаћи у пригодним радњама које су силан бизнис себи приправили. Веле шерети ваљда трагом оне рачунице где се опет само заденуо човек и сутрашњица. Да траје и даје неко ново зрно посејано с јесени и у сомун и лепињу преточено од наредног лета. Да нарасте ко нанини сомуни јер некад је и нана млада била али умела рећи и када је најтеже, гледај високо, диши дубоко, што сачува предање као наук да се мора трагом дана који памте векове које одхрани управо зрно живота и мукотрпан рад уз неизбежне жуљевите дланове.

СРЕТЕН КОСАНИЋ

Најновији број

22. октобар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa