Инфо

24. октобар 2019.24. окт 2019.
ИНТЕРНАЦИОНАЛЦИ У РЕДОВИМА ВК „ШАБАЦ“

НЕКО САЊА И СРБИЈУ

У земљи ватерпола из држава где се о ватерполу мало зна. Шабац прилика за напредак кроз једну од најјачих лига Европе и наметање селекторима националних тимова. Иако мали Шабац носи драж. Колектив пре појединца. Уз саиграче лака битка са носталгијом
Бразил, земља плажа, радости, земља лета. Калифорнија, држава сунца, базени на сваком кораку, у суштини идеалне средине за експанзију ватерпола, али...
-Не, у Бразилу ватерполо није популаран и неретко када кажете да играте ватерполо, људи мисле како је то нешто на коњима, тако их асоцира „поло“. Тренирао сам фудбал, био голман, али сам имао срећу да ми први сусед буде ватерполо судија. Убеђивао ме је дуго да имам предиспозиције за овај спорт, две године сам „одолевао“, признајем, мало сам знао о ватерполу. „На превару“ ме је одвео на један меч и после те утакмице сам схватио да ме други спортови не интересују. То је била прва утакмица ватерпола коју сам гледао. Родитељи су увек подршка, дали су потпору и при овом избору, но и они су желели да иду на неки тренинг са мном, нису знали који спорт је у питању – каже нам Луис.
-Ватерполо није популаран, али пливање јесте, један је од најпопуларнијих спортова и махом на ватерполо долазе момци са пливања. Био сам углавном најбржи пливач у својој групи. Ватерполо ме је привукао због надметања, директног контакта и почео сам са девет година да одлазим на прве тренинге. Отац ми је био играч америчког фудбала, бавио се и трчањем, али иако није знао готово ништа о игри која је мени страст, од првих тренинга је пружио потпору – вели Ченс док започињемо угодно ћаскање у троје и почињемо причу о „нашим кариокама и америма“, што ће носити капице ВК „Шабац“ ове сезоне.
Да, то су ЛУИС РИКАРДО ГОМЕШ ДА СИЛВА, репрезентативни центар Бразила и ЧЕНСЕЛОР РАМИРЕЗ, бек америчке репрезентације, сада саиграчи у редовима шампиона Србије и освајача Купа. Дошли су са севера и југа, али Америке, понели су знање, „шмек“ тог континента, али су „спаковали“ и жељу за играчким напретком и обогаћивањем личности кроз нове средине, познанства, културу.
Србија је мала држава, мала и далека у односу на Бразил и САД. Ипак, територија која је мања од неких градова у поменутим земљама, због ватерпола је моћна и силна у очима тандема с друге стране “баре”. Цене је, воле, поштују.
ЛУИС: Бразилци мало знају о нашем спорту, но назовимо све нас који волимо ватерполо ватерполо заједницом и могу да вам кажем да је та неформална група у мојој земљи скуп невероватних заљубљеника у ову игру. За нас су: Србија, Хрватска, Црна Гора, Мађарска, најзначајније државе, због достигнућа у ватерполу. Када је стигао позив да наступам за неки српски клуб и то шампиона, уплашио сам се да је то само сан.
ЧЕНС: Наш физиотерапеут и кондициони тренер је Балша Николић. Он не долази у Америку, али нас прати где год да играмо турнире. Причали смо пре неколико година, питао сам га шта ради када није са нама, рекао ми је да води један клуб у Србији, ШАБАЦ из истоименог града, тако да сам чуо онда за мој садашњи тим. Пре тога, признајем, нисам знао за клуб и град, био ми је познат само Београд. Ипак, Балша и Дејан Удовичић су ме охрабрили да прихватим понуду и драго ми је што сам их послушао.
Спорт који доноси такву славу у Србији, далеко је од очију јавности у родним државама Ченса и Луиса. Интернет и „гуглање“, лов на „стримхантерима“ једина су прилика за редовно праћење мечева из најјачих такмичења. ТВ преноси нису занимљиви националним станицама. Тек некада вас даљински управљач може одвести до пливалишта.
ЛУИС: Повремено, Светско првенство и Олимпијске игре, али не редовно, ни близу колико би ми желели, наравно.
ЧЕНС: Не често. Ускоро су финала на универзитетском надметању, може да се догоди да универзитети обезбеде уживо преносе, али генерално то није чест случај. Ипак, у данашње време, то није проблем, доступни су ФИНА ТВ на интерету, лајв стрим најважнијих утакмица из Европе и то најчешће пратим.
Луису је Рио родни град, спојио је пасију ка игри са лоптом, љубав према води, а снове остварио на Играма 2016. године. Није био у саставу своје репрезентације, али је уживо присуствовао историји тог лета.
ЛУИС: Гледао сам све мечеве у Рију, а оног против Србије се сећам до детаља. Обезбедили смо победу голом у самом финишу. Људи који не прате ватероло су се радовали, Бразил је победио, док смо ми, ватеролисти из Бразила, скамењено посматрали у потпуном шоку. Нисмо могли да поверујемо, победили смо Србију! Гледате базен, а потом семафор и тако неколико пута. То је вероватно највећа победа у нашој историји.
Поређење клупског ватерпола и лигашког система у Јужној Америци, односно Сједињеним држава са европским лигама је готово немогуће.
ЛУИС: У Бразилу има осам тимова, лигу играмо током лета и пролећа, четири су квалитетнија од преостала четири и то осетно, но код нас је све на аматерском нивоу. Свако од нас ради, тренира једном дневно и игра утакмице. Значајан прогрес ватерполо доживљава захваљујући страним тренерима и играчима који долазе код нас, обучавају играче и наше тренере. Водио нас је Ратко Рудић, тренутно нам је селектор Рикардо Азаведо, отац чувеног Тонија Азаведа.
ЧЕНС: Најзначајнији за ветерполо је универзитетски систем спорта. Најбоље четири ватерполо школе су у Калифорнији. На северу су СТЕНФОРД, БЕРКЛИ, Универзитет јужне Калифорније (УСЦ) и универзитет који сам ја похађао Универзитет државе Калифорније Лос Анђелес (УЦЛА). УСЦ је најуспешнији у историји, али последњих година је УЦЛА преузео примат и имао сам част да будем део две титуле и да студирам на овом универзитету. Свакако је мој дивни спорт у Америци данас знатно популарнији него када сам ја почињао. Калифорнија је центар нашег ватерпола и постоји много клубова у којима деца могу направити прве кораке.
Иако изгледа тешко привићи се на мали град као што је Шабац, када се преселите из једног Рија или Атине, где је Рамирез наступао претходне сезоне, нови „земљаци“ осећају драж нашег “тауна”.
ЧЕНС: Шабац ме подсећа на моју родну Пасадену. Имао сам срећу да одрастам у непосредној близини базена, те сам се на прве тренинге пливања, а потом ватерпола буквално само спуштао низ улицу. У Шапцу поново живим на 20 минута лаганог хода од безена и то ми баш прија, нема журбе, зависности од саобраћајних гужви.
ЛУИС: Дани спортисте су једноставни, одмор, тренинг, слободно веме, тренинг, утакмица. Одговара ми што је Шабац мали и миран град, те у слободно време га упознајем на тенане и кроз нову културу, архитектуру и људе, употпуњујем себе као личност. Радујем се и наредним месецима у овом граду.
Битка против носталгије је константна, даљина боли често, али уз малу помоћ пријатеља/саиграча и свест о томе шта значи професионални спорт, превазиђе се свака мука.
ЛУИС: Недостаје ми и породица и Бразил, али сам био спреман. Сањао сам да професионално играм ватерполо и Европа је место где је то могуће. Професионални спортисти често мењају локације за живот и нема места за носталгију која тишти. Технологија је напредна, у контакту сам са породицом, остатак дана сам посвећен тренингу. Овде сам упознао сјајне момке, врло гостољубиве, прихватили су ме сјајно и живим лепе дане у Шапцу. Желим да још дуго наступам у Европи.
ЧЕНС: Много ми недостаје породица, срећом ту је технологија, све је доступно и у Србији, тако да се редовно чујемо, видимо путем видео позива. Када сам играо у Италији, осим мене само су два саиграча из репрезентације играла у Европи, у Мађарској. Носталгију смо побеђивали међусобним посетама. Сада је другачије, с годинама, америчких ватерполиста има у више држава Европе: Шпанији, Грчкој, Италији, Хрватској, у контакту смо, надамо се да ћемо ускладити распореде и видети се.
Тренирају за победе Шапца, сањају неки нови пехар или пехаре за клупске витрине које ће и они држати у рукама, маштају о овацијама са трибина Градског базена, али се радују и наредном лету, надајући се свечаном дефилеу на Олимпијском стадиону у Токију, док носе национална обележја.
ЛУИС: Наш циљ је да на нивоу целе Америке будемо најбољи. На последњим панамеричким играма смо изгубили од Канаде, освојили бронзу. Желимо да будемо конурентни Америци, Канади. Надамо се да ћемо бити у Токију 2020. и да ћу бити део националног тима. Играм у једној од најјачих лига Европе, Јадранској лиги, против највећих тимова и сваки минут је прилика за напредак. Напредак појединца је последица напретка тима и сваки појединац је у служби клуба, нема раздвајања жеља, желимо сви да Шабац оствари успехе, а кроз њих да и ја постанем бољи игач него пре доласка.
ЧЕНС: За национални тим сам дебитовао 2013. године. Имао сам свега 18 година када ме је Дејан Удовичић уврстио у састав за Светски шампионат у Барселони. Нисам наступао на Олимпијским играма у Рију, тренутном сам међу 11 на сваком турниру и надам се да ћу бити у Токију део репрезентације. После сребра на Олимпијским играма у Пекингу, ватерполо је доживео велики раст популарности. После 2012. већина генерације је завршила каријеру и пројекат је доживео, донекле, крах, али је започео стварање нове генерације и верујем да имамо сасвим добар тим са озбиљним амбицијама на наредним Играма. Играма у Шапцу треба да заслужим позив селектора и поверење да стојим испод заставе на највећем такмичењу. Мотив не може бити већи.
Када говорите добро Енглески, комуникација је лагана на већем делу планете. Долазак у нову средину за Ченселора није само привремено место боравка, већ и прилика за упознавање нових култура, али и ширење језичких знања.
ЧЕНС: Највећа језичка баријера била је Италија. Од првог дана сам учио италијански, на неком базичном нивоу, да бих могао да функционишем. У Грчкој и сада у Србији готово сви знају добро Енглески и све је лакше. Можда то има и лошу страну, мање учим други језик, али сам натерао себе да помало учим Срспки у слободно време. Није лак језик, због гласова које тешко изговарам, али док сам у Шапцу нећу одустати. Помажу и тренинзи где говоримо на срспком. Замолимо Луис и ја да нам инструкције пренесе на енглеском искључиво када су у питању важна тактичка решења.

Школа пре спорта
Систем сваког спорта кроз универитетске лиге у Америци морао би да послужи као пример хијерархије и код нас, оне где се „вага“ између спорта и образовања. Спорт је привремен, условљен факторима среће, физичких предиспозиција, конкуренције, али дух, знање, комплетна личност су вечне категорије, без којих нема истински великих и успешних спортиста.
ЧЕНС: Ви сте прво студент, а тек онда спортиста. Да би могли да играте спорт, да се бавите оним што вам је стратс, морате да имате добре оцене, да напредујете. Успех је прво на провери и уколико имате континуитет напретка и достигнете ниво, тек онда сте добродошли на тренинзима и утакмицама.


Д. Благојевић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa