Инфо

17. децембар 2020.17. дец 2020.
Женско одрастање и амбис
Додељена награда Лаза К. Лазаревић

Женско одрастање и амбис

„Део мене је пожелео да врисне “Зашто онда ја не могу да верујем” а део је ишао за њом као дух. Она се никад не би осврнула да види да ли сам ту. Јер она верује. Толико ме је нервирала та чињеница, имала сам утисак као да ме узима здраво за готово. Нека мала верна Макица иде и ломи се иза, ти само иди напред, не окрећи се. Пожелела сам да паднем и стрмекнем се у неку провалију, само да је изневерим, само да не буде тако проклето сигурна у то да сам ја увек иза. А она је са осмехом грабила напред, неспутана сумњом, страхом, неповерењем… То све црно, то сам била ја“ (Амбис, Марија Ратковић)
Признање које долази из родног града је увек значајније. У Шапцу сам одрасла, ту сам научила да пишем и занимљиво је то што сам награду за кратку причу, односно приповетку добила баш овде. У исто време из штампе излази и моја књига „Испод мајице“ у издању Контраст издаваштва, те бих волела да наставим у истом смеру, и причању прича. То је оно што ми окупира пажњу и што би било значајно да можда промени перспективу мог присуства у јавности - каже Марија Ратковић овогодишња добитница најбоље необјављене приповетке Лаза К. Лазаревић коју четвртину века додељује Културни центар Шабац.

У јакој конкуренцији, прича Марије Ратковић “Амбис” издвојила се упечатљивом, вишеслојном нарацијом о искуству женског одрастања које неретко подразумева компромисе, обмане и тактизирање, навео је жири у саставу Владислава Гордић Петковић, председница, гошћа резиденцијалног програма Лазина кућа за писце Оља Савичевић Иванчевић и Катарина Јанковић Поповић уредница ЛКЗП приликом одабира најбоље приповетке.

-Амбис нам доноси причу о женском искуству, одрастању и пријатељству које није идеализовано нити канонизовано, већ је пуно препрека и превазилажења истих. Како и сам наслов каже, то је један дубоки амбис који није довољно истражен, ни довољно присутан у књижевности. Волела бих да охрабрим жене које се двоуме да ли смеју и мисле да нису довољно одважне да испричају занимљиве приче које леже дубоко у њима. Порука је да то учине - нагласила је Ратковић.

Иако је тренутна ситуација приморала установе културе да се прилагоде, али остану у свом домену, Културни центар је штампао издање Лазиног фанзина, а планирано је да се у овом смеру настави. У другом издању биће објављена прича гошће резиденцијалног програма Оља Савичевић Иванчевић. Најбоља савремена прича за 2020. годину преточена је у наративни филм.

-Ово је први градски резиденцијални програм и један од четири у Србији. Лазина кућа за писце је нови концепт и подразумева боравак писца у локалној средини. У оквиру програма објединили смо и књижевну награду коју додељујемо већ 25 година. По први пут један савремен концепт, савремен начин организације програмске шеме Културног центра. Савременост се не огледа само у промовисању савремене приповетке, већ и писаца, стваралаштва. Циљ је да наши млади суграђани буду привучени овим видом уметности, а наслеђе којим нас је Лаза Лазаревић задужио је заиста велико. Како бисмо били доступни публици снимили смо и један експериментални филм према „Амбису“. Редитељ је Душан Поповић, студент драматургије. Филм је прошао селекцију на такмичењу кратког метра девет милиметара- појаснила је Катарина Јанковић Поповић.
М. Ж.

Најновији број

11. јул 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa