Млади већ 76 година

Још је трајао рат, чак и када је град ослобођен, пламен сукоба је пламтео свуда у околини. Рањеници из свих крајева још увек недефинисане другачије државе пристизали су у Шабац, сваки долазак са фронта, пратио је нови одлазак пут Срема, Босне и других неослобођених територија. Они који су остајали преузели су улогу успостављања система власти на новим принципима, тековинама народноослободилачке борбе.

Окружни одбор Народног фронта донео је одлуку да се покрене лист за подручје Подриња. Шабац је баштинио тековине бројних предратних листова, али се ондашње руководство, уместо наставка прекинуте традиције претходних листова, одлучило је да покрене нови. Основан је „Глас Подриња“, лист осмишљен да буде главни извор информација Подрињаца, у сваком погледу, на вишем нивоу од билтена. Први број новог „Гласа Подриња“ на улицама Шапца се појавио 16 децембра 1944. године. Улога уредника поверена је новинару и писцу Милу Борисављевићу, а уз њега редакцију су још чинили: Ђорђе Станимировић (новинар), Велибор Поповић (новинар и уредник), Никола Лилер (руководилац штампарије), Михаило Реновчевић (организациони секретар) и Милован Батановић (политички секретар).
Лист не пише мемоаре, мемоар је он, причајући о другима причао о себи. На дан свог рођендана перо је умочио у мастило и на комаду папира написао писмо свима којима нешто значи.

Драги моји, мој најдражи читаоче, осврни се у прошлост сети се колико можеш, а ако ти меморија стаје много пре броја 76, бићу ту да будем и прошлост коју ниси доживео, али је знаш. Уколико имаш сећање довољно дуго, сети се шта је све прошло у тим деценија и знаш шта је то и у пламичку и свећи са те рођенданске торте.
Био сам гласило Подриња у шест држава, гледао сам и бележио промене у изгледу града, у привреди, пољопривреди, демографији, култури, образовању, спорту, политици. Лист на ветру је симбол немоћи, али оно што сам био због генерација читалаца учинило ме је снажнијим и јачим од свих бура живота.

Од старта сам знао да моја мисија није само да пренесем информацију, већ да будем носилац идеје, да будем тумач, аналитичар, позорност и пажња. Рођен у децембру, растао сам заједно са нашим градом и крајем.

Много тога сам прошао у свом дугом трајању, кризе, промене, успоне и крахове на различите начине, а опет је 2020. нашла начин да буде посебна и специфична. Почела је попут многих претходних, твоје и моје Подриње се кретало утабаним стазама од зиме ка пролећу, начуо сам о неким дешавањима тамо далеко, али нисам слутио да ће то удаљено стићи и до нас, а онда је пролеће уместо буђења донело нешто супротно. Усадио се у свакога од нас страх, борили смо се заједно, свако на свој начин, са нечим невидљивим што може да уништи све. Волели бисмо да можемо рећи бар сада како је та борба окончана, али није, она још траје и морамо бити стрпљиви. Ипак, кроз све те месеце трудио сам се да не покварим ту навику да сваког четвртка будем у твојим рукама, да се удружим са врменом које си ми посвећивао и тако употпуним бар један део дана. Трудио сам се, не само да будем ту физички, већ и да донесем информацију, пренесем причу, поделим са тобом неку занимљивост, проанализирам све што је актуелно и дам некакав квалитет времену које си ми даровао. Надам се да сам успео у томе, хвала ти неизмерно што си ми веровао. Учинићу шта је у мојој моћи да и кроз оно што долази, ма шта носило то време, не посустанем. Имам ево 76 година, али се осећам добро и желим да још дуго будем ту. На хартији и под пресама живот тече другачије.

Поздрављам те најдража моја и најдражи мој позивам те да се чуваш у овим тешким временима.