Песме - драгоцено археолошко благо

Живот је Биљану Крстић водио кроз рок и поп звук, али изворна музика никада није напуштала њену душу и кроз слушање различитих носача звука поново је тај мелос освајао целу. Жеђ је утолила скупљајући годинама народну музику балканских народа. Чула су упијала мелодију, а креативни део личности је указивао како би могла настати јединствена фузија и уникатни звук. Већ је XX век трошио своје последње године и искорак ка нечему новом представљао је својеврсни ризик, јер није било гаранције како ће публика прихватити. Рацио и емотивни део су се нашли у клинчу понекад, али је Биљана Крстић ипак одлучила да послуша срце и снима за своју душу, без очекивања да ће оставити значајан траг. Настао је албум „Бистрик“.

-Ово је фузија, једноставан спој архаичног и савременог, нашег и страног како у начину певања тако и у одабиру инструментарија, смењивању једноставних и за друге народе нетипично мешовитих ритмова...Ово је тек покушај представљања различитих типова мелодија суседних народа, али пре свега потреба да се песме наше традиције сачувају као најдрагоценије археолошко благо ових простора и сведочанство нашег постојања – навела је, између осталог, Крстић у скромној посвети на албуму. Када се појавио на продајним местима, Биља је помислила да је дуг према жељи душе вратила, а у ствари је само направила први корак.

Звук „Бистрика“ направио је изврсну синергију са временом и врло брзо достигао неслућену популарност. Не само осликану кроз продају, већ и у бројним позивима за наступе које уметница сама није могла да испрати и схватила је да мора оформити бенд.

-Звала сам људе који су учествовали у снимању, моје колеге са ФМУ и људе са којима се дуго познајем. Моја кума Горица Поповић је предложила да се група зове исто као албум, а у самом називу ансамбла су и моји иницијали на почетку и крају, све смо увезали – појаснила је прве велике кораке у етно музици Биља Крстић.

У овом периоду је екранизован роман „Зона Замфирова“ за коју је музику управо изводила Биља Крстић и њен бенд. На захтев публике објављен је ЦД са музиком из филма и популарност је прогресивно расла. Балкан је постао непресушни извор инспирације, а прошлост оличена у звуку јединствени запис који још више вреди уз проток времена.

Из године у годину је било све теже направити распоред, јер су позиви стизали из свих крајева света. Концерти у Грчкој, Италији, Северној Македонији су постали традиционални, а „Бистрик“ је потом наступао у већини европских држава, да би пре осам година „Бистрик“ наступио у Индонезији и на Балију. Географски, историјски и културнолошки далеке крајеве потпуно је опио звук Балкана. Ђаци Фараби мјузик, музичке школе у Џакарти нису чули за Мораву, али је она текла кроз њих док су певали „Ој Мораво“ после радионице коју је припредила Биљана Крстић. Спајао је својим путањама бенд најудаљеније крајеве света, неуморно радећи на новим издањима. Сарађивали су и са страним издавачким кућама, виделе су оне у ери где се говори о паду продаје носача звука, место за Бистрик и на том тржишту. Даљу популаризацију етно звука Бистрик је чинио кроз видео спотове за своје нумере.

Можда најпласитичнији доказ јединствености етно мелоса уметника „Бистрика“ су и позиви за наступе на различитим фестивалима, од џез догађаја до Бир феста где само наизглед таква музика није први избор посетилаца, али као да спој онога што долази са сцене док Бистрик музиком говори проналази пут до срца наклоњених различитим жанровима.

Свака година, концерт, гостовање, контакт са поштоваоцима, сваки утицај који је обликовао Биљанин музички опус, осликан је кроз стваралаштво „Бистрика“. Спој различитих традиција учинио их јединственим и траженим. Пред Шапчанима ће део онога због чега их широм планете желе, представити у летњој башти клуба „Стелина“ у четвртак, 12. августа, од 21 час. Организаотори догађаја су „Стелина“ и Блуз и џез удружење Шабац. Улазнице су доступне у клубу који ће и угостити врсне уметнике.