ТИТЕЛБАХОВИ ЦРТЕЖИ НАШЛИ СВОЈ ДОМ У МАНАСТИРУ ПЕТКОВИЦА
Остварио дечачки сан
Уочи храмовне славе, сестринство манастира Петковица код Шапца добило је два цртежа познатог српског сликара Владислава Тителбаха. Дародавац је инжењер телекомуникација мр Велимир Бата Жугић.
- Уметничка дела имају свој сопствени живот и њихов пут се никада не зна, али у овом случају било је природно да се Тителбахови цртежи врате тамо где су настали 1850. године, три године по изграњи манастира. Одлука да их предам на трајно чување манастиру донета је са много љубави. Жугић је одрастао уз Тителбахову Петковицу, с обзиром да су цртежи били у власништву његове породице, и деценијама маштао да једном дође и помоли се у тој цркви.
ТИТЕЛБАХ Владислав Тителбах је уметник који је српском народу оставио велики број скица, цртежа, графика, акварела, слика, сценографија и нацрта за позоришне костиме. Његова дела су често била излагана на разним тематским изложбама које су организовали бројни музеји. За живота је урадио преко девет хиљада уметничких радова од којих је данас сачувано око хиљаду, будући да је највећи број страдао током Првог и Другог светског рата. Његови радови се сврставају у прворазредне историјске изворе за сагледавање и тумачење српске народне уметности с краја 19. и почетка 20. века. Списак дела је разнолик и у тематском погледу и састоји се од представа српских предела и пејзажа, различитих културних манифестација, слика из свакодневног живота, приказа архитектонских здања и средњовековних споменика, старих заната и народних ношњи, као и радова који су га увели у сферу примењене уметности: илустрације за књиге, оквири за слике и фотографије, нацрти за разгледнице, калфенска писма, као и повеље и дипломе. Био је и гимназијски професор математике и нацртне геометрије у Новом Саду и Београду, редовни члан Одбора за уметност Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије.
- За мене су имали посебно значење, емотивно и духовно. Као дечак и младић гледао сам их и уживао у њима, а касније су били покретачи сећања на моје родитеље и породицу. Често сам сањао да одлазим у ту цркву да се помолим великој светитељки, али се сан увек завршавао испред цркве. Дародавцу се сан остварио уочи Свете Петке, у навечерје манастирске славе. Још увек је пун утисака.
- На неки начин ми недостају, али моја жеља да цртежи нађу свој дом је остварена. Тамо су где би и требало да буду и где ће остати за многе нове генерације које ће походити манастир. Срећан сам што ће остати тамо јер је то, како су рекли у манастиру, најстарији историјски документ који имају у свом поседу. За мене је то велика сатисфакција.
На питање зашто је баш сада донео одлуку да поклони Тителбахове цртеже, Жугић каже да свака одлука има своје време.
- Када сам дошао у манастир, осетио сам исту енергију као када сам гледао цртеже, а када сам ушао у цркву и помолио се светитељки, доживео сам нешто што се вероватно једном у животу дешава. Као да су цртежи чекали да заједно дођемо у манастир да би се мој сан остварио.
