ИВАН РАДОВАНОВИЋ, ДИПЛОМИРАНИ МУЗИЧКИ ПЕДАГОГ И ВОЋАР ИЗ БОГАТИЋА
Задругарство старо помодарство
Хармонику заменио малином. Сећање на старе башче и зиму када су пуцала стабла воћа. Удруживањем до нових тржишта, а седмогодишње искуство у воћарској задрузи „Зекцир“, најбоља потврда успешности заједничког рада
Мачва није само житница Србије, већ и веома погодно тле за гајење воћа. И велики мачвански књижевник Јанко Веселиновић је то приметио и између осталог написао да што год у мачванску црницу посадите, богато рађа.
То на сопственом примеру потврђује и Иван Радовановић из Богатића, дипломирани музички педагог који је удобну директорску фотељу у Културно образовном центру у Богатићу заменио радом у малињаку и производњом више врста другог воћа.Члан је прве специјализоване воћарске задруге у Богатићу. Његова породица почела је са гајењем малине пре 26 година, када је то била реткост у Мачви. Поред уобичајених пољопривредних производа за овај крај, угледно домаћинство Радовановића на својим њивама има још јагоде, купине, вишње и шљиве.
Њихов пут следили су и неки други мачвански произвођачи, те је овај житарски крај убрзо постао и воћарски.
Ових дана, већ се нашао на њиви од два хектара малина. Завршава са орезивањем воћа, чим је сунце грануло. Нема везе што ветар немилосрдно дува и што је због тога хладније него обично. Указала се потреба бољег организовања, сигурнијег пласмана и брже наплате. Тако је пре седам година формирана Задруга „Зекцир“.
-Искуства су веома позитивна. Пласман осигуран, наплата брза. Уверен сам да производња воћа има велику перспективу у нашем крају. Само наше домаћинство произведе годишње између 60 и 80 тона воћа. Пласман и извоз смо осигурали. Имамо за сада 70 коопераната и годишњу испоруку воћа око 500 тона. Овако удружени можемо много тога, каже један од чланова прве специјализоване воћарске задруге у Богатићу Иван Радовановић.
С носталгијом говори о мачванским башчама( засади различитог воћа на земљишту, обично иза кућа, што је својевремено била карактеристика мачванских домаћинстава), а сећа се и једне зиме пре више од пола века када су од велике хладноће „пуцала“ стабла шљиве.
Данас у свом домаћинству производи и успешно пласира на тржиште више врста квалитетних воћних ракија. У асортиману се нађе слатко и џемови, све на природној бази, од воћа произведеног на његовим њивама. Супруга Драгана је од прошле године усавршила производњу купиновог вина.
С усхићењем говори и о 2016. години, када је укупан приход од воћа у овом крају износио осам милиона евра и када је та чињеница многе мотивисала да у свом производном асортиману имају и воће. Рачуницом је дошао до сазнања.
-Једна солидна плата могла се стећи од 10 ари башче, закључује и додаје да житарице нису тако неприкосновене на мачванским њивама. У последње време воће је све присутније, па се наш саговорник пита, да ли се то Мачвани данас враћају својој старој љубави?