У понедељак, 19. Децембра, СПЦ и верници празнују успомену на Светог Николаја Мирликијског Чудотрворца. Сматра се заштитником путника, затвореника, оклеветаних и сиромашних
Рођен је у грчкој колонији Патари у 3. веку (280. године) у малоазијској римској провинцији Ликији. У богатој хришћанској породици стекао је добро образовање.
Од детињства је био веома религиозан, изучавао је Свето писмо, током дана није напуштао храм, а ноћу се молио и читао књиге. Његов стриц, епископ Никола Патарски, произвео га је у чин чтеца, а потом у чин свештеника.
Када су се његови родитељи упокојили, наслеђено богатство поделио је сиромашнима. Почетак свештеничке службе Светог Николе приписује се времену владавине римских царева Диоклецијана и Максимилијана. Био је затворен за време Диоклецијанових прогона, а ослобођен за време Константина Великог. Након смрти Галерија, његов савладар Лициније углавном је толерисао хришћанске заједнице, које су почеле да се развијају.
У младости је путовао у Палестину и Египат, а по повратку у Ликију, постао је епископ Мире. Борио се против паганизма, био неуморни проповедник Васкрслог Христа и чинио чуда још за живота. Према предању, на једном турском острву надомак града Фетије, налазио се византијски град у којем је служио као епископ. И данас ту постоје остаци Епископске палате, као и остаци цркве Светог Николе, са гробницама у крипти под црквом.
Свети Никола је дуго поживео и, као ретко који светац, упокојио се природном смрћу, 340 године. Његове мошти су касније, тек у 7. веку склоњене у град Миру, пред опасношћу од арапске инвазије. У 11. веку његове мошти су пренете у италијанску луку Бари, где и данас чудотворе
Свети Никола је дуго поживео и, као ретко који светац, упокојио се природном смрћу, 340 године. Његове мошти су касније, тек у 7. веку склоњене у град Миру, пред опасношћу од арапске инвазије. У 11. веку његове мошти су пренете у италијанску луку Бари, где и данас чудотворе.
Познат као заштитник оклеветаних, често их ослобађајући судбине невино осуђених, заштитник је морепловаца и других путника, деце и неудатих девојака.
Никољдан је, уз Јовањдан и Ђурђевдан, најчешћа слава код Срба. С обзиром да се слави време Божићног поста, свечари припремају посну храну за трпезом.
Честитамо свим домаћинима који прослављају Светог Николу као крсну славу.
