Шабачки бокс је постао вољен од првог меча, али иако подршка није јењавала, овдашњи клуб, ма које име да је носио, пролазио је период успона и падова, ред тмурних облака бриге, ред најсјајнијег сунца успеха. Поново је кренуо од нуле средином шездетих, после периода у коме није било сале за тренинг, новца, такмичара, међутим никада ентузијаста и зналаца није мањкало, те се БК Мачва по навици, поново брзо винула од нуле до највиших врхова.
Мачва почетак и крај Смајо Карадаревић највећи део каријере је провео у Мачви. Кратко је представљао Партизан, али се вратио у свој клуб на крају деценије. Милан Маринковић Питољ је читаву каријеру провео у Мачви, важо је за изузетног клупског боксера који је донео много бодова. Милан Сушић Суви је у Мачви почео и завршио, а само у једној сезони је боксовао за Раднички из Ниша. Миле Савић је боксовао за Мачву до краја каријере. Једини изузетак је Микан Поповић. Поникао је у Мачви, а потом је прешао у Партизан. Временом је прешао у професионалце. Враћао се у Шабац, али само за професионалне дуеле.
Улогу ствараоца нових добрих боксера преузео је у тешком тренутку Ђорђе Бајић Моруна. Знао је осећај из ринга, знао је како се постаје победник, али је пре свега знао да пронађе и обучи таленте на којима ће се заснивати развој клуба. Формирана је екипа и у неколико година су напредовали талентовани шабачки младићи, будући асови: Миле Савић, браћа Карадаревић, Михаило Маринковић Питољ, Милан Сушић Суви, Микан и Раша Поповић, Јеремић, Дучић, Рајшић, Шера Богуновић...
Михаило Маринковић Питољ
Мачва боксује у Другој лиги Србије, а један од мечева који пасионирани љубитељи племените вештине памте је дерби дуел против екипе Баната из Зрењанина. Догодио се у лето 1968. године, у башти Дома синдиката, пред великим бројем верних и бучних навијача. Гости су имали улогу фаворита, јер је Мачва принуђена да наступи са два дебитанта, Крцом Јеремићем у лакој категорији и Рашом Поповићем у тешкој. Ривали врхунски, Прекајски и Урбан. Гости су већ уписали те бодове, али су оба дебитанта боксовала изванредно, изборила нерешене мечеве, а у збиру је Мачва победила 11:9. Рајшић у средњој и Јосиповић у полутешкој су остварили победе против Д. Вујина и Голубовића. Топаловић у полусредњој категорији је бодове освојио без борбе. Чубрак и Молдвај су се борили без победника, док су тријумфе Зрењанинцима донели: Мојић победивши Којића у бантаму, Чизмић бољи од Васиљевића у лакој и З. Вујин од Јуришића. Бодове без борбе су освојили у велтер категорији.
Сушић побеђује Бенеша 2:0
Осим успеха тимских, боксери Мачве су добри и у појединачној конкуренцији. Смајо Карадаревић је 1966. освојио омладинску Златну рукавицу и титулу јуниорског првака Војводине и Југославије. Боксовао је и за омладинску репрезентацију против СССР. Милан Сушић Суви је постао јуниорски првак Југославије 1968. у лакој категорији победивши у финалу чувеног Маријана Бенеша. Сушић осваја титулу и 1969, када то чини Шера Богуновић. Живорад Рајшић Рајша је 1968. сениорски вицешампион државе, поражен у финалу од Парлова. Живан Дучић је јуниорски првак, а све веме изврно боксује и Миле Савић који током 1969. бележи годину са свим победама. Стижу седамдесете године и нови оптмизам. Поново је формирана Друга савезна лига и Мачва је њен члан, са амбицијом пласмана у Прву лигу.
Михаило Маринковић Питољ
Сушић побеђује Бенеша 2:0
Миле Савић у још једном тријумфу
