Мир Божји, Христос се роди!

Уочи Божића, празника радости, традиционално разговарамо са домаћином Епархије шабачке. Част нам је да смо уприличили први интервју са Његовим Преосвештенством Епископом шабачким г. Јеротејем.

Божић често зову најрадоснијим празником, мада је сваки хришћански празник повод за радост, уколико подразумева сусрет са Богом. Рождество Христово заувек је променило и поделилило свет?
- У знаку празничне радости, којим сте започели наш разговор, у знаку Рођења Христа Богомладенца, желим да, као епископ овог града и ове области, први пут поздравим читаоце Гласа Подриња радосним речима ХРИСТОС СЕ РОДИ! Неизмерно сам захвалан на могућности да радост празника поделим са Шапчанима, Подрињцима, Мачванима, Поцерцима, али и онима који су се одселили из родног краја на све стране света, а вести одавде читају на интернетском издању, које би као и штампано требало да излази нашим писмом ћирилицом.

Молимо се Господу да стихови божићне химне „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“, постану реалност

Рођење Христово је заиста променило свет. До тог чудесног догађаја важиле су библијске речи из Књиге Проповедникове: Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем. На дан Божића, Бог не само што је допустио да га човек „додирне“ својом руком, него су се човек и Бог сјединили потпуно, јединством које никада не може бити разорено. Дакле, у личности малог Исуса, рођеног од Марије Дјеве и Духа Светога, заиста је промењен свет. Догађај Божића је стога, како у питању кажете, и поделио свет.

И године бројимо у односу на Христово рођење, тако да оно што зовемо новом ером, догодило се после чудесне ноћи у Витлејему, а све пре рођења Христовог припада тзв. Старој ери. Као хришћани, требалo би и ми да говоримо, нпр. сада почињемо 2023. лето од рођења Христовог или 2023. лето Господње, односно Anno Domini, како се у земљама латинске традиције лепо говори. Али још је важније да догађај Божића означава позив Божји на јединство, јединство у следовању Христу. Сви људи су позвани да се сједине са Богом. Бог је на Божић постао човек, како би човек постао Бог.

Фото: "Глас Подриња"

Рођење Спаситеља очитовање је велике тајне љубави Божје према човеку. Време је радости, слоге и праштања, мира у Духу Светом међу нама. Како да живимо хришћанске вредности у овим смутним временима?
- Баш тако како сте и рекли. Треба да се радујемо једни другима, да будемо сложни, да праштамо и у свему угледамо на Христа Богочовека. На уму треба да су нам најважније Божје заповести: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, свом мисли својом и свом снагом својом; и Љуби ближњега својега као самога себе. Одговор Цркве на сва питања која садрже: како или зашто је љубав, молитва. Молити се за своје ближње, за своју породицу, за све који вас окружују, али и за читав свет, свет који је у опасности. Јер сви смо једно, свако је наш ближњи. Многи не могу да схвате јеванђелску истину да ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови. Стога треба да љубимо Бога и ближње, да будемо у молитви једно са свима: рођацима, суграђанима, сународницима, али и са читавим светом.

У знаку празничне радости, којим сте започели наш разговор, у знаку Рођења Христа Богомладенца, желим да, као епископ овог града и ове области, први пут поздравим читаоце Гласа Подриња радосним речима ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Такође, време је да резимирамо и да се подсетимо шта смо догодили и шта нам се дешавало од Божића протекле године, где смо ми као свет. „Чућете ратове и гласове о ратовима...“. Неизвесност је присутна, многи су уплашени од могућег нуклераног рата, болести, немаштине и других пошасти?
- Нажалост, у праву сте, јер над свет се надвила криза самоуништења. Ми се сви, заиста, свесрдно морамо молити Богу да разум превлада и да ратни пожар, посебно у Украјини, где се сукобљавају рођена браћа, престане.

Ја сам, пак, сигуран, апсолутно сигуран, да Бог неће оставити свој народ.
Али наша Црква, упркос кризи, живи нормалан живот. Стога је нашу Светосавску Цркву и наш православних српски народ Бог у протеклој години благословио мноштвом благодатних догађаја: Његова Светост Патријарх г. Порофирије је, потписивањем Темељног уговора са Црном Гором, закључио кризу и опасност која се надвијала над Црквом у тој републици; Црква се снажно одупрла покушају да се нашем православном народу наметне накарадна џендер идеологија, политика и пракса; зацељен је раскол са Црквом у Северној Македонији, изабрани су нових архијереји, нови од Бога и верног народа прослављени светитељи уписани у календар.

Желим да кажем да ми не можемо и не смемо живети у страху. То није ни одлика нашег народа, а поготово није одлика јуначког народа нашег краја. Живимо храбро са поверењем у Христа Бога живота.

Фото: "Глас Подриња"

Говорећи о праштању и љубави празника радости не можемо а да не приметимо да је насиље све присутније, као и говор мржње на малим екранима, у новинским текстовима, на друштвеним мрежама, у свакодневици. У атмосфери злурадости, „угаони камен“ је једини ослонац и инстински лек за страх који је антипод љубави?
- Настављате на најбољи начин моју претходну мисао. Међу најчешћим порукама у Светом Писму јесте следећа: Не бој се и не плаши се! И још Христос каже: „У свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет“ А апостол Павле нас опомиње: „Стојте чврсто у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се у јарам ропства ухватити“. А страх би, заправо, био тај јарам и то ропство. Наша вера да ће добро однети победу, да можемо да живимо у слободи, како апостол Павле каже, да нашим животима, животима наше деце, будућих поколења, неће командовати страх од рата, болести, безнађа, заснована је на чињеници да је Христос победио свет. Све друго је мање важно, ирелевантно.

Догађај Божића означава позив Божји на јединство, јединство у следовању Христу. Сви људи су позвани да се сједине са Богом. Бог је на Божић постао човек, како би човек постао Бог

Велики су изазови на Косову, срцу Србије. Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију није било дозвољено да уђе у Пећку патријашију, његов дом, како је и сам рекао. Косовски завет не смемо да заборавимо?
- Најважније је да ми не заборављамо Косово и Метохију. Сви би требало што чешће да идемо у наше светиње: да се поклонимо Светом Краљу у Дечанима, да видимо царски град Призрен, Милутинову Грачаницу, Пећку Патријаршију, мајку српских цркава. То нека буде наша подршка, свештенства и народа Епархије шабачке, верном народу, свештеницима и монаштву на Косову и Метохији. Одлазак на ходочашће светињама је наш допринос Косовском завету.

Ваша порука за читаоце Гласа Подриња?
- Молимо се Господу да стихови божићне химне „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“, постану реалност и верујмо да ће нас Господ у наредном годинама благословити мирнијим периодом историје.

Још једном, у првој години епископства у богомспасаваној Епископији шабачкој поздрављам свој верни народ, најлепшим поздравом:

Мир Божји, Христос се роди!
Ваистину се роди!