Инфо

15. фебруар 2023.15. феб 2023.
Фото: Приватна архива

Фото: Приватна архива

ОБИЧНИ ЉУДИ НЕОБИЧНЕ СУДБИНЕ

Јача од смрти

Када је напунио тридесет, живот му се променио. Не због година, о томе није размишљао, него зато што је у његов живот ушетала лепотица Младенка из Ваљева. Драма је трајала 23 године. Све време брака лавовски су се борили. За њен живот
„Рођен сам ‘64 у Кленку, у хладној собици до шора. Можда због тога, тридесет година спавао сам у хладном, све док се нисам оженио. Тек тада сам почео да грејем због Младенке“, започиње причу Никола Црнојачки, домаћин из Кленка.

Његови преци некада су се презивали Николић и славили Светог Николу. У време Прве велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем, населили су се у Војводини. Попис становништва затекао их је у Српској Црњи, па су их завели под презименом Црнојачки. Постоји прича о томе како су почели да славе Светог Игњатија. Један предак ишао је кроз поље и кола су му се заглавила у блато, кобила никако да мрдне, а он је молио све свеце и тек кад је поменуо Светог Игњатија, померила се и кола су кренула.

Никола Црнојачки: шта је то што жив човек не може? Ако не знам, научићу за три дана, Фото: Приватна архива


- Мој чукундеда Милан дошао је 1890. у Кленак са њих шестнаесторо. Отац ми је био прави домаћин, од њега сам све научио, а од мајке да кувам. Моје прво сећање из детињства је када је баба умрла, како је пала са мердевина и погинула. Био је то такав шок да и дан данас памтим.

Да би могли да раде, родитељи су га одвели код мајчине мајке да га чува, а понекад, што је највише волео, код његове сестре од тетке. Тамо је имао старију браћу и сестре, чије је приче слушао и упијао, од којих је учио, са којима је брже одрастао....

Када је пошао у школу, био је зрелији од свих. Један од најбољих ђака и спортиста, изузетно вешт са лоптом. Био је најбољи рукометаш у селу, (једно време и рукометни тренер), али и велико спадало, увек је правио „неки циркус“. Увек коловођа.

Најзахвалнији сам родитељима, поготово мајци, која ме је подржавала. Била је велики лаф


Показивао је афинитет за много тога, могао је бити „пекар, лекар, апотекар...“али се определио за Вишу хемијско-технолошку школу и добио звање инжењера хемијске технологије. Никада није радио у струци. Постао је, игром случаја и судбине, домаћин.

Нема шта не зна да ради у кући и око ње, и мушке и женске послове, прави једну од најбољих ракија у селу и одлично вино, првокласне кобасице. Када смо пробали, питали смо: „Јел ово кулен“?

- Бољи комлимент нисам могао да добијем. Која је најбоља кобасица? Сремска. То је наш аутентични производ. Код нас је чукундеда започео ту традицију.

Активан је и омиљен на друштвеним мрежама, где је стекао добре пријатеље. Каже да је то зато што је отворен, не воли да фолира и злоупотребљава људе. То се осети, и на мрежи. Неки су му нудили му и новчану помоћ, коју је одбио. Памти како је једна пријатељица са фејсбука послала таксијем из Лознице поклоне за њега и Младенку. Између осталог, књигу „Жудња за животом“.

Да негује традицију види се чим се уђе у кућу. Узео је креденац од другара који је хтео да га баци, чистио га недељу дана, средио, то не може да се купи, каже, има неку своју причу. И све у његовој кући као да прича.

О малих ногу научио је да ради са родитељима. Производили су за породицу, а вишак продавали. Углавном, бостан на пијаци. Мајка је одлазила у тржницу, а он је понекад мењао. Нису били имућни, имали су „таман тол’ко кол’ко треба“. Кад се не може: „’ајде Никола“. И радио је. „Шта је то што жив човек не може? Ако не знам, научићу за три дана.“ Ништа му није било тешко, нити га је било стид. Увек је давао све од себе.

Живео је момачки, необавезно. Мислио је да се никад неће оженити. У Умагу је, усред зиме, на екскурзији скочио обучен у воду због опкладе. Новац је потрошио у кафани – „свима пиће“.

Изненадни животни обрт
Када је напунио тридесет, живот му се променио. Не због година, о томе није размишљао, него зато што је у његов живот ушетала лепотица Младенка из Ваљева. Живот пише најбоље романе. Понекад има брзе и изненадне обрте. Све може да у тренутку да преокрене.

- Те ‘94 године један мој даљни рођак правио је испраћај и позвао ме је да ашчијашим. Тог дана смо дизали плочу на кући и није ми се ишло, али хтео сам да помогнем и, онако необријан, отишао. Одмах ми је упала у очи лепа плавуша, грациозног хода, издуженог врата, дамског држања и става. Смишљао сам како да је упознам. Отишао сам и понудио пиће њој и пријатељици. Испоставило се да је професорица, да ради у Пољопривредној школи. Тог 17. септембра, дала ми је број телефона који нисам записао. „Ако га запамтим, то нешто значи, мислио сам и рекао јој.

Младенка Црнојачки: Неко у њеној ситуацији не би могао никога да поднесе, а она је увек била насмејана, Фото: Приватна архива


Значило је. Иако је била оличење жене какву је желео, није јој се јавио две недеље. Сам себи је смислио изговор да нема времена. Кад јој се напокон јавио, видели су се и више се нису раздвајали. Били су у вези четири године, а онда је она дошла да живи са њим, у сеоску кућу његових родитеља. Направили су „ракију“. Тако се у Срему зове журка кад се неко „узме“. Живели су заједно осам година пре него што су се званично венчали.

Нико није знао да се радује као она. Људи су то волели код ње, а ја највише. Њу сам највише волео. Једино сам њу волео


- Нисам одмах хтео да се венчамо. Мислио сам: „Хајде да живимо годину дана, да видимо како ће нам ићи, лако ћемо се озваничити“. Гледано са стране, нити је она требала мени, нити ја њој. Она је за мене била најлепша и најзгоднија професорица у Пољопривредној, девет година старија. А почели су и суфлери обома да нам шапућу... Њој су говорили: „Шта ћеш у Кленак, у село...“ Ја нисам хтео да дођем у Шабац, мој живот је овде, од баште до куће. Веровао сам у нас, а она је веровала мени.

Нажалост, пет месеци после њеног доласка, откривен јој је канцер. Тада је почела драма која је трајала 23 године. Све време брака лавовски су се борили. За њен живот.

Младенка је овај свет напустила пре шест месеци. Када је, у јулу прошле године отишла у болницу,
обоје су знали да се неће вратити


Немогуће је препричати шта су и како успели све да издрже. Очигледно је, а и причали су нам, да је Младенка била невероватна жена са великим даром за живот. Остала је ведра и желела што дуже да живи. Због њега.

- Неко у њеној ситуацији не би могао никога да поднесе, а она је увек била насмејана. Када бих устао ујутру, прво бих погледао да ли је скувала кафу, јер је устајала прва. Ако нема кафе на столу, знао сам да нешто није добро. Иначе би чекала да се пробудим да је попијемо заједно. Замислите да је највећа радост у току дана попити јутарњу кафу на миру. А шта ће бити у подне, у току дана, увече? Када бисмо отишли код пријатеља, дешавало се да се вратимо када добије изненадне болове. Питам се и данас како можеш да живиш тако, скоро за све ускраћен, а да будеш срећан?

Рано је схватио колико је важно здравље. У болници је био као код куће, она је била срећна кад је посети. Пре пет година је за 14 месеци 13 пута била у болници. Па, да је само то...

Фото: Приватна архива


Никада нису могли нигде да оду, да отпутују на море, планину, било где. Увек је пошаст болест висила над њиховим главама. Није било опуштања. Правили су живот од ситница. Она се као дете радовала кад он умеси њен омиљени колач, или кад скува сремачку, као дукат жуту, супу. Правио је штосове ни од чега, измишљао којештарије, само да њу орасположи.

- Обожавала је кобасице. „Како си овако направио? Нико то не може као ти“, говорила је. Окупили бисмо њено друштво из школе, направили журку за час, смехотрес. Другачије није могло него да се ухватимо за најмању ситницу и направимо догађај од тога. Нико није знао да се радује као она. Људи су то волели код ње, а ја највише. Њу сам највише волео. Једино сам њу волео.

Пауза.

Љубави нема без жртве.
Е, то је суштина. Она мора да се негује, да се гради, гаји и стално да се даје. Многи су имали много више од нас, пре свега мислим на здравље, али нису љубав сачували


Младенка је овај свет напустила пре шест месеци. Када је, у јулу прошле године отишла у болницу, обоје су знали да се неће вратити. Није више било ресурса.

- Нисам веровао да ће бити овако тешко. Све док се ради и док неко дође некако прође време, али кад дође вече... Нема оних наших ритуала и радости.... Колико год да је наша борба била тешка, (некада смо по два пута ноћу ишли у Хитну), имала је смисла. Никада нисам сматрао себе жртвом.

- Љубави нема без жртве.

- Е, то је суштина. Она мора да се негује, да се гради, гаји и стално да се даје. Многи су имали много више од нас, пре свега мислим на здравље, али нису љубав сачували.

„Ево, видите овај поглед“, показује нам фотографију. „За тај поглед се вредело борити“. Па следећу: Ово је било у тржници, док смо се забављали, ја сам продавао бостан, а она је дошла из школе да ме види.“

„Никола Црнојачки из Кленка је јединствена личност. Редак спој конзервативизма и савремености. Он уме осети ко му је добронамеран и да се према њему отвори. А увек има добрих људи, који знају да цене његову доброту, ширину и несебичност.“
(Шабачки пријатељи)


- Када бих написао роман, звао би се „Љубав без живота“. Какав смо ми живот имали... Никакав. А имали смо љубав. Каква апсурдна ситуација.

Последњих осам година нигде није ишла, осим у болницу. Он је проучавао анатомију да би могао да јој помогне у критичним ситуацијама. Неговао је. Ипак, све има свој данак. Родитељи су му умрли једно за другим, „мајци се није живело после очеве смрти, отишла је годину дана после њега“, стални стресови.

Два пута је и сам био животно угрожен.

Гледали смо снимак на коме се Младенка обраћа домаћим животињма са толико љубави колико нема неко према свом најрођенијем. А у позадини, песма на радију: „Жуте дуње...“

- Ове године смо хтели да правимо сребрну свадбу, да окупимо друштво и изађемо у ресторан. Није се дало. „Ово је кад смо прослављали 20 година“, показује фотографију и каже: „Судбина. Ни њој ни мени се те вечери није ишло на испраћај, а обоје смо дошли и десило се. Било је неизбежно.“

Гледамо фотографије и мислимо: Има љубави које, упркос свим изазовима, опстају. И изнова закључујемо: Љубав је јача од смрти.
М.Ф.

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa