„Уточиште“ нам је свима потребно

Самостална изложба слика „Уточишта“ уметника из Лознице Драгана Бартуле отворена је у петак у Галерији Културног центра Шабац. Бартула је до сада излагао 58 пута и активно учествовао на више од 150 колективних изложби у земљи и иностранству. Награђиван је на Октобарском салону, као и на бијеналу акта у шабачком Културном центру, где се пети пут представља љубитељима његовог стваралаштва.

Круна стваралаштва
Везан за Шабац пријатељствима и излагачаком делатношћу, током низа година, доживљавао га је као град који му се ликовно отворио, те није ни чудо што је изложба под тим називом у шабачкој галерији. Поред слика, изложена су и три пловила. Његови бродови су уточишта за све који немају места на земаљској кугли, избеглице од рата и немаштине, рекла је историчарка уметности Соња Петровић Јагић.

-Бартула је озбиљан, комплетан уметник широких интересовања, који црта, бави се акварелом, ради као сценограф и основао је и Галерију „Мина Караџић“ у Лозници, али је за наш град посебно везан. Пратим његов рад од деведесетих година. Његове слике се налазе у познатим галеријама широм земље и Европе, излагао је и ван Југославије. Уз све то, добитник је Златне значке Културно- просветне заједнице за допринос култури, Вукове награде. Самим тим показује да је уметник који има уплив у све сфере живота, не само сликарске. Ова изложба је круна његовог стваралаштва, тренутак који показује да је све циклусе сложио у једну причу и да се целом душом бори са тим проблемима цивилизације и све то излази кроз његов кист на та платна. Колико је симболична, толико је реална и видљива. Остао је веран фигурацији коју је неговао од самог почетка- истакла је Петровић Јагић.

„Бартулина истрајна сликарска настојања, као и спремност да изнова уведе посматрача у посве друкчији ликовни свет, сваким новим циклусом доказује колико је у међувремену испита вере „пријавио“ на олтару наше духовности. Колико ће их положити у сандуцима натруњеним од страдања народа сербског само он зна, спокојно замишљен у дубокој мисли, у монологији сликарске тежње“, речи су мр Данила Вуксановића, академског сликара из Новог Сада, којима описује стваралачки пут Бартуле.

Фото: "Глас Подриња"

Лепа реч и љубав као таква
Без обзира на то у којој смо у социјалној и друштвеној позицији, свима нам треба некакво уточиште, поготово имајући у виду пандемију, ратове, недавне земљотресе у Турској и Сирији, верује уметник.

-Није уточиште само кров над главом, уточиште је и лепа реч. Како сам намерно цитирао Хафиза Ширазија, персијског песника из 13. века: „Зеница ока мога је гнездо лепоте твоје“. Мислим да је то можда неко најсавршеније уточиште, кад неком постанеш у зеници гнездо, у ствари, то је љубав. То нам је свима потребно, свет је клизнуо у другом правцу, несреће се дешавају, милиони људи се премештају. Узео сам брод као основни симбол премештаја. И у неким раним периодима, кад су се наши са Балкана селили у САД, Аустралију, путовало се бродом месецима. Тим бродовима које сам насликао слабо ко би могао да плови, јер они изгледају као доња половна јајета. То сам урадио свесно, зато што је јаје симбол васкрснућа, па је и то тражење уточишта у неком новом нађеном уточишту за сваког од нас неко ново васкрснуће- нагласио је Бартула.

Бартула је студирао социологију у Сарајеву и Педагошку академију у Шапцу. Као сценограф урадио је већи број позоришних представа. Члан је Удружења Ликовних уметника Србије (УЛУС), Удружења ликовних стваралаца Шапца (УЛУШ), Удружења ликовних уметника источне Херцеговине (УЛУИХ) и Уметничког братства манастира Добрун (РС). На отварању је промовисана и књига „Уточишта- слике и цртежи“ посвећена представљеном циклусу. Суграђани ће изложбу моћи да погледају у Галерији Културног центра до 6. марта.