У служби спашавања људских живота

Непланирано, како то само живот намести, Жељко Бељић je пре шест година отишао у Аустралију да ради за једну од пет светских компанија које се баве производњом радио локатора за примену у ситуацијама када је живот људи угрожен и не постоји могућност другог облика комуникације.

Рођен је у Шапцу, где је завршио основну и средњу школу, а потом и Факултет техничких наука у Новом Саду, смер за електронику, енергетику и телекомуникације. Понуду аустралијске компаније за посао добио је у тренутку када је желео да докторске студије приведе крају. Срећом, та могућност остала је отворена и касније, када је стекао звање доктор наука електротехнике и рачунарства. Од 2017. ради у фирми GME pty ltd у Сиднеју, напредовао је до позиције вође пројекта, а члан је и неколико међународних и домаћих комитета за стандардизацију.

Вођа тима искусних инжењера
-У јануару је било тачно шест година од како сам дошао. После завршеног факултета, почео сам да радим приватно у Новом Саду, након извесног времена сам добио прилику да се запослим на Факултету и тамо сам уписао докторске студије. У међувремену сам се упознао са људима из Аустралије који су ми понудили позицију у фирми за коју и данас радим. Бави се развојем радиокомуникационих уређаја, радија за мобилне употребе у различитим наменама, камионима, аутомобилима, исто тако антена. Веома битни производи су такозвани радио локатори. За случај незгоде и када је нечији живот угрожен могу да се активирају и пошаљу позив у помоћ. Овде их користе највише на бродовима, чамцима, поморским пловилима и на копну, авантуристи, кампери, планинари- објашњава Жељко.

Фото: Приватна архива

Године 2011, по позиву с факултета, уписао је докторске студије и запослио се на Катедри за електрична мерења на ФТН као истраживач сарадник. Градио је академску каријеру и одлазак у приватни сектор није била јасно дефинисана опција. Радио је на републичком пројекту Министарства за науку и технолошки развој „Мерења у концепту паметне дистрибутивне мреже“ (Smart Grid). Током тих шест академских година учествовао је на бројим конференцијама и резултате истраживања објавио у више међународних и домаћих часописа.

-Нисам имао представу да ћу отићи тако далеко. Тих година када сам почео да радим на факултету почела је постепено да се развија ИТ индустрија, то је било тек у неком залету и нису то биле претерано ни плаћене позиције. Када сам размишљао о томе да из државног сектора пређем у приватни, увек је то била мисао о Европи. Никада нисам размишљао да бих ишао у Аустралију, али некако се та прилика сама указала- наводи.

У кратком периоду постао је вођа тима. Убрзо су почели да развијају нове производе и лансирају их на тржиште. Проширили су тим, оформили још један и као вођа пројеката прикључио се аустралијском стандардизационом комитету који развија стандарде за биконе у земљи и на међународном нивоу. На свету има свега пет фирми које их производе, а највећа баријера за улазак на тржиште су строге законске регулативе у погледу техничких спецификација. Ради се о уређајима који су директно везани за спашавање људских живота и самим тим пролазе низ изузетно ригорозних тестирања, као и бирократски апарат.

-Аустралија је можда најспецифичнија од свих земаља на свету, јер је законом прописано да се уређаји морају носити на пловилима која путују више од четири наутичке миље од обале. Комуникациона инфраструктура није добро успостављена ван градова, тако да сигнала мобилне телефоније нема и зато је то добро поднебље за комуникацију путем радио везе. Потребно је да се човек на неки начин осигура када иде негде где нема домета телефона. То ствара потражњу за тим производима. С друге стране, личне биконе бирају људи који желе да имају додатни вид сигурности када путују ван града и бораве у планинама, шумама. Наши производи одлазе и у Нови Зеланд, земље Европе и САД- додаје.

Евиденција спасилачких активација
Блиско сарађују са државним органима који се пре свега баве дистрибуцијом позива за помоћ и координацијом спасилачких мисија.

-Од њих добијамо правовремене информације о незгодама, типу, активацији и имамо добру базу података са информацијама колико је успешних активација било. То самом послу додаје неку специјалну ноту и чини ме поносним што водим тим јако способних инжењера из сваке струке који све то раде.
Наша производња је локална, у Аустралији, што је реткост у данашњици, јер желимо да имамо контролу квалитета пред нашим очима, увид у све што се ради, осигурамо да су ти производи направљени по свим стандардима, јер они спашавају људске животе- наглашава Жељко.

Читав процес је аутоматизован, од саме трансмисије поруке до сателита, па до земаљске станице и потом до тзв. контролног центра, који затим рутира на спасилачки центар, одакле се координира тимом који ће бити послат. То је систем који постоји дуги низ година, са много придружених чланица и земље из својих буџета финансирају тај програм.

-Свака спасилачка мисија је апсолутно бесплатна, финансирана од стране државе, никога ништа не кошта. Једино што треба да има са собом је тај уређај који активира када је у животној опасности и има неку врсту додатног осигурања да ће неко да дође- објашњава.

Фото: Приватна архива

Хобији спајају људе
Било где човек да оде, фали му нешто што остави иза себе. Тако је и са њим било. Нови живот који у Аустралији значио је да гради пријатељства из почетка.

-Временом сам схватио шта је то што ми највише фали, а то су људи. Кад се неко „пресади“ са једног места на друго, некако, имаш све што ти је потребно, одмор, леп живот, могућност да приуштиш себи шта год ти треба, али та пријатељства која се стварају од малих ногу, кроз школе, факултете и послове и тако даље, то је нешто што ће увек фалити. Нормално, и даље сам у контакту са свим својим драгим пријатељима. За шест година овде стекао сам лепа познанства, пријатељства и то је нешто што негујем и даље. Могу рећи да је јако лепо. Упознао сам и садашњу супругу, оженио сам се, основали смо породицу и тако сада лагано нас двоје градимо даље живот овде- подвлачи он.

Отишао је на други крај света да би тек тамо упознао неке људе из свог краја.

-Иако смо исто годиште и имамо много заједничких пријатеља, Милана Глигорића, који је из истог места као и ја, нисам знао од раније. Упознали смо се игром случаја и тако су се рађала и нова познанства са још неким људима. Аустралија је мултикултурална средина, има много људи са различитих крајева света. То нипошто није препрека добром дружењу и пријатељству, поготово ако човек пронађе нешто заједничко, оно што спаја. Највише смо се спојили око различитих хобија. За мене је то риболов, који волим од малих ногу. Окружени смо океаном и има много лепих река и језера, самим тим и доста активности. Уместо да проведемо време у кући или у неком ресторану или пабу, радије се одлучимо да одемо негде у природу, забацимо штап и уживамо- наглашава Жељко.