Љупко Бабић чувар традиције

Чамац из Прова, право уметничко дело, имали су угледни у старој држави као знак престижа па су се глумци, значајни људи утркивали ко ће имати куће на води од најквалитнијег дрвета и надахнућем уметника у прављењу чамаца али и свих уметнина од дрвета.

Јунак наше приче Љупко Бабић има 62 године и последњи је на бранику умећа производње чамаца и свега неопходног да се броди водама Србије.

Још увек се уради понеки чамац али и столови, гарнитуре, столице а тражећи углавном дрво необичног изгледа који су украс небројено домова. Љупко ствара од 1982. године и дичи се наслеђеним талентом:

„ Мој отац Владислав је овај занат радио од 1950. године а сада сам остао једини који уради, поредећи оно и садашње време, некада десет а сада једва један чамац. Када су весла у питању било је некада у сезони стотинак а сада једва до десетак. И то је разлог што они који би наставили традицију израде чамаца сада нема и тешко да ће се појавити, вели Љупко Бабић.

За тајну квалитета додаје да се чамци граде од квалитетног храста а весла од црвене врбе. И за крај помињања оних који су имали част да добију чамац из Прова помињу се глумци Тања Бошковић, Марко Николић и Горан Султановић између осталих, праве мини јахте гостиле су професоре, уметнике свих области и друге бројне грађане којима су баш ти чамци били ствар престижа. А сада ето, пала књига на једно слово...