Људскост у нама је најбитнија

Шапчанин Никола Никита Јеремић свестрани је музички композитор и дизајнер звука. Његов стил је јединствена комбинација оркестралне музике, рока, метала, амбијенталне и електронске музике, која се емитује на телевизији, филмовима и видео играма. Његово разнолико музичко искуство као композитора и мултиинструменталисте омогућава му да за кратко време створи оригиналну музику високог квалитета за мултимедије.

Повремено ради и дизајн звука, али је музика његова страст.

Као студент Више електротехничке школе, пет пута узастопно је награђен од стране The Audio Engineering Society (AES) за изузетне радове у категорији „Звук за визуелне медије“.

Последње четири године више је оријентисан ка индустрији видео игара, где се устоличио као поштовани професионалац, како у региону, тако и у иностранству. Сарађује са великим и озбиљним студијима видео игара, који су у рангу Холивуда у филмској индустрији. Труди се да, што је више могуће, остане присутан на домаћој и регионалној сцени, што му је важно, „јер имамо много талентованих људи и квалитетних студија у Србији“. Ипак, највише сарађује са студијима из Америке, Велике Британије и Немачке.

Живи у Београду, где предаје музику за видео игре на САЕ институту .

Фото: Приватна архива

Прича почиње у кући Слободана и Сање Јеремић, Николиних родитеља, који су одрастали у Цепелину и увек слушали добру музику.

Претпостављам да си уз родитеље заволео рокенрол?
- Јесам. Сећам се колико сам био срећан када сам добио звучнике за једну Нову годину, а да не говорим о електричној гитари коју су ми поклонили за шеснаести рођендан. Тада сам ишао у Шабачку гимназију, где смо имали свој бенд и понекад наступали на Ускршњем рок маратону и ШЛФ-у. Било је занимљиво, снимали смо демо снимке у студију Ивана Јокића, тадашњег бубњара Мидгарда. То је трајало око годину дана, али сам пожелео да направим нешто озбиљније, па се прича завршила. Свако од нас из бенда је отишао на различите студије и бенд није могао да се одржи.

Најзначајније издвачке куће са којима сарађује су Bungie студио, Games Workshop и 20 Century Fox Games, који већ извесно време има студио за видео игре. Ту су и 3D Realms и Apogee, два легендарна студија која су присутна на сцени од деведесетих. У Немачкој успешно сарађује са Point Blank студијом, као и са CD Projekt RED из Пољске. Од видео игара на којима је радио издваја Destiny 2: Witcher Wild Hunt: Cyberpunk 2077 и Warhammer 40K.

Ниси желео да будеш само музичар, него да ствараш музику, да је компонујеш?
- У осамнаестој години почео сам озбиљније да обраћам пажњу на музику у филмовима и видео играма. Слушајући Вангелиса, који ми је био и остао највећи узор, почео сам да истражујем и остале жанрове модерне електронске, као и филмске музике - Жан Мишел Жара, Џон Вилијамса, Ханс Цимера, сва велика имена Холивуда који су компоновали музику за филмове и видео игре.

Претпостављам да су филмови научне и епске фантастике имали утицај на твоје опредељење?
- Спадам у људе који воле прво да прочитају књигу па тек онда да одгледају филм. Када сам гледао филм „Да Винчијев код“, музичка тема коју је Ханс Цимер компоновао инспирисала ме је заувек. То је, као и музика из видео игре Хало (HALO), утемељило моје професионално биће на компоновању музике за видео игре. Филм је као медиј прилично линеаран у односу на видео игре. Када премотате сцену, увек ће се десити исто, док ће у видео игри бити често другачије. Самим тим, музика за видео игру је нелинеарна и тече вертикално, а музика у филмовима, као и традиционална, хоризонтално.

„Захваљујући филмовима, тв серијама и видео играма, симфонијски оркестри и дан данас имају посла. Кад год се изводи филмска музика, сале су увек су дупке пуне. Београдска филхармонија и Коларац и многе друге концертне дворане по Србији нису више места где ћете видети само седе главе. Филмови и видео игре, тв серије епске и научне фантастике су то што људи данас воле.“

Да ли је на тебе утицао култни филм “Господар прстенова”?
- Иако је симфонијски оркестар у питању, “Господар прстенова“ није ремек дело класичне, него модерне оркестралне музике. Ствари су се промениле. Не постоји особа која није чула музику из тог филма, која је утицала да многи од нас пожеле да буду композитори оркестралне музике, да се не бавимо турбо фолком, уз дужно поштовање, јер свако има право да постоји и ради оно што жели. Дакле, многи од нас који смо у овом послу били смо инспирисани Господаром прстенова, Пиратима са Кариба, или Ратовима звезда.

У твојој биографији импресивна је чињеница да си се сам образовао, ниси пођао музичке школе, а гостујући си предавач на САЕ Институту у Београду, који је огранак једног од најзначајнијих светских универзитета мултимедијалне продукције за музику и визуелне медије?
- САЕ институт и њихов систем рада у свету конципиран је тако да су предавачи професионалци из индустрије који преносе искуствено знање. Наравно, има и академских професора, али су у мањини. Завршио сам специјалистичке студије на Вишој електротехничкој школи у Београду, дизајн звука и музичку продукцију на смеру аудио и видео технологије, а потом и специјализирао. Имам и неколико сертификата из иностранства, али то су мање битне ствари. Разлог зашто сам уписао техничку, а не музичку школу је то што сам желео да разумем технички аспекат који стоји иза музичке продукције. Уметички највише можете да откријете сами, на креативан начин и кроз игру. Нисам желео да будем само музичар извођач, са дужним поштовањем према свим музичарима и извођачима, него да сам стварам своју музику.

„Уз гитару, почео сам да учим да свирам и клавир, а током година научио сам и разне друге инструменте које имам у свом студију, виолине, фруле, и перкусивне инструменте. Свирам довољно добро за оно што ми је потребно.“

Имао си свесрдну подршку родитеља. Како је било у школи?
- У основној школи нисам желео да певам у школском хору зато што нисам знао, па се неко нашалио: „Ти не би требало да се бавиш музиком“. То се понекад деси, чак често, да да постанеш управо то што су други реки да нећеш бити..

Као у „неки лепи инат“?
- Да, то је наш српски инат. Наставио сам да „гурам“ своју причу и данас радим оно што је моја страст. Када ме представљају у иностраству као композитора из Београда, исправим их: „Ја сам композитор Никола Јеремић из Шапца. Радо истичем да сам Шапчанин. То је локал патриотизам који сам понео из куће.

Шта је твој највећи животни успех?
- То што сам нашао љубав свог живота. У оваквом свету где се брзо живи и јури за новцем и славом, најлепше и најважније су обичне људске жеље. Радим у медијама, бавим се музичком индустријом, сарађивао сам са музичарима и другим уметницима, али колико год да волим свој посао, не бих то стављао испред породице. Љубав је покретачка енергија свега. Оженио сам се женом коју волим и која мене воли и то ми је приоритетно.

Са супругом Аном Милинковић Јеремић, Фото: Приватна архива

Ожењен је од 2019, а има осећај да je у браку са Аном од првог дана од када су заједно: „Иако смо званично четири, волим да кажем да смо седам година у браку“.

Ми нисмо human doing, него human being?
- Сви смо ми људи. Људскост у нама је најбитнија. Када би свако од нас размишљао на такав начин, било би дугачије.

Када би свако схватио да је лек у њему самом?
- Тако је. Да не зазиремо једни од других, превише смо се отуђили.