Читање и тумачење савремене поезије у Школи примењених уметности
Песници данашњице, гласови сутрашњице
„Поезија је прави медијум за то и потребно је да буде присутнија у школском систему. Утисак је да се поезија враћа међу младе, претпостављам због саме форме и чињенице да млади немају превише времена да читају обимну прозу, а имају потребу да долазе до неких животних истина, њима важних“, рекла је директорка Школе примењених уметности Невенка Ђокић
Као део међународног пројекта Песници данашњице - гласови сутрашњице, који је иницирао центар за културу младих Пионирски дом из Љубљане, а који у Србији спроводи Хартефакт, у Школи примењених уметности је за 30 ученика организовано читање савремене поезије, са радионицама.
Са ученицима поезију су читале младе песникиње Радмила Петровић и Валентина Бакти. Ученици Лука Војновић и Борис Трајковски учестввоали су у радионици и представили своје песме.
-Драго ми је што смо имали прилику да будемо део поетског каравана и што су ученици, на другачији начин у односу на редован наставни план и градиво, са Радмилом Петровић и Валентином Бакти читали и тумачили савремену поезију. Утисак је да се поезија враћа међу младе, претпостављам због саме форме и чињенице да млади немају превише времена да читају обимну прозу, а имају потребу да долазе до неких животних истина, њима важних. Поезија је прави медијум за то и потребно је да буде присутнија у школском систему. Овакви пројекти су вредни пажње, а највредније је што се и на тај начин бавимо младим људима, охрабрујемо их и помажемо да спознају свет око себе, буду активни у њему и промишљају на прави начин, као што то свакодневно чине и наше професорке српског језика и књижевности Драгана Ђермановић Миловић и Марија Лукић Алексић – истакла је директорка Школе примењених уметности Невенка Ђокић.
Фото: Школа примењених уметности
Професорка српског језика и књижевности Драгана Ђермановић представља школу у пројекту истиче да је он веома значајан за ученике са аспекта педагошког рада и књижевности.
-Песникиње Радмила Петровић и Вaлентина приближиле су ученицима теме које их се тичу и које осећају и разумеју. Поезија не мора нужно да се римује и не мора да има националну тематику и општа места. Овај пројекат је од изузетне вредности, а за мене је учествовање у њему привилегија и драгоцено искуство. Упркос томе што је проза више читана, поезија живи и траје дуже, зато што је ближа истини, животу и суштини. Све радионице на којима сам присуствовала су иновативне, практичне и примењиве у настави српског језика и књижевности. Оне имају исти циљ, а то је развијање методологије уметничког, поетског и образовног програма- додала је професорка Ђермановић.
„Радионица је била изузетно поучна. Сматрам да је свако ко је желео извукао суштину а то је да стварамо, да пишемо поезију и да се не плашимо да изађемо из зоне комфора. Било је ово сјајно искуство, као и могућност да за кратко време научимо пуно тога. Радмила је похвалила стихове моје песме која је настала на радионици, највише јој се допала метафора ,,сама као рањени тигар затрпан песком”. (Лука Војновић, ученик Школе примењених уметности)
Професорка српског језика и књижевности Марија Лукић Алексић наглашава да гостовања младих песника и песникиња подстиче ученике да се активније укључе, те да их овакви сусрети мотивишу.
-Радмила Петровић је у разговору са ученицима који су учествовали на радионици истакла важну улогу професора књижевности и језика, јер су захваљујући професору у средњој школи, њене прве песме угледале светлост дана, а убрзо је и цела збирка песама била објављена. И заиста, професори треба да су увек спремни да помогну ученицима, да их саслушају, дају савет, коректуру, обавесте их о конкурсима, пошаљу њихове радове. Млада песникиња је охрабрила ученике да пишу, дајући им лични пример. Испричала је да је први пут летела авином захваљујући поезији и да је обишла седам држава након слања својих песама на међународне литерарне конкурсе. Нагласила је да таленат мора да се развија и негује, да писање није лако, али је лепо. Закључили смо да је читање кључно за квалитетно писмено, али и усмено изражавање.
Пројекат је финансиран је од стране Европске Уније кроз програм Креативна Европа, паралелно се дешава у Финској, Мађарској, Словенији и Пољској, земљама из којих долазе партнерске организације.
Фото: Школа 
