Слобода је знање и одговорност

Уколико бисмо Катарину Јојић (30) представили у једној реченици, био би то цитат Паула Коеља: „Када нешто желимо, читав космос ступа у заверу како би нам помогао“.

Наша Шапчанка недавно је докторирала на Универзитету Фридрих Шилер у Јени (Немачка) и стекла звање доктор природних наука, област микробиологија. Још као мала била је радознала и показивала интересовање за све(т) око себе. Имала је само три године када је научила да чита и пише латиницу и ћирилицу. Књиге је заволела и постала пасионирани читач. Ипак, први је био чувени Политикин забавник који је на њену личност умногоме утицао, отварао јој је видике у нови, непознати свет који је чезнула да упозна. Њена мајка (Гордана Јојић) каже да би препоручила свим родитељима Политикин забавник као обавезну лектиру за одрастање деце.

Јена је лидер у оптичкој светској индустрији. Чувена индустрија Karl Cajs, која ради и оптику за телескопе у свемиру, налази се у Јени. Катарина је добила њихов дигитални микроскоп чим је дошла у Немачку, а тренутно ради на ласерском.

У непосредном комшилуку живео је аутомеханичар Јова Чакара и кад год би изашла напоље, прво би отишла код њега и „завукла се“ под хаубу аутомобила. Знала је напамет све од дединог алата па ју је отац (Зоран Јојић) звао „декин инжењер“. Као да је наслутио.

Била је свестрана. Имала је велику жељу за знањем. И радост кад научи нешто ново.
Изнад свега је волела природу и посматрала микро свет, на свој, особен начин.

САЗРЕВАЊЕ У НЕМАЧКОЈ
„У Немачкој постоји истовремено свест о личним и заједничким потребама и интересима, и то је предност таквог друштва. Посвећеност заједници је веома битна. Тако је било и у групи у којој сам радила докторат. Свако од нас је имао свој пројекат, али смо радили као тим. Имала сам прилику, пошто је ово студентски град, да упознам и људе из целог света, што је важно за сазревање личности и доживљај света.“

Необична и скромна, не воли много да прича о себи. Неке људе је тешко зауставити, а од ње смо морали да „извлачимо“ реченице.

После завршене Јанкове школе и Шабачке гимназије, дипломирала је Биолошком факултету у Београду, одсек молекуларна биологија и физиологија, где је завршила мастер студије.

- Када сам радила мастер тезу, мотивисали су ме експерименти и пожелела сам да се бавим науком на тај начин. Одлучила сам да докторат радим у иностранству, пре свега мислим на Запад, конкретно, Немачку, због могућности које пружа заједници и појединцу. Била сам докторанд Универзитета на Лајбниц институту за истраживање природних продуката и инфекциону биологију. То је институт који припада Лајбниц организацији, једној од четири научне институције које функционишу независно од Универзитета.

Фото: Приватна архива

Док је била на мастер студијама у Београду, почела је да ради са одређеним врстама гљива, које су је заинтересовале. Истраживала је и установила да је Лајбниц институт један од ретких који се тиме бави. У време када се спремала за докторске студије, Универзитет у Јени објавио је конкурс за два студента из целог света. Пријавила се преко интернета, послала документа и, после два круга интервјуа, била је примљена. Тачно онако како је желела. Баш Немачка. Јена.

- Јена је историјски важна али и лепа, окружена брдима, у котлини. На универзитету, који је један од десет најстаријих у Немачкој, студирали су или предавали великани од Фихтеа и Хегела до Шилера и Гетеа. Вук Караџић је, на инсистирање Гетеа, добио почасни докторат Универзитета у Јени.

БЕЗ НОСТАЛГИЈЕ
„Шабац је град у коме сам рођена и где сам одрасла, али нисам везана за њега. У Београду сам студирала, и он је био битан у време студија, али и тај период је прошао, ни за њега нисам везана. Нисам претерано носталгична.“

Такође, Јена је била центар немачког идеализма и раног романтизма, што је додатно инспирисало. Од самог почетка, имала је радни уговор. Напоредо је припремала докторску дисертацију. Бавила се молекуларном, микро и ћелијском биологијом. Све се склопило. Отворило јој се место које је као створено за њу. Свако има своје место.

- Одувек је желела да оде. Иако сам је подржавала, мало сам страховала како ће се снаћи. Отпутовала је са два кофера и лаптопом на рамену. Превазишла је моја очекивања, каже мајка Гордана, од које смо чули најважније: „Када деци даш слободу, нема граница“.

Одрастала је без притиска. То је, чини се, суштина ове приче. И сваке успешне, или бар већине. Неки за слободу морају мукотрпно да се боре. Али, кад им је дата, паметна деца је не злоупоребе, него имају прилику да постану оно што јесу. Најбоља верзија себе.

ПЛАНОВИ
„Најважније ми је да радим то што волим. Остала бих у Немачкој, то не мора да буде Јена, Немачка је велика, има многе могућности. Задовољна сам како је све до сада прошло овде и добро се осећам, не видим разлог да се преселим у неку другу државу. Променила бих фирму и окружење, иако ми је у Јени добро. Једноставно, имам жељу да напредујем.“

Катарина је знала шта хоће, била је решена да оде и успела. Нико је није задржавао. Зашто би? Имала је (и има) потребу за слободом, знањем, оствареношћу. Има „жицу“ за науку, упорна је и вредна. То и поручује младима.

- Да знају шта желе, да буду сигурни у себе и свој циљ и да буду упорни. Упорност је јако важна.
И истрајност. И кад је тешко издржати, не губити циљ из памети.