Фото: Приватна архива
Аматерско позориште „Јанко Веселиновић“ Богатић
Театарски домети за упис у вечност
Прву представу, „Сумњиво лице“ Бранислава Нушића, Аматерско позориште „Јанко Веселиновић“ извело је 1950. године, која се бележи као оснивачка, да би се 1954. заиграла „Коштана“. Од тада до данас, забележено је више од стотину премијера. На даскама које живот значе, под окриљем Културно- образовног центра Богатић, нижу се представе и награде, а највише одјекује аплауз препуног гледалишта, због којег сцена живи већ седам деценија, опирући се времену и свим искушењима које оно са собом носи.
Заједништво и култура сећања
Како истиче глумац и руководилац позоришта Бранислав Ковић, нема значајнијег драмског писца чији текстови нису извођени на сцени у Богатићу, почев од Нушића, Стерије, преко Симовића, Душка Ковачевића, Синише Ковачевића. Углавном су у почетку на сцену постављали домаће писце, да би тек после деведесете године почели да играју и текстове страних аутора. Подсећа да су девет пута учествовали на Републичком фестивалу у Кули, два пута били на Југословенском фестивалу у Требињу, у Призрену, на фестивалу Вечери братства у бившој Југославији шест пута су представљали Србију, за свој рад су многи глумци награђивани. Не жели да побраја имена, да неки не би били неправедно изостављени.
Признања и нови подухвати
Живећи са позориштем и у њему, не памти тешке тренутке, само лепе, а изазова увек има. Важно је да млади наставе да „чувају ватру“.
-Раније је било покушаја да се глумачки подмладак ангажује и прилично дуго је функционисала омладинска сцена. Сада спремамо нову представу „Мрављи метеж“ у режији Драгана Јовичића Јовића, по тексту Аце Поповића, где су нам се у раду прикључили неки млађи људи, а има и старијих повратника који су раније играли- каже Ковић.
После златне плакете Савеза аматера Србије, додељене поводом 35 година успешног деловања у позоришту и за допринос у развоју позоришног аматеризма у Србији, Ковић је добио и Златну значку Културно- просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе.
-Кад почну да пристижу признања, то је знак да је време за пензију. Шалу на страну, признање се добија за дуготрајан рад у култури, тако да наравно да значи. То показује да сте на добром путу и да на њему истрајавате- наводи.
Заједништво, међусобно уважавање, тимски рад и надасве велика љубав према театру довели су до континуитета у стваралачком процесу крунисаном признањима. Ову годину обележили су успеси „Црне кутије“ Ане Ђорђевић у режији Иване Терзић.
-Представу смо одиграли 16 пута, победили на фестивалима у Великој Плани, Крњеву (Брандам фест), у Пријепољу на Фестивалу аматерских позоришта Западне Србије, на Републичком фестивалу аматерских позоришта Србије у Кули освојили шест награда, у Лозници на Фестивалу глумачких остварења две- наглашава Ковић.
Јубилеј је обележила и меморијална смотра чији су домаћини, а која окупља врх аматерских театара у Србији и окужењу. На сцени у Богатићу 20. пут су одржани „Мартинови дани“ у част једног од оснивача позоришта Миливоја Мартиновића Мартина и свих који су оставили траг у раду ансамбла. Осам дана гледалиште је било испуњено до последњег места.
-И то је један од разлога зашто друга позоришта желе да дођу код нас. Сви кажу да имамо одличну публику, што нас радује. Све наше представе су посећене и изводимо их по три- четири пута у Богатићу. За ових 20 година постао је препознатљив у Србији, приказује најбоље представе које се у том тренутку налазе на репертоару српских аматерских позоришта, долазе и гости са стране, из Републике Српске, Хрватске. Достигли смо професионалне домете и имали сарадњу са професионалним глумцима током рада. Три наша глумца аматера завршила су академију и постали професионални глумци, имамо још једног глумца који је на путу да постане професионалац, што је за једну малу средину као што је Богатић велики успех- објашњава Ковић.
Подршка и истрајност
Подаци из историјата позоришта сведоче да се изван територије општине Богатић први пут појављују 1954. године на изложби КУД-а „Подриње“ са представом „Угашено огњиште“ у режији Миливоја Мартиновића. Године 1972. са представом „Коштана“ учествовали су на фестивалу аматерских позоришта Србије у Смедеревској Паланци и на Првом фестивалу драмских аматера села Србије (ФЕДРАС) у Малом Црнићу освојили прво место. Иста је било и са представом „Поздрави неког“ 1973. Вредне помена су и представе „Ружење народа у два дела“, „Свети Георгије убива аждаху“, „Професионалац“...
За више од три деценије, колико је део ансамбла, Ковић не памти тешке тренутке, мада изазова увек има. Раније је организација рада била лакша, а сада глумци имају своје послеподневне обавезе на послу, али се усклађују и одржавају редовно пробе. Све препреке превазилазе и представа као финални производ увек буде на завидном нивоу. За услове рада има само речи хвале.
-Услови су одлични, могу да кажем да су скоро професионални. Имамо подршку Културно- образовног центра Богатић у чијем саставу позориште функционише, финансијску подршку, сцену, опрему, светлосне ефекте, све неопходно. Обезбеђени су услови за несметан рад, све зависи од нас и наше организације коју успевамо да одржимо на завидном нивоу. Велика нам је мотивација број публике која испуни салу кад год су представе. Локална самоуправа је такође препознала наш квалитет и због тога смо и добили признање, Повељу Општине- закључује Ковић.
Заједништво и култура сећања
Како истиче глумац и руководилац позоришта Бранислав Ковић, нема значајнијег драмског писца чији текстови нису извођени на сцени у Богатићу, почев од Нушића, Стерије, преко Симовића, Душка Ковачевића, Синише Ковачевића. Углавном су у почетку на сцену постављали домаће писце, да би тек после деведесете године почели да играју и текстове страних аутора. Подсећа да су девет пута учествовали на Републичком фестивалу у Кули, два пута били на Југословенском фестивалу у Требињу, у Призрену, на фестивалу Вечери братства у бившој Југославији шест пута су представљали Србију, за свој рад су многи глумци награђивани. Не жели да побраја имена, да неки не би били неправедно изостављени.
Живећи са позориштем и у њему, не памти тешке тренутке, само лепе, а изазова увек има. Важно је да млади наставе да „чувају ватру“.
-Раније је било покушаја да се глумачки подмладак ангажује и прилично дуго је функционисала омладинска сцена. Сада спремамо нову представу „Мрављи метеж“ у режији Драгана Јовичића Јовића, по тексту Аце Поповића, где су нам се у раду прикључили неки млађи људи, а има и старијих повратника који су раније играли- каже Ковић.
После златне плакете Савеза аматера Србије, додељене поводом 35 година успешног деловања у позоришту и за допринос у развоју позоришног аматеризма у Србији, Ковић је добио и Златну значку Културно- просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе.
-Кад почну да пристижу признања, то је знак да је време за пензију. Шалу на страну, признање се добија за дуготрајан рад у култури, тако да наравно да значи. То показује да сте на добром путу и да на њему истрајавате- наводи.
Заједништво, међусобно уважавање, тимски рад и надасве велика љубав према театру довели су до континуитета у стваралачком процесу крунисаном признањима. Ову годину обележили су успеси „Црне кутије“ Ане Ђорђевић у режији Иване Терзић.
-Представу смо одиграли 16 пута, победили на фестивалима у Великој Плани, Крњеву (Брандам фест), у Пријепољу на Фестивалу аматерских позоришта Западне Србије, на Републичком фестивалу аматерских позоришта Србије у Кули освојили шест награда, у Лозници на Фестивалу глумачких остварења две- наглашава Ковић.
Јубилеј је обележила и меморијална смотра чији су домаћини, а која окупља врх аматерских театара у Србији и окужењу. На сцени у Богатићу 20. пут су одржани „Мартинови дани“ у част једног од оснивача позоришта Миливоја Мартиновића Мартина и свих који су оставили траг у раду ансамбла. Осам дана гледалиште је било испуњено до последњег места.
-И то је један од разлога зашто друга позоришта желе да дођу код нас. Сви кажу да имамо одличну публику, што нас радује. Све наше представе су посећене и изводимо их по три- четири пута у Богатићу. За ових 20 година постао је препознатљив у Србији, приказује најбоље представе које се у том тренутку налазе на репертоару српских аматерских позоришта, долазе и гости са стране, из Републике Српске, Хрватске. Достигли смо професионалне домете и имали сарадњу са професионалним глумцима током рада. Три наша глумца аматера завршила су академију и постали професионални глумци, имамо још једног глумца који је на путу да постане професионалац, што је за једну малу средину као што је Богатић велики успех- објашњава Ковић.
За ових 20 година постао је препознатљив у Србији, приказује најбоље представе које се у том тренутку налазе на репертоару српских аматерских позоришта, долазе и гости са стране, из Републике Српске, Хрватске. Достигли смо професионалне домете и имали сарадњу са професионалним глумцима током рада. Три наша глумца аматера завршила су академију и постали професионални глумци, имамо још једног глумца који је на путу да постане професионалац, што је за једну малу средину као што је Богатић велики успех
Подршка и истрајност
Подаци из историјата позоришта сведоче да се изван територије општине Богатић први пут појављују 1954. године на изложби КУД-а „Подриње“ са представом „Угашено огњиште“ у режији Миливоја Мартиновића. Године 1972. са представом „Коштана“ учествовали су на фестивалу аматерских позоришта Србије у Смедеревској Паланци и на Првом фестивалу драмских аматера села Србије (ФЕДРАС) у Малом Црнићу освојили прво место. Иста је било и са представом „Поздрави неког“ 1973. Вредне помена су и представе „Ружење народа у два дела“, „Свети Георгије убива аждаху“, „Професионалац“...
За више од три деценије, колико је део ансамбла, Ковић не памти тешке тренутке, мада изазова увек има. Раније је организација рада била лакша, а сада глумци имају своје послеподневне обавезе на послу, али се усклађују и одржавају редовно пробе. Све препреке превазилазе и представа као финални производ увек буде на завидном нивоу. За услове рада има само речи хвале.
-Услови су одлични, могу да кажем да су скоро професионални. Имамо подршку Културно- образовног центра Богатић у чијем саставу позориште функционише, финансијску подршку, сцену, опрему, светлосне ефекте, све неопходно. Обезбеђени су услови за несметан рад, све зависи од нас и наше организације коју успевамо да одржимо на завидном нивоу. Велика нам је мотивација број публике која испуни салу кад год су представе. Локална самоуправа је такође препознала наш квалитет и због тога смо и добили признање, Повељу Општине- закључује Ковић.
Д.Д.
Најновији број
25. април 2024.
