Писати значи живети

Tеодора, Јасмина, Марија, Мирјана и Душан су лауреати литерарног конкурса „Исплети ми причу“ Библиотеке шабачке за најбољу необјављену причу. По први пут градски храм књиге је организовао конкурс за суграђанке и суграђанке са намером да шири свет о значају лепе писане речи, промовише књижевно стваралаштво и значај читања.

Симболично, на Национални дан књиге уручена су признања најбољима према оцени жирија. Чланице жирија професорке српског језика и књижевности др Славица Лукић и Даниела Берић Дамњановић, библиотечки жири који су чиниле професорке српског језика и књижевности Весна Тимотић, Марија Стевановић, Кристина Алексић и дипломирани филолог Александра Ердевички Томић одабрале су три победнице у три категорије (средњошколци, одрасли и пензионери) и доделиле и две специјалне награде.

Фото: "Глас Подриња"

Наградe за најбољe радoве
Награда за најбољи рад у категорији средњошколаца припала је Теодора Канкараш за причу „Под сенкама старих храстова“. Ово је прва награда на младу Шапчанку, а како истиче, писање је њена страст.

-Писањем се бавим још од основне школе, али то није било на наком завидном нивоу. Интензивније сам кренула да пишем крајем прве и почетком друге године. На конкурс сам се пријавила након што ми је библиотекарка школе рекла за конкурс. Она је инсистирала да треба да се пријавим и напишем причу, након што смо заједно радила не неким од мојих песама. Ово ми је прва награда и заправо први пут да сам се пријавила на литерарни конкурс. Надам се да ће их бити још доста, али верујте ми ова награда ће ми сигурно бити најдража. Инспирацију сам добила док сам била у селу. Пријала ми је шетња покрај реке скривене у шуми близу мог села. Прича је инспирисана призорима које сам видела тог дана, док су лик Мелинде и Адријана само делови моје маште – каже Теодора.

У категорији пензионера најбољом је проглашена прича „Једне далеке хладне зиме“ ауторке Јасмине Лазаревић. Најбољи у категорији одраслих био је рад „Изгубљена прича“ ауторке Марије Кандић.

Фото: "Глас Подриња"

Додељене и две специјалне награде
Додељене су и две специјалне награде, и то за приче „Скок“ ауторке Мирјане Стојадиновић и „У реду“ Душана Благојевића.

-Прича ,,Скок” је мој првенац што се тиче прозе. Никада раније нисам написала причу. Било ми је занимљиво да се пријавим на конкурс Библиотеке како бих ,,проверила” да ли се приче, уопште, тако и пишу. У исто време, желела сам да дам свој коментар на неке теме (којима се моја прича бави), и срећна сам што је жири препознао неку истину у мојим редовима. Ово је прва награда за прозу, а за поезију сам као мала добила пар награда – истиче Мирјана Стојадиновић и додаје да у последњих годину дана интензивније бави писањем, ,,за своју душу” и своје најближе.

-Прича ,,Скок” је прича о томе шта се дешава у системима који су затворени, статични, где ,,не дувају нови ветрови да прочисте енергију”, где , како прича каже, ,,сунчеве зраке неуспешно замењују неон светла”. Таквих система је много. То може бити једна канцеларија, али може бити и једно пријатељство, веза, једна породица, друштво … У том смислу, инспирација за овакву причу је свуда око нас. Међутим, прича је суштнски весела и позитивна, а та позитивност произилази из личног искуства драгоценог укуса слободе која долази, пре свега, изнутра, из осећаја да знате шта јесте ваша музика, а шта је само бука спољашњег света. Из одлуке да плешете уз ту своју музику.

Фото: "Глас Подриња"

Душан Благојевић, такође добитник специјалне награде додаје да писање доживљава као задовољство и потребу.

-Мисли, осећања, збивања у нама и догађаји око нас претварају се у речи које снажно желе да изађу и попуне празан простор хартије или документа на рачунару. Кроз писану реч креирамо један свет компатибилан и мерљив са стварним, а опет другачији у мањој или већој мери. У свакој причи, без обзира на правац којем припада, има елемената (ауто)биографског и измаштаног ван свих граница. Заједно ови елементи дају ауторски печат написаном. Признање је подстрек за даље, но оно што је најважније мали доказ да је неко други пронашао себе у редовима које сам креирао што је и суштина уметничког израза, пренети део себе и дотаћи биће конзумента. У споју та два елемента ефекат је потпун.

И баш као што је истакнуто на додели награда, „Мислим-постојим, постојим-пишем, пишем-живим“, уз наду да ће добра писана реч увек наћи пут до читалаца, а да ће писци док постоји планета писати, али и градити нове универзуме изван постојећих.