PIJANISTKINjA IRINA BRODIĆ
CEO SVET JE NAŠ
Pišući priče o uspešnim ljudima svih branši, profila i starosnih doba, svedočimo da je Šabac rasadnik talenata. Stazama predaka koji su negovali svoje darove, ljudi koji nalaze zasluženo mesto u feljtonu “Uspešni Šapčani” znaju kako da veruju u svoje snove. Takođe, ovde je reč o nadi. Jedna od nada grada Šapca, najmlađa od svih o kojima smo do sada pisali, trinaestogodišnja je pijanistkinja, Irina Brodić.
Irina je iz muzičke porodice. Baka Jovanka je bila profesor solfeđa u Muzičkoj školi, jedna tetka takođe predaje solfeđo, a druga je pevačica. Mama Jelena je svirala klavir, pohađala je četiri razreda u Muzičkoj školi, ali je više interesovao sport (atletika), pa je završila Višu trenersku školu. Tata Aleksandar je svirao harmoniku i bio solista u horu Muzičke škole, kod profesorke Mezej, ali, i on se opredelio za sport (fudbal). Irina je rano počela da sluša, najpre zvuke klavira, a sa godinu dana je, sa bakom, na slog A pevala celu lestvicu. Kada je imala tri godine, dobila je mali klavir, plastični, i muzički bukvar, gde svaki ton ima svoju boju. Svirala je po bojama. Sa pet je krenula u Muzičko zabavište i počela da peva u Dečjem horu “Viva”. U sedmoj je pošla u Muzičku školu, u klasu profesorke Helene Davidović. Tada je krenula i na prva takmičenja, a danas ima više od trideset međunarodnih i sedam republičkih prvih nagrada.
- U kući smo svirali, stalno sam slušala bakine časove i odlučila se za klavir. Kasnije sam htela da sviram i frulu, violinu... Probala sam sve, ali sam ostala za klavirom. To je moja najveća ljubav.
Svaka ljubav traži žrtvu, test koji se lako prolazi, ako je ljubav prava. Svakog dana, Irina svira klavir po nekoliko sati, putuje u Beograd ili Novi Sad, ali uspeva da bude odličan đak u sedmom razredu OŠ “Jevrem Obrenović”. Jedini problem je vreme. Za izostanke ima puno razumevanje razrednog starešine, Rada Boškovića.
- Od predmeta volim engleski, srpski i geografiju, ostalo baš i ne (smeh). Za sport sam antitalenat (smeh).
Poslednje tri godine pohađa časove glume, pevanja i plesa na Akademiji zabave i umetnosti „ O&M „ u Novom Sadu. Ove godine dobila je glavnu ulogu u brodvejskom mjuziklu „Annie Junior“ u Srpskom Narodnom pozorištu. Na pitanje šta joj je najinteresantije, odgovara da voli sve.
- Volim kada je sve povezano, klavir, pevanje, gluma i ples. Zato obožavam mjuzikl.
Ove godine održan je konkurs “Dečja pesma za Evropu”. Od osamnaest prijavljenih, tri su ušle u finalni krug, a pobedila je pesma “Ceo svet je naš”, koju u duetu pevaju Irina i njena drugarica Jana Paunović iz Beograda. Dvadesetšestog novembra, na Dečjoj pesmi Evrovizije, znamo za koga ćemo navijati.
- Jana i Irina su se upoznale na RTS-u, kada su snimale muzički šou “Ja mogu sve”. Sa grupom “Pahuljice”, osvojile su drugo mesto. Zahvaljujući Lejli Hot, koja im je tada bila vokal kouč, došle su na ideju da se prijave za Dečju pesmu Evrovizije.
Ove godine, na Internacionalnom takmičenju u kategoriji kamernih sastava u Berlinu, sa flautistkinjom Janom Ilić, osvojila je treće mesto, a potom, u Berlinskoj filharmoniji, nastupila na koncertu nagrađenih učesnika. Sledeće godine planira da, sa drugaricom Larom Arbajter iz Beograda, svira klavirski duo na republičkom takmičenju u kamernim sastavima.
Pitali smo je da li ima vremena za druženje.
- Pre škole idem u Muzičku, a posle na probe u Beograd, vikendom u Novi Sad. Družim se na raspustu sa najboljim drugaricama, Marijom i Janom.
Sigurni smo da je lepo, ali i zahtevno imati talentovano i ambiciozno dete, kao što je Irina.
- Jako zahtevno. U jednom trenutku smo morali da napravimo plan i da izmenimo kompletan način života zbog nje. Kad imate dete koje toliko toga može i hoće, bila bi šteta ne podržati je. Bilo je pitanje da li ću da se bavim svojim poslom, ili da pratim nju. Odlučili smo se za Irinu, kaže Jelena.
Nije lako ni finansijski. Za odlazak u Gruziju, devojčice nemaju obezbeđenu pratnju, pa roditelji moraju sami da se snalaze. Hvala Bogu da postoje prijatelji i ljudi dobre volje (Salon lepote Marija, Kurirska sluzba Beks, brza posta Aks), koji pomažu u pripremama za odlazak.
Proteklog petka, kada smo vodile razgovor, Irina nije bila mnogo pričljiva, što, po Jeleninim rečima, nije njena osobina. Ipak, poverila nam je da mašta da glumi u Diznijevom filmu i da bi volela da živi u Americi, “zbog mjuzikla i Holivuda”.
Samo napred, Irina. “Ceo svet je naš”, ako verujemo da nam pripada.
Irina Brodić je sa pet godina počela da peva u Muzičkom zabavištu i Dečjem horu „VIVA“. Godinu dana kasnije, počela je da pohađa nastavu klavira u klasi profesorke Helene Davidović. Od tada, aktivno se pojavljuje na mnogobrojnim pijanističkim takmičenjima. Osvojila je više od trideset prvih nagrada na međunarodnim takmičenjima, a na republičkim sedam. Apsolutnom pobedom u Rimu, briljirala je 2014 godine, a na prestižnom takmičenju u Varaždinu (Hrvatska), takođe je osvojila prvu nagradu. Pobednik je i Internacional Music Competition i drugonagrađena na Chopin Festu. Ove godine, na Internacionalnom takmičenju u kategoriji kamernih sastava u Berlinu, sa flautistkinjom Janom Ilić, osvojila je treće mesto, a potom, u Berlinskoj filharmoniji, nastupila na koncertu nagrađenih učesnika. Sa jedanaest godina održala je svoj prvi solistički koncert ispred prepune sale Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“. Bila je predstavnik dečje filharmonije u okviru projekta “Deca deci”, a od 2016. član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, gde je sa simfonijskim orkestrom nastupala kao solista-dečji sopran. Na manifestacijama humanitarnog karaktera u svom gradu, izvodila je nacionalnu himnu. U šou-programu „Ja Mogu Sve“, koji se emitovao na RTS-u, sa grupom „Pahuljice“ osvojila je drugo mesto. U šou programu „Tvoje lice zvuci poznato“, u ulozi Matilde, nastupala je sa Đošom. Irina je već tri godine član Akademije zabave i umetnosti „O&M“ u Novom Sadu. Ove godine dobila je glavnu ulogu u brodvejskom mjuziklu „Annie Junior“. Zajedno sa Janom Paunović, ove godine predstavljaće Srbiju na Dečjoj pesmi Evrovizije u Gruziji.
Irina je iz muzičke porodice. Baka Jovanka je bila profesor solfeđa u Muzičkoj školi, jedna tetka takođe predaje solfeđo, a druga je pevačica. Mama Jelena je svirala klavir, pohađala je četiri razreda u Muzičkoj školi, ali je više interesovao sport (atletika), pa je završila Višu trenersku školu. Tata Aleksandar je svirao harmoniku i bio solista u horu Muzičke škole, kod profesorke Mezej, ali, i on se opredelio za sport (fudbal). Irina je rano počela da sluša, najpre zvuke klavira, a sa godinu dana je, sa bakom, na slog A pevala celu lestvicu. Kada je imala tri godine, dobila je mali klavir, plastični, i muzički bukvar, gde svaki ton ima svoju boju. Svirala je po bojama. Sa pet je krenula u Muzičko zabavište i počela da peva u Dečjem horu “Viva”. U sedmoj je pošla u Muzičku školu, u klasu profesorke Helene Davidović. Tada je krenula i na prva takmičenja, a danas ima više od trideset međunarodnih i sedam republičkih prvih nagrada.
- U kući smo svirali, stalno sam slušala bakine časove i odlučila se za klavir. Kasnije sam htela da sviram i frulu, violinu... Probala sam sve, ali sam ostala za klavirom. To je moja najveća ljubav.
Svaka ljubav traži žrtvu, test koji se lako prolazi, ako je ljubav prava. Svakog dana, Irina svira klavir po nekoliko sati, putuje u Beograd ili Novi Sad, ali uspeva da bude odličan đak u sedmom razredu OŠ “Jevrem Obrenović”. Jedini problem je vreme. Za izostanke ima puno razumevanje razrednog starešine, Rada Boškovića.
- Od predmeta volim engleski, srpski i geografiju, ostalo baš i ne (smeh). Za sport sam antitalenat (smeh).
Poslednje tri godine pohađa časove glume, pevanja i plesa na Akademiji zabave i umetnosti „ O&M „ u Novom Sadu. Ove godine dobila je glavnu ulogu u brodvejskom mjuziklu „Annie Junior“ u Srpskom Narodnom pozorištu. Na pitanje šta joj je najinteresantije, odgovara da voli sve.
- Volim kada je sve povezano, klavir, pevanje, gluma i ples. Zato obožavam mjuzikl.
Ove godine održan je konkurs “Dečja pesma za Evropu”. Od osamnaest prijavljenih, tri su ušle u finalni krug, a pobedila je pesma “Ceo svet je naš”, koju u duetu pevaju Irina i njena drugarica Jana Paunović iz Beograda. Dvadesetšestog novembra, na Dečjoj pesmi Evrovizije, znamo za koga ćemo navijati.
- Jana i Irina su se upoznale na RTS-u, kada su snimale muzički šou “Ja mogu sve”. Sa grupom “Pahuljice”, osvojile su drugo mesto. Zahvaljujući Lejli Hot, koja im je tada bila vokal kouč, došle su na ideju da se prijave za Dečju pesmu Evrovizije.
Ove godine, na Internacionalnom takmičenju u kategoriji kamernih sastava u Berlinu, sa flautistkinjom Janom Ilić, osvojila je treće mesto, a potom, u Berlinskoj filharmoniji, nastupila na koncertu nagrađenih učesnika. Sledeće godine planira da, sa drugaricom Larom Arbajter iz Beograda, svira klavirski duo na republičkom takmičenju u kamernim sastavima.
Pitali smo je da li ima vremena za druženje.
- Pre škole idem u Muzičku, a posle na probe u Beograd, vikendom u Novi Sad. Družim se na raspustu sa najboljim drugaricama, Marijom i Janom.
Sigurni smo da je lepo, ali i zahtevno imati talentovano i ambiciozno dete, kao što je Irina.
- Jako zahtevno. U jednom trenutku smo morali da napravimo plan i da izmenimo kompletan način života zbog nje. Kad imate dete koje toliko toga može i hoće, bila bi šteta ne podržati je. Bilo je pitanje da li ću da se bavim svojim poslom, ili da pratim nju. Odlučili smo se za Irinu, kaže Jelena.
Nije lako ni finansijski. Za odlazak u Gruziju, devojčice nemaju obezbeđenu pratnju, pa roditelji moraju sami da se snalaze. Hvala Bogu da postoje prijatelji i ljudi dobre volje (Salon lepote Marija, Kurirska sluzba Beks, brza posta Aks), koji pomažu u pripremama za odlazak.
Proteklog petka, kada smo vodile razgovor, Irina nije bila mnogo pričljiva, što, po Jeleninim rečima, nije njena osobina. Ipak, poverila nam je da mašta da glumi u Diznijevom filmu i da bi volela da živi u Americi, “zbog mjuzikla i Holivuda”.
Samo napred, Irina. “Ceo svet je naš”, ako verujemo da nam pripada.
M. Filipović
Najnoviji broj
25. april 2024.
