UČESTALI KONCERTI FOLKLORNIH ANSAMBALA U MAČVI
DOĐI MILE VEČERAS NA PRELO
“Đido” širi vidike. Prihvataju “Jelica”, “Vez”, “Dukat”, “Milić od Mačve”... Kolo folklornih ansambala u Mačvi sve duže, a sale domova kulture po selima, prepune posetilaca, koji su se uželeli izvorne narodne igre i pesme
Prela u Mačvi o kojima je svojevremeno govorio i pisao Mihailo Sretenović, autor romana “Radetića Mara” i načelnik nekadašnjeg Sreza mačvanskog, odavno više nema ali ovih zimskih i prazničnih dana u mačvanskim selima po domovima kulture, sve češći su nastupi folklornih ansambala. Velika posećenost govori između ostalog da su se žitelji sela uželeli izvorne narodne igre i pesme. S druge strane struktura posetilaca (roditelji, bake i deke, te druga rodbina) u najvećem broju svedoči da oni žele da svoje mlade vide pre u narodnoj nošnji i kolu nego u kafiću.
Najnoviji primer je od protekle nedelje, kada je Folklorni ansambl “Đido” iz Bogatića, koji godinama postoji i radi u okviru Kulturno-obrazovnog centra, održao godišnji koncert, u bioskopskoj sali ove varošice. Mladići i devojke i nešto stariji (veterani) ovog proslavljenog folklornog sastava, igrom i pesmom, proveli su više stotina prisutnih gledalaca, kroz mnoge krajeve Srbije. Za ovu tradicionalnu predstavu, tražila se karta više. Ovom prilikom nastupilo je oko 300 izvođača, od najmlađih do najstarijih članova “Đide”, okupljenih u različite sastave, a njihova brojnost i ostvareni rezultati širom zemlje i sveta na festivalima gde su učestvovali, najbolje govore o kvalitetu rada. Ansambl postoji više od pola veka.
- Trudimo se da pored afirmacije opštine Bogatić na međunarodnom planu, pomognemo razvoj folklora u našim selima. Zahvalan sam svima koji pomažu ansambl, a mislim da im se na najbolji način odužujemo, kaže Miloš Simić, umetnički rukovodilac “Đida”. Nema sumnje da u ovom umetničkom delu najveću podršku ima u Narodnom ansamblu pod upravom Zorana Puzića. Probe su redovne, a “Đido”, širi folklorne vidike u ovdašnjim selima.
Tako je nedavno bilo u Crnoj Bari, gde su nastupili sa tamošnjim folklornim ansamblom “Jelica” i zajednička, dobra predstava nije izostala.
- Vidi onu malu Perinu. Već velika devojka. Kako samo lepo igra, a tek izgleda u onom narodnom odelu. Isto je nosila njena baka, komentarišu neke starije žene u prepunoj sali Doma kulture u Crnoj Bari, koji je posle dužeg vremena ponovo “oživeo”.
- E, neka su društvo nazvali “Jelica” i red je bio. Poslaću i ja svoju unuku da tu igra i nabavićemo joj sve što treba. Mislim da bi joj dukati oko vrata uz ostalu narodnu nošnju dobro stajali. Bila bi to opet naša Jelica, ista kao ona Stankova u “Hajduk Stanku”, Janka Veselinovića, glasno komentarišu prisutni na koncertu.
Na ovakav način oživljavaju i drugi Domovi kulture po mačvanskim selima, a rukovodioci Kulturno-umetničkih društava u okviru kojih oni rade, pored finansijskih problema, žale se da u kolu imaju malo dečaka.
I ovde u mnogo slučajeva važi parola snađi se. Međusobno sarađujemo oko obezbeđenja nošnji, a nisu strani ni drugi oblici saradnje. Cilj je zajednički i sastoji se u okupljanju što većeg broja ljudi i njihovom angažovanju u kulturno-umetničkim društvima. To, nema sumnje vodi ka afirmaciji zdravih stilova života i većem druženju mladih, kaže Zoran Kalabić, direktor Doma kulture u Prnjavoru.
Najnoviji primer je od protekle nedelje, kada je Folklorni ansambl “Đido” iz Bogatića, koji godinama postoji i radi u okviru Kulturno-obrazovnog centra, održao godišnji koncert, u bioskopskoj sali ove varošice. Mladići i devojke i nešto stariji (veterani) ovog proslavljenog folklornog sastava, igrom i pesmom, proveli su više stotina prisutnih gledalaca, kroz mnoge krajeve Srbije. Za ovu tradicionalnu predstavu, tražila se karta više. Ovom prilikom nastupilo je oko 300 izvođača, od najmlađih do najstarijih članova “Đide”, okupljenih u različite sastave, a njihova brojnost i ostvareni rezultati širom zemlje i sveta na festivalima gde su učestvovali, najbolje govore o kvalitetu rada. Ansambl postoji više od pola veka.
- Trudimo se da pored afirmacije opštine Bogatić na međunarodnom planu, pomognemo razvoj folklora u našim selima. Zahvalan sam svima koji pomažu ansambl, a mislim da im se na najbolji način odužujemo, kaže Miloš Simić, umetnički rukovodilac “Đida”. Nema sumnje da u ovom umetničkom delu najveću podršku ima u Narodnom ansamblu pod upravom Zorana Puzića. Probe su redovne, a “Đido”, širi folklorne vidike u ovdašnjim selima.
Tako je nedavno bilo u Crnoj Bari, gde su nastupili sa tamošnjim folklornim ansamblom “Jelica” i zajednička, dobra predstava nije izostala.
- Vidi onu malu Perinu. Već velika devojka. Kako samo lepo igra, a tek izgleda u onom narodnom odelu. Isto je nosila njena baka, komentarišu neke starije žene u prepunoj sali Doma kulture u Crnoj Bari, koji je posle dužeg vremena ponovo “oživeo”.
- E, neka su društvo nazvali “Jelica” i red je bio. Poslaću i ja svoju unuku da tu igra i nabavićemo joj sve što treba. Mislim da bi joj dukati oko vrata uz ostalu narodnu nošnju dobro stajali. Bila bi to opet naša Jelica, ista kao ona Stankova u “Hajduk Stanku”, Janka Veselinovića, glasno komentarišu prisutni na koncertu.
Na ovakav način oživljavaju i drugi Domovi kulture po mačvanskim selima, a rukovodioci Kulturno-umetničkih društava u okviru kojih oni rade, pored finansijskih problema, žale se da u kolu imaju malo dečaka.
I ovde u mnogo slučajeva važi parola snađi se. Međusobno sarađujemo oko obezbeđenja nošnji, a nisu strani ni drugi oblici saradnje. Cilj je zajednički i sastoji se u okupljanju što većeg broja ljudi i njihovom angažovanju u kulturno-umetničkim društvima. To, nema sumnje vodi ka afirmaciji zdravih stilova života i većem druženju mladih, kaže Zoran Kalabić, direktor Doma kulture u Prnjavoru.
Lj. Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
