Krivina u ogledalu
Ulje na platnu by Dragica Nikolić
Srbija je nadasve poznata kao zemlja talenata za sve i svašta. Od sporta, do umetnosti, i to ponekada uz pomoć politike. Rasadnik talenata koji vas neuznese samo na početku života, po rođenju, nego da l’ zbog vode, vazduha, ili nekih čudnih nedokučivih veza, zna da vas izbaci i u orbitu i kada se najmanje nadate, pod stare dane.
U nekim drugim zemljama, kada ljudi počnu da uživaju u plodovima stvaranja svog rada, kod nas tek postaju članovi ULUSa. Sasvim je prirodno i normalno da jedno takvo june i našu poznatu umetnicu Dragicu Nikolić – mune. Predložena žena za počasnu članicu Udruženja likovnih umetnika Srbije. Kažu predlagači da je zaslužila. Čime i kako, to valjda samo oni znaju. Uradila je, kažu, neki mozaik. Kakav mozaik? Strašan mozaik. Izuva iz cipela. Eno, svi najveći muzeji na svetu i sve najpoznatije privatne galerije prosto se otimaju koja će pre do čudotvornog mozaika supertalentovane i dokazane Dragice.
Nažalost, potpisnik ovih redova se u mozaike razume poput Vulina u vojsku, tako da će ocena za „umetnički dojam“ biti prepuštena nekom drugom. Verujem, međutim, da samo u Šapcu postoje deca koja su talentovanija, vrednija i lepšeg umetničkog izražaja od Dragice, ali ta deca nikada neće ni primirisati ULUS-u, jer teško da će biti u prilici da budu supruge predsednika, premijerkine partnerke, muževi ministara, momci i devojke državnih funkcionera.
Nije, međutim, sporno ni to što je Dragica žena bivšeg predsednika Srbije Tomislava. Sporno je što je ovo vreme gde sve može da prođe. Kupljene diplome, kelneri na mestu državnih sekretara, vozači na mestu ministara, pa eto i da Dragica zavredi da o njenom umetničkom uratku odlučuju neki eminentni stručnjaci u ovoj oblasti. Zamislite to poniženje da morate da stavite potpis na počasno članstvo ULUS-a nekome ko je svetlosnim godinama udaljen od umetnosti.
Dragica ni kriva ni dužna. Radila je taj mozaik verovatno poput moje baka Mare Vilerove goblene. Moje, ali i mnogih drugih baka, niko se nije setio. Dragice jeste. U društvu poltrona ni ovaj nonsens, verovatno, nije poslednji. Slično onoj ideji po kojoj je vojvođanski premijer dobio nagradu za najbolju knjigu poezije koja nije objavljena, tako će i Dragica svoje komplekse i traume iz detinjstva da zaleči preko grbače nekih istaknutih umetnika.
A, naš bivši predsednik može da se ponosi što će na zidu njegove destilerije u Bajčetini, pored sopstvene diplome o magistraturi nečega, moći da okači i počasno članstvo svoje supruge u ULUS-u. Ko zna, možda zid ulepša i neko ulje na platnu, ali predsedniče, nemojte maslinovo – ipak je Bajčetina u Šumadiji.
U nekim drugim zemljama, kada ljudi počnu da uživaju u plodovima stvaranja svog rada, kod nas tek postaju članovi ULUSa. Sasvim je prirodno i normalno da jedno takvo june i našu poznatu umetnicu Dragicu Nikolić – mune. Predložena žena za počasnu članicu Udruženja likovnih umetnika Srbije. Kažu predlagači da je zaslužila. Čime i kako, to valjda samo oni znaju. Uradila je, kažu, neki mozaik. Kakav mozaik? Strašan mozaik. Izuva iz cipela. Eno, svi najveći muzeji na svetu i sve najpoznatije privatne galerije prosto se otimaju koja će pre do čudotvornog mozaika supertalentovane i dokazane Dragice.
Nažalost, potpisnik ovih redova se u mozaike razume poput Vulina u vojsku, tako da će ocena za „umetnički dojam“ biti prepuštena nekom drugom. Verujem, međutim, da samo u Šapcu postoje deca koja su talentovanija, vrednija i lepšeg umetničkog izražaja od Dragice, ali ta deca nikada neće ni primirisati ULUS-u, jer teško da će biti u prilici da budu supruge predsednika, premijerkine partnerke, muževi ministara, momci i devojke državnih funkcionera.
Nije, međutim, sporno ni to što je Dragica žena bivšeg predsednika Srbije Tomislava. Sporno je što je ovo vreme gde sve može da prođe. Kupljene diplome, kelneri na mestu državnih sekretara, vozači na mestu ministara, pa eto i da Dragica zavredi da o njenom umetničkom uratku odlučuju neki eminentni stručnjaci u ovoj oblasti. Zamislite to poniženje da morate da stavite potpis na počasno članstvo ULUS-a nekome ko je svetlosnim godinama udaljen od umetnosti.
Dragica ni kriva ni dužna. Radila je taj mozaik verovatno poput moje baka Mare Vilerove goblene. Moje, ali i mnogih drugih baka, niko se nije setio. Dragice jeste. U društvu poltrona ni ovaj nonsens, verovatno, nije poslednji. Slično onoj ideji po kojoj je vojvođanski premijer dobio nagradu za najbolju knjigu poezije koja nije objavljena, tako će i Dragica svoje komplekse i traume iz detinjstva da zaleči preko grbače nekih istaknutih umetnika.
A, naš bivši predsednik može da se ponosi što će na zidu njegove destilerije u Bajčetini, pored sopstvene diplome o magistraturi nečega, moći da okači i počasno članstvo svoje supruge u ULUS-u. Ko zna, možda zid ulepša i neko ulje na platnu, ali predsedniče, nemojte maslinovo – ipak je Bajčetina u Šumadiji.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
25. april 2024.
