ISPOVEST MILORADA MARJANOVIĆA, 20 GODINA
POSLE RUŠENjA AMERIČKOG BOMBARDERA F-16
POSLE RUŠENjA AMERIČKOG BOMBARDERA F-16
Gusta trava zaborava
Vatrena buktinja od pogođenog aviona preletela kuću i srušila se 300 metara dalje u obližnju šumu, koja je zbog toga upola izgorela. Vreme izbrisalo tragove, a bujna vegetacija ovog proleća teren čini nepristupačnim
Vest o rušenju američkog ratnog aviona F-16 u NATO bombardovanju i njegov pad, kod Nakučana u blizini Šapca, 2. maja 1999. godine brzo je “prostrujala” čitavim svetom. Ni Pentagon, mada je verovatno želeo nije mogao prikriti ovu informaciju. Čitav događaj, zbog čega se u Nakučane, na lice mesta, dva sata i koji minut posle ponoći, pre dve decenije sjatilo više hiljada ljudi, ostao je nedovoljno zapažen u javnosti, prvenstveno zbog toga što je bio u senci rušenja drugog američkog aviona F-117 A, koga su “krstili” nevidljivi Noćni soko, a zario se u zemlju atara sremskog sela Buđanovci.
POLETELA
ČETVORKA
I jedan i drugi savremeni, borbeni lovac, oborili su pripadnici Trećeg ratnog diviziona 250. raketne brigade protivvazdušne odbrane, tadašnje Vojske Jugoslavije. U konkretnom slučaju (Nakučani), dejstvovali su raketnim sistemom “Neva” sa položaja u sremskom selu Karlovčić u dva časa i osam minuta, te noći. Avion je pogođen na visini od šest kilometara, a mesto odakle su dejstvovali raketaši bilo je udaljeno od cilja 11 kilometara.
Sve ovo i još mnogo toga zabeležio je i objavio u svojoj knjizi “Pad noćnog sokola”, Slaviša Golubović i poklonio je sa posvetom našem sagovorniku, danas penzioneru Miloradu Marjanoviću iz Nakučana, inženjeru metalurgije, koji je rano napustio selo “trbuhom za kruhom”, a zatekli smo ga na terasi seoske kuće, gde okružen živopisnom prirodom provodi penzionerske dane.
Čuo je kaže, da su te, rekao bi 50. noći NATO bombardovanja iz američke vojne baze u Avijanu (Italija), poletela četiri aviona F-16, naoružani savremenim raketama i bombama. Grupu je predvodio pilot, tada pukovnik Dejvid Goldfejn, komandant eskadrona zvanog Hamer 34. (saznao čitajući knjigu). Upravo su želeli da se "obračunaju” sa pripadnicima 250. raketne brigade protivvazdušne odbrane, koja im je bila “trn u oku”, tvrdi naš sagovornik i nastavlja onim što je pročitao u knjizi.
BUKTINjA NA NEBU
- Budući da se vodeći avion jasno video na radaru, ispaljena je prva raketa “Natalija”, koja nije pogodila cilj ali druga jeste. Avion se ubrzo pretvorio u vatrenu buktinju. To se lepo videlo na nebu. Tako je preleteo iznad Varne i survao se u blizini Nakučana u šumu mog komšije. Taj zaselak Nakučana zovemo Marjanovići. Pilot je uspeo da se katapultiranjem spase.
Pronašli su ga njegovi specijalci za ovakve slučajeve, koji su pristigli u helihopterima, tipa Apač, negde oko pet sati izjutra. Lepo su se sa zemlje videli, jer su helihopteri leteli nisko. Neki od naših su pucali na njih iz pešadijskog oružja. Na sreću niko nije povređen, a pilota oborenog aviona pronašli su i spasli, kilometar i po odavde u ataru sela Sinošević.
Saznao je da je pilot oborenog aviona danas u činu generala, komandant američke ratne avijacije.
Milorad kaže još da je domaćin čija je šuma gorela, posekao preostala stabla. On je sa društvom nekoliko godina posle ovog događaja, svakog drugog maja u godini pio kafu i rakiju, evocirajući uspomene. Prestali su sa tim posle izvesnog vremena. Čitav teren gde se avion zario u zemlju duboko, sada pokriva gusta trava i šiblje. Odavno tu nije kročila ljudska noga.
Trofejni
motor
Olupina od srušenog aviona detaljno je analizirana. Dosta toga posmatrači su uzeli za uspomenu. Priča se da je motor moderne ratne letelice završio u Muzeju avijacije na Surčinu.
Betonski
beleg
Posle rušenja zloglasnog američkog aviona meštani zaseoka Marjanovići, gde je avion pao želeli su da to mesto na neki način obeleže. U neposrednoj blizini, kraj puta Volujac-Nakučani u betonski spomenik ulili su jedan deo srušenog aviona.. Plašeći se radioaktivnosti to je uklonjeno. Tako, kaže naš sagovornik ostaje za uspomenu njegova priča ali i svedočenja mnogih koji su sa dosta udaljenih mesta došli u želji da vide, istina nesvakidašnji prizor u Nakučanima.
POLETELA
ČETVORKA
I jedan i drugi savremeni, borbeni lovac, oborili su pripadnici Trećeg ratnog diviziona 250. raketne brigade protivvazdušne odbrane, tadašnje Vojske Jugoslavije. U konkretnom slučaju (Nakučani), dejstvovali su raketnim sistemom “Neva” sa položaja u sremskom selu Karlovčić u dva časa i osam minuta, te noći. Avion je pogođen na visini od šest kilometara, a mesto odakle su dejstvovali raketaši bilo je udaljeno od cilja 11 kilometara.
Sve ovo i još mnogo toga zabeležio je i objavio u svojoj knjizi “Pad noćnog sokola”, Slaviša Golubović i poklonio je sa posvetom našem sagovorniku, danas penzioneru Miloradu Marjanoviću iz Nakučana, inženjeru metalurgije, koji je rano napustio selo “trbuhom za kruhom”, a zatekli smo ga na terasi seoske kuće, gde okružen živopisnom prirodom provodi penzionerske dane.
Čuo je kaže, da su te, rekao bi 50. noći NATO bombardovanja iz američke vojne baze u Avijanu (Italija), poletela četiri aviona F-16, naoružani savremenim raketama i bombama. Grupu je predvodio pilot, tada pukovnik Dejvid Goldfejn, komandant eskadrona zvanog Hamer 34. (saznao čitajući knjigu). Upravo su želeli da se "obračunaju” sa pripadnicima 250. raketne brigade protivvazdušne odbrane, koja im je bila “trn u oku”, tvrdi naš sagovornik i nastavlja onim što je pročitao u knjizi.
BUKTINjA NA NEBU
- Budući da se vodeći avion jasno video na radaru, ispaljena je prva raketa “Natalija”, koja nije pogodila cilj ali druga jeste. Avion se ubrzo pretvorio u vatrenu buktinju. To se lepo videlo na nebu. Tako je preleteo iznad Varne i survao se u blizini Nakučana u šumu mog komšije. Taj zaselak Nakučana zovemo Marjanovići. Pilot je uspeo da se katapultiranjem spase.
Pronašli su ga njegovi specijalci za ovakve slučajeve, koji su pristigli u helihopterima, tipa Apač, negde oko pet sati izjutra. Lepo su se sa zemlje videli, jer su helihopteri leteli nisko. Neki od naših su pucali na njih iz pešadijskog oružja. Na sreću niko nije povređen, a pilota oborenog aviona pronašli su i spasli, kilometar i po odavde u ataru sela Sinošević.
Saznao je da je pilot oborenog aviona danas u činu generala, komandant američke ratne avijacije.
Milorad kaže još da je domaćin čija je šuma gorela, posekao preostala stabla. On je sa društvom nekoliko godina posle ovog događaja, svakog drugog maja u godini pio kafu i rakiju, evocirajući uspomene. Prestali su sa tim posle izvesnog vremena. Čitav teren gde se avion zario u zemlju duboko, sada pokriva gusta trava i šiblje. Odavno tu nije kročila ljudska noga.
motor
Olupina od srušenog aviona detaljno je analizirana. Dosta toga posmatrači su uzeli za uspomenu. Priča se da je motor moderne ratne letelice završio u Muzeju avijacije na Surčinu.
beleg
Posle rušenja zloglasnog američkog aviona meštani zaseoka Marjanovići, gde je avion pao želeli su da to mesto na neki način obeleže. U neposrednoj blizini, kraj puta Volujac-Nakučani u betonski spomenik ulili su jedan deo srušenog aviona.. Plašeći se radioaktivnosti to je uklonjeno. Tako, kaže naš sagovornik ostaje za uspomenu njegova priča ali i svedočenja mnogih koji su sa dosta udaljenih mesta došli u želji da vide, istina nesvakidašnji prizor u Nakučanima.
Lj. Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
