(5. decembar 2019.)
STOP KRIMINALITETU MLADIH (11)

Sajber nasilje

Prema podacima dobijenim od Centra za socijalni rad broj dece u sukobu sa zakonom u Šapcu je u stalnom porastu. U skladu sa tom činjenicom cilj projekta “STOP kriminalitetu mladih”je povećati stepen znanja i informisanosti o značaju i načinu prevencije društveno kriminaliteta. Realizaciju Projekta finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
Sajber nasilje
Razgovor sa pedagogom Šabačke gimnazije, Biljanom Drobnjak, u prošlom nastavku Projekta „Stop kriminalitetu mladih“, otvorio je jedno novo poglavlje u shvatanju i obuhvatanju problema maloletničke delikvencije, a to je pojam elektronskog nasilja.

Da je ono sve češći, a samim tim i sve ozbiljniji vid nasilja, potvrđeno nam je i iz Centra za socijalni rad Šabac. Naime, broj prijava koje se odnose na zloupotrebu dece putem interneta i sajber nasilje, odnosno preteće poruke koje maloletnici međusobno šalju jedni drugima, sa dominacijom verbalnog nasilja, upućenih Službi za zaštitu dece i mladih, je u konstantnom porastu.
-Deca iz porodica u kojima postoji nasilje često prenose nasilne obrasce ponašanja i na društvene mreže, kopirajući na taj način usvojen model nasilnog ponašanja- ističe pedagod i rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih Vesna Brajić, i dodaje:
-Ponekad kod dece dominira osećaj usamljenosti, nepoverenja u druge ljude ili jednostavno prolaze kroz neki težak period, pa na internetu pronalaze utehu, podršku i mogućnost da ispune vreme sadržajima koji su im interesantni i korisni. Na taj način, svoj svet i neku vrstu utehe pronalaze u virtuelnoj stvarnosti, a ne u relanom, stvarnom životu.
Alarmantni faktori za roditelje
Kako navode stručnjaci, kao znak za uzbunu kod roditelja dece koja veliki deo svog vremena provode na internetu, mogu poslužiti pojave, poput uznemirenosti, izolacije, izbegavanja socijalnih kontakata, nesanice, pada školskog uspeha, izbegavanje razgovora o internetu, ili sadržajima na internetu, glavobolje, mučnine, depresivnosti, bezvoljnosti, agresivnosti prema drugima, ili autodestruktivnosti. Tada je najbolja odluka obratiti se stručnjaku, kako bi otkrili uzroke ovakvog ponašanja, a ti uzroci, često mogu biti u direktnoj vezi sa zavisnosti od interneta.
-Na taj način roditelji mogu sprečiti eventualno dalje produbljivanje psihičkih trauma dece koja su postala zavisna od interneta, ili su izložena nekoj neprijatnoj situaciji na internetu, a o tome ne žele da razgovaraju sa svojim roditeljima- zaključuje Brajićeva.

Disfunkcionalna porodica, veća opasnost
U najrizičniju grupu spadaju deca iz disfunkcionalnih porodica, u kojima često ne postoji, ili je u nedovoljnoj meri prisutan autoritet roditelja, bez jasno definisanih vaspitnih granica, u kojima ne postoji u dovoljnoj meri ljubavi, razumevanja i pažnje, a dominiraju sukobi, netrpeljivost, neuvažavanje, a često i nasilje u porodici. Često, deca iz ovakvih porodica imaju pojačanu potrebu za emocionalnim vezivanjem za osobe koje upoznaju preko interneta, za brzo i lako supostavljanje kontakta sa nepoznatim osobama, koje im lažno nude minimalan stepen razumevanja i pažnje.

Ključna komunikacija
Kako bi se izbegla zloupotreba dece na internetu, veoma je važno postojanje adekvatne komunikacije unutar porodice, stabilan i očuvan autoritet roditelja, zasnovan na međusobnom uvažavanju i poštovanju članova porodičnog sistema, kao i jasna i otvorena komunikacija.
Ne manje važna je i dobra saradnja i komunikacija između porodice i škole i drugih institucija koje se bave zaštitom maloletnika, kako bi se zajedničkim snagama sprečio svaki vid zloupotrebe dece putem interneta.

Najčešće zloupotrebe
Česta zloupotreba interneta je objavljivanje fotografije maloletnika bez njegovog znanja, kojim se vređa dostojanstvo deteta i njegov integritet, što podstiče negativne i neprimerene komentare vršnjaka. Često smo svedoci objave na društvenim mrežama i vršnjačkih sukoba, svađa, fizičkih obračuna, šamaranja, udarnja maloletnika, koje se često dešavaju u školi, školskom dvorištu, ili van škole.

Najnoviji broj

22. oktobar 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa