5. mart 2020.5. mar 2020.
Zastoj u rastu i promena boje
ŽUTA PATULjAVOST JEČMA I PŠENICE

Zastoj u rastu i promena boje

Simptomi ove bolesti su zastoj u rastu (patuljavost) i promena boje listova. Na pojavu bolesti povoljno deluju temperature od 10 do 18°S. Pri nižim temperaturama uz manjak sunčevog svetla (oblačno), kao i pri temperaturama iznad 30°S simptomi vezani uz promenu boje nestaju
Bolest nazvanu žuta patuljavost ječma uzrokuje virus (BYDV – Barley Yellonj Dnjorf). Simptomi ove bolesti su zastoj u rastu (patuljavost) i promena boje listova. Slične simptome mogu izazvati i abiotski činioci (niske temperature, višak ili manjak vode u zemljištu), nedostatak hraniva (azot i sumpor) i oštećenja od herbicida. Na pojavu bolesti povoljno deluju temperature od 10 do 18°S. Pri nižim temperaturama uz manjak sunčevog svetla (oblačno), kao i pri temperaturama iznad 30°C simptomi vezani uz promenu boje nestaju. Ovaj virus parazitira na preko 100 vrsta iz porodica trava (Poaceae), a među njima su ječam, pšenica, ovas, raž, tritikale, kukuruz i mnogi travnati korovi.
Mlade biljke bivaju zaražene tokom jeseni, od lisnih vaši koje već u sebi imaju viruse, odnosno koje su se prethodno hranile na zaraženim travama, samoniklim biljkama strnih žita. Ono što treba naglasiti da sa nicanjem pšenice i ječma prvo naseljavaju ranije rokove setve i ranije niknute useve strnih žita (ječam) kao i one površine na kojima je izostao tretman semena insekticidima.
Simptomi na ječmu: Dolazi do zastoja u rastu, a listovi poprimaju zlatnožutu boju uz pojavu gljiva čađavica. Početno žućenje javlja se na vrhovima listova šireći se prema osnovi plojke . Ako je zaraza nastupila u jesen, mlado lišće uz promenu boje postaje deblje , čvršće i stoji uspravno. Rano zaražene biljke obično ne klasaju ili su im klasovi manji, često sterilni. Rast korena je slab. Promene mogu zahvatiti pojedine grupe biljaka, a pri jakom napadu, čitavo polje može biti zaraženo.
Simptomi na pšenici: Početni znak bolesti je žućenje listova, koji kasnije poprime crvenkastu boju. Pri zarazama u ranim fazama razvoja, biljke dostižu samo trećinu do polovine svoje normalne visine. U tim slučajevima klasanje je retko, a prinosi zrna su bitno smanjeni. Ako zaraza nastupi kasnije, simptomi su blaži, vide se hlorotične pruge između žila srednjih listova, a gornji listovi pocrvene.
Izvor zaraze I način prenošenja bolesti: Najvažniji izvor zaraze su višegodišnji travni korovi. Uz trave važan domaćin je i kukuruz koji leti predstavlja most za prenos ovog virusa između žetve i setve ozimih žitarica. Virus prenosi više od 20 vrsta vaši od koji su najčešće Rhopalosiphum padi-sremzina lisna vaš, Rhopalosiphum maidis-zelena kukuruzna lisna vaš i Sitobion avene-ovsena lisna vaš. Kod ozimih useva najvecìe su štete kod jesenje zaraze . Bolest se ne prenosi mehanički ( dodirom biljaka), a nije sigurno prenosi li se semenom.

Suzbijanje bolesti:
Indirektne mere: otpornih sorti na ovu bolest na našem tržištu nema. Preporučuje se kasnija jesenja i ranija prolećna setva. Jare kulture treba sejati dalje od ozimih useva. Ne preterivati s azotnim đubrenjem. Nužno je suzbijati korove koji su mogući izvor zaraze.
Direktne mere: od nicanja svake nedelje treba pratiti pojavu lisnih vaši. U slučaju jačeg napada (obično u fazi 2 do 4 lista) primeniti zaštitu sredstvima kao što su:
Decis 0,2-0,3 l/ha (a.m. deltametrin)Fobos 0,075-0,15 l/ha (a.m. bifentrin)Tonus 0,3 kg/ha (a.m. acetamiprid)Afinex 0,3 kg/ha (a.m. acetamiprid)Prednost imaju insekticidi sa sistemičnim i brzim inicijalnim delovanjem.

Dipl.ing Slobodan Gošić – PSSS Šabac

Najnoviji broj

26. januar 2023.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa