ZAŠTO MAČVANI NE NOSE ŠAJKAČU?
Kapa švapska, a glava srpska
Šajkače tamno plave boje (50.000) koje je knez Mihailo Obrenović dobio od austrijskog cara na poklon u Beogradu su uzeli svi osim Mačvana
Mačvani su oduvek nosili šešire, šubare ili svake druge kape, osim šajkače. Ona je na dosta volšeban način stigla u Srbiju i odomaćila se. U Mačvi nikada.
Priča se, a i istorija beleži kako je austrijski car, poklonio srpskom knezu Mihailu Obrenoviću 50.000 vojničkih kapa, šajkača, tamno-plave boje, za koje su carski vojni eksperti procenili da su ružne na glavama njihovih vojnika. Ove kape su “izbačene iz stroja” i preseljene u magacine. Dobri odnosi tadašnje Srbije i carske Austrije uticali su da dođe do poklanjanja, velikog kontigenta ovih vojnih kapa, koje su najviše nosili graničari austrijske vojske u današnjoj Šajkaškoj oblasti. To je deo jugoistočne Bačke, između Dunava i Tise. Graničari su bili pretežno na vodi. Preciznije, vodom su “hodali” čamcima, koji su se zvali šajke. Tako i kapa dobi ime.
Prilikom deobe poklona u Beogradu, svi predstavnici okruga su prihvatili oberučke svoj deo, osim mačvana. Tako šajkača nije stigla u jednu od najvećih ravnica u Srbiji, već se gotovo “odomaćila” u brtskoplaninskim delovima zemlje.
Vremenom se iskristalisalo i dosta dobrih karakteristika šajkače. Prvo, dobro pokriva glavu. Može da se navuče na uši i vrat. Relativno se lako šije i od materijala koji nije skup.
U prilog uzimanju poklona išla je i činjenica da je u zemlji bilo dosta siromašnih ljudi. Srbi su imali stajaću i “vojsku kod kuće”. Trebalo je dosta sredstava za izdržavanje tih ljudi.
Mačvani su i danas ostali pri svojim kapama. Leti više nose šešire, a zimi šubare.
Priča se, a i istorija beleži kako je austrijski car, poklonio srpskom knezu Mihailu Obrenoviću 50.000 vojničkih kapa, šajkača, tamno-plave boje, za koje su carski vojni eksperti procenili da su ružne na glavama njihovih vojnika. Ove kape su “izbačene iz stroja” i preseljene u magacine. Dobri odnosi tadašnje Srbije i carske Austrije uticali su da dođe do poklanjanja, velikog kontigenta ovih vojnih kapa, koje su najviše nosili graničari austrijske vojske u današnjoj Šajkaškoj oblasti. To je deo jugoistočne Bačke, između Dunava i Tise. Graničari su bili pretežno na vodi. Preciznije, vodom su “hodali” čamcima, koji su se zvali šajke. Tako i kapa dobi ime.
Prilikom deobe poklona u Beogradu, svi predstavnici okruga su prihvatili oberučke svoj deo, osim mačvana. Tako šajkača nije stigla u jednu od najvećih ravnica u Srbiji, već se gotovo “odomaćila” u brtskoplaninskim delovima zemlje.
Vremenom se iskristalisalo i dosta dobrih karakteristika šajkače. Prvo, dobro pokriva glavu. Može da se navuče na uši i vrat. Relativno se lako šije i od materijala koji nije skup.
U prilog uzimanju poklona išla je i činjenica da je u zemlji bilo dosta siromašnih ljudi. Srbi su imali stajaću i “vojsku kod kuće”. Trebalo je dosta sredstava za izdržavanje tih ljudi.
Mačvani su i danas ostali pri svojim kapama. Leti više nose šešire, a zimi šubare.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
