Univerzalne teme u okvirima trenutka
Reči su lek duši koja pati
„Šta bih dao...“, često izgovaramo, nesvesni posledica. Izgleda kao da svi i sve ima cenu. Kada su mali grehovi tada ispaštamo mi, a kada su veći neko naš
-Ljudi ne razmišljaju o posledicama, jer im je bitna samo trenutna sreća. Ona to i jeste, samo trenutna, a posledice dugoročne. To su vam ona sitna slova u bankarskom ugovoru koja ne možeš da pročitaš bez mikroskopa. Potpišeš, jer ti bankar kaže da su nebitna. Tako je i u životu. Treba paziti na ono što želiš, i koja je cena željenog, jer danas se sve plaća. Sreća naročito - pojašnjava Dušan Makević, autor knjige „Ništa jeftinije o duše“ o svom novom delu, i motivima koji su ga nagnali da svoje reči i iskustva pretoči u knjigu.
-Siguran sam da svako od nas poznaje nekog ko „ispašta“ zbog postupaka bliskih ljudi, bilo da je neko od predaka, članova porodice, ili okoline. Većina nas dođe do trenutka kada počne da preispituje sebe, svoja dela, a trenutna situacija je samo podsetnik za to - kaže mladi Makević i navodi da je trenutna pandemija bila samo povod za oblikovanje misli u celinu, a da tema morala nikada ne gubi na aktuelnosti.
-Radnja romana je smeštena u Kovid bolnicu, i to je neka vrsta opomene za sve, jer smo postali previše bahati. Ono čuveno: Šta bih dao..., često izgovaramo, nesvesni posledica. Izgleda kao da svi i sve ima cenu. Kada su mali grehovi tada ispaštamo mi, a kada su veći neko naš. Ova tema me intrigirala veoma dugo, i smatram da je dugo prisutna, ali se o tome ne govori dovoljno i to odlično ilustruje rečenica čuvenog srpskog pisca Jovana Dučića: „Bolje je verovati u svašta, nego ne verovati ni u šta.“ - dodaje Dušan uz napomenu da je vera unutrašnjeg bića u teškim vremenima, burama i lomovima sveta u nama i oko nas šansa za oporavak.
-Treba da se okrenemo sebi, veri i tu je spas. Naše bake i deke su drugačije odrastale, živele, a današnje vreme je donelo neke nove kodekse ponašanja. Naslov knjige „Ništa jeftinije od duše“ je podsetnik, možda i opomena za sve. Ako je duša „jeftina“, nasuprot njoj su obraz i reč koje uvek imaju vrednost za prave pojedince i to je ono što treba čuvati.
Uz pisanje kao pasiju, Dušanu je želja da mladim naraštajima pomogne da ostvare svoje snove, spreman je da bude podrška i nauči ih da „plivaju u reci života, čistog srca sa pregršt reči ohrabrenja“.
-Svaki početak je težak, posebno kada ste mladi i potrebno je da neko bude tu za vas, a danas je to retko. Zbog toga sam ponosan na prijatelje na koje uvek mogu da računam. Oni su iz moje okoline, obližnjih mesta i zbog toga planiram da promocija bude baš u mom selu. Želim da se čuje za mesto iz kog dolazim, moj grad i državu, jer sramota me da pomislim i kažem da nisam odakle jesam - napominje naš sagovornik.
Zbog ponosa na rodni kraj planira da se čitaoce obraduje i specifičnim poklonom domaće radinosti.
-Kako se bavim poljoprivredom želim da i svoje čitaoce obradujem da malim slatkim darom iz mog domaćinstva. Prirodni džem, proizvod vrednih ruku moje majke i bake - kaže Dušan za kraj razgovora.
-Siguran sam da svako od nas poznaje nekog ko „ispašta“ zbog postupaka bliskih ljudi, bilo da je neko od predaka, članova porodice, ili okoline. Većina nas dođe do trenutka kada počne da preispituje sebe, svoja dela, a trenutna situacija je samo podsetnik za to - kaže mladi Makević i navodi da je trenutna pandemija bila samo povod za oblikovanje misli u celinu, a da tema morala nikada ne gubi na aktuelnosti.
-Radnja romana je smeštena u Kovid bolnicu, i to je neka vrsta opomene za sve, jer smo postali previše bahati. Ono čuveno: Šta bih dao..., često izgovaramo, nesvesni posledica. Izgleda kao da svi i sve ima cenu. Kada su mali grehovi tada ispaštamo mi, a kada su veći neko naš. Ova tema me intrigirala veoma dugo, i smatram da je dugo prisutna, ali se o tome ne govori dovoljno i to odlično ilustruje rečenica čuvenog srpskog pisca Jovana Dučića: „Bolje je verovati u svašta, nego ne verovati ni u šta.“ - dodaje Dušan uz napomenu da je vera unutrašnjeg bića u teškim vremenima, burama i lomovima sveta u nama i oko nas šansa za oporavak.
-Treba da se okrenemo sebi, veri i tu je spas. Naše bake i deke su drugačije odrastale, živele, a današnje vreme je donelo neke nove kodekse ponašanja. Naslov knjige „Ništa jeftinije od duše“ je podsetnik, možda i opomena za sve. Ako je duša „jeftina“, nasuprot njoj su obraz i reč koje uvek imaju vrednost za prave pojedince i to je ono što treba čuvati.
Uz pisanje kao pasiju, Dušanu je želja da mladim naraštajima pomogne da ostvare svoje snove, spreman je da bude podrška i nauči ih da „plivaju u reci života, čistog srca sa pregršt reči ohrabrenja“.
-Svaki početak je težak, posebno kada ste mladi i potrebno je da neko bude tu za vas, a danas je to retko. Zbog toga sam ponosan na prijatelje na koje uvek mogu da računam. Oni su iz moje okoline, obližnjih mesta i zbog toga planiram da promocija bude baš u mom selu. Želim da se čuje za mesto iz kog dolazim, moj grad i državu, jer sramota me da pomislim i kažem da nisam odakle jesam - napominje naš sagovornik.
Zbog ponosa na rodni kraj planira da se čitaoce obraduje i specifičnim poklonom domaće radinosti.
-Kako se bavim poljoprivredom želim da i svoje čitaoce obradujem da malim slatkim darom iz mog domaćinstva. Prirodni džem, proizvod vrednih ruku moje majke i bake - kaže Dušan za kraj razgovora.
M. Ž.
Najnoviji broj
25. april 2024.
