foto: PC PRESS
Marko Đorđević, džez bubnjar pred gostovanje u Šapcu
Prijatno putovanje u nepoznato
Iako je nastao u Americi, džez je prva svetska muzika. Suština obrazovnog uspeha odnos profesor – student. Magija trenutka je najbolja plej lista. Koncert u Šapcu izazov i zadovoljstvo
Šabačka publika je imala nekoliko puta priliku da upozna Marka Đorđevića, profesora na Berkli konzervatorijumu u Masačusetsu i svetski priznatog džez bubnjara. Prvi put sa svojim trijom dolazi u Šabac 18. avgusta (motel „Stari most“ od 21 čas). Proces pripreme za nastup u našem gradu je u finišu i dovoljno je vremena da se zajedno sa nama, u kratkim crtama, osvrne na ono što nas čeka i trenutak džeza u svetu.
Kontinet „ s druge strane bare“ je mesto rođenja džez muzike. To se dogodilo još krajem pretprošlog veka, da li je SAD i danas svetska prestonica džeza i kolika je popularnost među slušaocima?
-Džez jeste nastao u Sjedinjenim američkim državama, ali je on prva istinska svetska muzika. U džezu su objedinjene muzičke kulture Afrikanaca, evropskih harmonskih koncepata, instrumentacije i naravno bluza, izvora svih vrsta popularne muzike, te se ne može govoriti sa nekim nacionalnim predznakom. Nažalost, džez nije više popularan kao što je bio i uvek kada govorim o tome setim se reči Elvina Džounsa, čuvenog bubnjara koji je još osamdesetih govorio kako se se sa setom seća vremena gde bi uključio radio i čuo džez.
Profesor ste na čuvenom „Berkliju“, o kojem senjaju mnogi mladi džez muzičari. Postiji li neka tajna zbog koje je baš Masačusets i Berkli njihov cilj i šta je to što vodi do uspeha u ovom obrazovnoj ustanovi?
-Tajna, ukoliko bi se tajnom moglo nazvati je odnos na relaciji mentor – student. Posvećenost, ljubav i povrenje su temelj svakog dobrog muzičkog izvođenja, sve drugo je nadgradnja. Pomenute vrednosti vode mene, kao i sve kolege u pravilnom pristupu obrazovanju mladih muzičara. Kada su tu, jasno je da predispoziciji u smislu znanja imaju, sve drugo je proces u kome i profesor i student moraju imati osećaj da su na zajedničkom zadatku i napreduju ka zajediničkom cilju.
Bit džeza je improvizacija. Koliko je ona prisutna u nastupima. Gde počinje plan, a gde je prepuštanje trenutku?
-Zavis od benda, dogovora i sistema po kojem funkcionišemo, naravno i od atmosfere. U triju „Sveti“ sviramo moje kompozicije i tu postoji spisak numera pred nastup. Na drugoj strani u grupi „Take Off Collective“, gde sviram sa Met Gerisonom i Ole Matisenom spisak ne postoji, jednostavno smo posvećeni potpunoj improvizaciji i sve što posetioci čuju događa se u trenutku. Bez obrzira koji bend nastupa, nema mehaničkog plana, spiska pesama koje određuju sve. Ukoliko je atmosfera pozitivna, ljudi inspirišući, uvek možemo da odstupimo i nečim neplaniranim iznenadimo prisutne.
Među posetiocima na nastupu u Šapcu biće poklonici džez muzike, ali kao i uvek bude neko kome će upravo uživo svirka biti trenutak upoznavanja sa ovim muzičkim pravcem. Koja je pozivnica za sve da 18. avgusta budu u motelu „Stari most“?
-Budite naši gosti u prijatnom putovanju u nepoznato. Vodiči će vam biti Gagi Hajnrih, povratnik iz Amerike, od nedavno magistar gitare i džez kompozicije, Aca Pejčić Pile svestrani multi-instrumentalista na domaćoj sceni i moja malenkost, profesor na Berkliju, budući povratnik iz SAD, gde imam čast da sviram sa velikim imenima poput: Gerisona, Spejdija, Matisena. Verujem da ćemo umeti da ćete osetiti hedonizam duše. Vidimo se.
Kontinet „ s druge strane bare“ je mesto rođenja džez muzike. To se dogodilo još krajem pretprošlog veka, da li je SAD i danas svetska prestonica džeza i kolika je popularnost među slušaocima?
-Džez jeste nastao u Sjedinjenim američkim državama, ali je on prva istinska svetska muzika. U džezu su objedinjene muzičke kulture Afrikanaca, evropskih harmonskih koncepata, instrumentacije i naravno bluza, izvora svih vrsta popularne muzike, te se ne može govoriti sa nekim nacionalnim predznakom. Nažalost, džez nije više popularan kao što je bio i uvek kada govorim o tome setim se reči Elvina Džounsa, čuvenog bubnjara koji je još osamdesetih govorio kako se se sa setom seća vremena gde bi uključio radio i čuo džez.
Profesor ste na čuvenom „Berkliju“, o kojem senjaju mnogi mladi džez muzičari. Postiji li neka tajna zbog koje je baš Masačusets i Berkli njihov cilj i šta je to što vodi do uspeha u ovom obrazovnoj ustanovi?
-Tajna, ukoliko bi se tajnom moglo nazvati je odnos na relaciji mentor – student. Posvećenost, ljubav i povrenje su temelj svakog dobrog muzičkog izvođenja, sve drugo je nadgradnja. Pomenute vrednosti vode mene, kao i sve kolege u pravilnom pristupu obrazovanju mladih muzičara. Kada su tu, jasno je da predispoziciji u smislu znanja imaju, sve drugo je proces u kome i profesor i student moraju imati osećaj da su na zajedničkom zadatku i napreduju ka zajediničkom cilju.
Bit džeza je improvizacija. Koliko je ona prisutna u nastupima. Gde počinje plan, a gde je prepuštanje trenutku?
-Zavis od benda, dogovora i sistema po kojem funkcionišemo, naravno i od atmosfere. U triju „Sveti“ sviramo moje kompozicije i tu postoji spisak numera pred nastup. Na drugoj strani u grupi „Take Off Collective“, gde sviram sa Met Gerisonom i Ole Matisenom spisak ne postoji, jednostavno smo posvećeni potpunoj improvizaciji i sve što posetioci čuju događa se u trenutku. Bez obrzira koji bend nastupa, nema mehaničkog plana, spiska pesama koje određuju sve. Ukoliko je atmosfera pozitivna, ljudi inspirišući, uvek možemo da odstupimo i nečim neplaniranim iznenadimo prisutne.
Među posetiocima na nastupu u Šapcu biće poklonici džez muzike, ali kao i uvek bude neko kome će upravo uživo svirka biti trenutak upoznavanja sa ovim muzičkim pravcem. Koja je pozivnica za sve da 18. avgusta budu u motelu „Stari most“?
-Budite naši gosti u prijatnom putovanju u nepoznato. Vodiči će vam biti Gagi Hajnrih, povratnik iz Amerike, od nedavno magistar gitare i džez kompozicije, Aca Pejčić Pile svestrani multi-instrumentalista na domaćoj sceni i moja malenkost, profesor na Berkliju, budući povratnik iz SAD, gde imam čast da sviram sa velikim imenima poput: Gerisona, Spejdija, Matisena. Verujem da ćemo umeti da ćete osetiti hedonizam duše. Vidimo se.
D. B.
Najnoviji broj
24. april 2025.
