Sukob zbog takmičenja
Ljuti roditelji napali novinare
Privukao Vas je naslov? Volite tračeve, ali samo da slušate, ne prenosite dalje, samo oslušnete. Niste Vi taj tip. Intrigantne su Vam priče sa sočnim detaljima, ponekad virnete u vesti iz crne hronike. Svi to rade, samo kriju. Očekujete da u narednim redovima saznate, ko, gde, kada, kako? Ništa ne brinite, na dobrom ste tragu. I među nama, niste jedini. Niko neće saznati da ste pročitali tekst. Zato se opustite i pažljivo pratite, jer sledi priča o tome kako su ljuti roditelji napali novinare u Šapcu zbog jedne vesti.
Protekle nedelje na našem sajtu postavljena je vest o uspehu mlade Šapčanke na takmičenju. No, najbolja namera pretvorila se u govor mržnje i podelila roditelje, javnost, a pale su i neke teške reči.
Nepotpuna informacija postala je okidač za sve ono što kao društvo negujemo godinama, decenijama, vekovima. Da li treba da naglasim šta? Bezobrazluk, nepoštovanje, netolerantnost i bezobzirnost.
Nedugo po objavljivanju vesti dobili smo poruke gnevnih roditelja. Tvrdili su da su imena dece koja su takođe učestvovala na tom takmičnjenju i ostvarila isti uspeh izostavljena namerno, te da je fokus na jednom detetu, ponovo namerno. Da smo svašta nešto, epitetima nikada kraja.
I sve to ide u rok službe novinarske, uvrede na račun redakcije, novinara, uredništva. Problem nastane kada se rode teorije zavere. U ovom slučaju je da su drugi roditelji poslali tekst, insistirali na sve načine da bude objavljen. Kao da nemaju pametnija posla u životu. Pitamo se da li bi besni roditelji to uradili kada im je na um pao takav scenario.
Da li biste Vi to uradili? I da li postoji cena za ambiciju roditelja? Šta dete dobija tim postupkom?
A kako se sve odigralo. Naišli smo na vest na fejsbuk profilu jednog Šapčanina (ne, nije otac, niti član porodice), napisali vest za sajt, podelili na globalnoj mreži i otvorili večno pitanje, „zašto baš on/ona?“.
Nismo imali kompletnu i preciznu informaciju, priznajemo. Ali isto tako nismo imali nameru da bilo koje dete „stavimo u stranu“, omalovažimo, ili nanesemo bilo kakvu štetu time što nije imenom i prezimenom pomenuto. Još manje nam je bila namera da nekog favorizujemo i „ljigavo se krijemo iza stranice“ Glasa Podrinja kako nam je spočitano. Želeli smo da lepu vest podelimo sa sugrađanima, što smo i učinili, ali... Umesto da nam ukažu na propust i zajedno podržimo svu talentovanu decu, sukob se prelio na stvaran svet. No, taj trač neću podeliti sa Vama, dragi čitaoče. Samo zamislite da Vas neko uznemirava jer je ubeđen da ste platili novinare, a Vi nemate pojma o čemu je reč, ili kako bi rekli „nit luk jeli, nit luk mirisali“. Razumemo ljutnju, bes, nezadovoljstvo, ali gde je granica? Da li vređanjem dugih dobijate/dobijamo vrednost dodatnu. Izleda da ne. Svako dete je vredno ljubavi, pažnje, osmeha, zagrljaja. Bez izuzetka i njegova vrednost kao bića ne zavisi od toga da li ima neku diplomu, nagradu, odličje. Ambicije roditelja, nadmetanja, širenje mržnje i otrova kvari čaroliju detinjstva. Stvara nezadovoljne i frustrirane ljude, i sve tako u krug. Retki srećnici prekinu začarani krug i oni ne vide u svemu zaveru, nepravdu sveta.
A šta se dogodilo sa svetom? Čemu učimo decu? Čemu učite decu? Da budu bahata, odmah misle da je sve(t) protiv njih i da udare prva, jer ako to ne urade, neko će njih. Da više ne postoji lepa reč. Da drugovi i drugarice to više nisu, nego konkurencija? Da treba da gaze druge, dok neko nije zgazio nas? Da uvek i svudamoraju biti prvi, jer ostala mesta su za gubitnike?
Svi se gnušamo nasilja, a nismo ni svesni da svakodnevno doprinosimo njegovom širenju. Sve izgovoreno, napisano ima težinu. Razumemo vas ljute, tužne, razočarane roditelje, ali zastanite na trenutak, udahnite duboko i zapitajte se, šta ste danas dobro uradili za sebe, druge, svet i šta vas čini srećnima.
Vama hvala za pročitan tekst. Žao nam je što nismo imali krvave, sočne detalje. Ali znamo da nismo ti tipovi, ni Vi, ni mi.
Mi smo oni što objavljuju lepe vesti, nekad i nepotpune, ali fokusiramo se na dobre ljude, događaje, pojave. I potrebna nam je mala pomoć. Nismo sveznalice, te bi nam svaka dojava o vrednim, iskrenim sugrađanima i sugrađankama dobrodošla.
Hvala!
Protekle nedelje na našem sajtu postavljena je vest o uspehu mlade Šapčanke na takmičenju. No, najbolja namera pretvorila se u govor mržnje i podelila roditelje, javnost, a pale su i neke teške reči.
Nepotpuna informacija postala je okidač za sve ono što kao društvo negujemo godinama, decenijama, vekovima. Da li treba da naglasim šta? Bezobrazluk, nepoštovanje, netolerantnost i bezobzirnost.
Nedugo po objavljivanju vesti dobili smo poruke gnevnih roditelja. Tvrdili su da su imena dece koja su takođe učestvovala na tom takmičnjenju i ostvarila isti uspeh izostavljena namerno, te da je fokus na jednom detetu, ponovo namerno. Da smo svašta nešto, epitetima nikada kraja.
I sve to ide u rok službe novinarske, uvrede na račun redakcije, novinara, uredništva. Problem nastane kada se rode teorije zavere. U ovom slučaju je da su drugi roditelji poslali tekst, insistirali na sve načine da bude objavljen. Kao da nemaju pametnija posla u životu. Pitamo se da li bi besni roditelji to uradili kada im je na um pao takav scenario.
Da li biste Vi to uradili? I da li postoji cena za ambiciju roditelja? Šta dete dobija tim postupkom?
A kako se sve odigralo. Naišli smo na vest na fejsbuk profilu jednog Šapčanina (ne, nije otac, niti član porodice), napisali vest za sajt, podelili na globalnoj mreži i otvorili večno pitanje, „zašto baš on/ona?“.
Nismo imali kompletnu i preciznu informaciju, priznajemo. Ali isto tako nismo imali nameru da bilo koje dete „stavimo u stranu“, omalovažimo, ili nanesemo bilo kakvu štetu time što nije imenom i prezimenom pomenuto. Još manje nam je bila namera da nekog favorizujemo i „ljigavo se krijemo iza stranice“ Glasa Podrinja kako nam je spočitano. Želeli smo da lepu vest podelimo sa sugrađanima, što smo i učinili, ali... Umesto da nam ukažu na propust i zajedno podržimo svu talentovanu decu, sukob se prelio na stvaran svet. No, taj trač neću podeliti sa Vama, dragi čitaoče. Samo zamislite da Vas neko uznemirava jer je ubeđen da ste platili novinare, a Vi nemate pojma o čemu je reč, ili kako bi rekli „nit luk jeli, nit luk mirisali“. Razumemo ljutnju, bes, nezadovoljstvo, ali gde je granica? Da li vređanjem dugih dobijate/dobijamo vrednost dodatnu. Izleda da ne. Svako dete je vredno ljubavi, pažnje, osmeha, zagrljaja. Bez izuzetka i njegova vrednost kao bića ne zavisi od toga da li ima neku diplomu, nagradu, odličje. Ambicije roditelja, nadmetanja, širenje mržnje i otrova kvari čaroliju detinjstva. Stvara nezadovoljne i frustrirane ljude, i sve tako u krug. Retki srećnici prekinu začarani krug i oni ne vide u svemu zaveru, nepravdu sveta.
A šta se dogodilo sa svetom? Čemu učimo decu? Čemu učite decu? Da budu bahata, odmah misle da je sve(t) protiv njih i da udare prva, jer ako to ne urade, neko će njih. Da više ne postoji lepa reč. Da drugovi i drugarice to više nisu, nego konkurencija? Da treba da gaze druge, dok neko nije zgazio nas? Da uvek i svudamoraju biti prvi, jer ostala mesta su za gubitnike?
Svi se gnušamo nasilja, a nismo ni svesni da svakodnevno doprinosimo njegovom širenju. Sve izgovoreno, napisano ima težinu. Razumemo vas ljute, tužne, razočarane roditelje, ali zastanite na trenutak, udahnite duboko i zapitajte se, šta ste danas dobro uradili za sebe, druge, svet i šta vas čini srećnima.
Vama hvala za pročitan tekst. Žao nam je što nismo imali krvave, sočne detalje. Ali znamo da nismo ti tipovi, ni Vi, ni mi.
Mi smo oni što objavljuju lepe vesti, nekad i nepotpune, ali fokusiramo se na dobre ljude, događaje, pojave. I potrebna nam je mala pomoć. Nismo sveznalice, te bi nam svaka dojava o vrednim, iskrenim sugrađanima i sugrađankama dobrodošla.
Hvala!
Besmisleno piskaralo GP
Najnoviji broj
9. maj 2024.
