NATALIJA GRUJIĆ – ŠAPČANKA SA NORMOM ZA SVETSKO PRVENSTVO U ATLETICI
Svaki uspeh traži odricanja
Poslednje tri godine živi u Beogradu, gde pohađa Arhitektonsko- tehničku školi i trenura u „Crvenoj zvezdi“. Iako će tek za mesec dana postati punoletna, iza nje su značajni rezultati. Pored medalja osvojenih na državnim prvenstvima i postavljenih rekorda za svoj uzrast, Natalija je prošle godine u Turskoj bila vicešampionka Balkana na 1.500 metara, dok je ove godine na dvoranskom prvenstvu bila najbolja na Balkanu u konurenciji starijih juniorki
Svetsko prvenstvo u atletici za starije seniorke održaće se u avgustu u Peruu, a Šabac će na njima imati svoju predstavnicu – Nataliju Grujić. Poslednje tri godine živi u Beogradu, gde pohađa Arhitektonsko- tehničku školi i trenura u „Crvenoj zvezdi“. Iako će tek za mesec dana postati punoletna, iza nje su značajni rezultati. Pored medalja osvojenih na državnim prvenstvima i postavljenih rekorda za svoj uzrast, Natalija je prošle godine u Turskoj bila vicešampionka Balkana na 1.500 metara, dok je ove godine na dvoranskom prvenstvu bila najbolja na Balkanu u konurenciji starijih juniorki.
Počela je da trenira sa 10 godina u školici sporta, da bi godinu i po kasnije otišla u AŠK „Tempo“ kod trenera Milisava Stanojčića, koji je prepoznao njen talenat za trčanje i već tada se izdvojila u konkurenciji svojih vršnjaka. Po završetku OŠ „Nata Jeličić“ otišla je u Beograd i tada kreću Natalijini značajniji sportski uspesi.
Foto: "Glas Podrinja"
-Prvo sam trčala na 300 i na 600 metara i ta distanca se vremenom povećavala. Kada sam počela ozbiljnije da se bavim atletikom trčala sam na 1.500 i 3.000 metara, a sada na 800 i 1.500. Na svom prvom mitingu u Sremsku Mitrovicu takmičila sam se u tri discipline: skoku udalj, bacanju vorteksa i trčanju na 300 metara i u svemu sam osvojila medalje i sve mi se svidelo. Ipak, trener je rekao da sam ja za trčanje. Kasnije sam se u tome pronašla i evo me sada sa normom za Svetsko prvenstvo, priča Natalija.
Iako je Svetsko prvenstvo tek za šest meseci, za njega se već priprema. Očekuju je u martu i aprili pripreme na Zlatiboru i u Baru.
Foto: "Glas Podrinja"
-Svesna sam da je preda mnom pakleno nadmetanje sa devojkama iz celog sveta. Trenutno u svom uzrastu imam 15. rezultat na svetu. Planiram da tokom letnje sezone spustim svoj lični rekord i da na samom takmičenju uđem u finale, odnosno budem među najboljih 12, a onda šta bude. Naravno, volela bih kada bih se plasirala među šest ili sedam najboljih na svetu, priznaje Natalija.
Kaže da nikada nije umela da da odgovor na pitanje o čemu razmišlja dok traje trka. Sve zavisi od nametnutog tempa.
-Kada je trka jako brza fokusiram se na to da pratim tempo i protivnicu ispred sebe, da isfiniširam i zauzmem što bolju poziciju. Tada nikoga oko sebe ne čujem, najčešće ni trenera. Ukoliko je trka spora moram da mislim na taktiku, promenu tempa. Više volim da trčim brze trka i kada imam konkurenciju, jedino tada mogu da vidim gde se nalazim i da postignem što bolji rezultat. Osećaj kada pobedim je neverovatan i drži me taj i naredni dan. Dana kada sam istrčala normu za Svetsko prvenstvo, lični rekord i još pobedila u toj trci osećaj je bio neverovatan, a još lepše je bilo kada sam videla radost trenera i klupskih drugova. Sa druge strane, kada ne pobedim u trci svojom greškom gledam da iz toga nešto naučim i sledeći put ispravim. Kada imam jaku konkurenciju i znam da ne mogu da pobedim tada nema pritiska i trudim se samo da ostvarim što bolji lični rezultat, navodi Natalija.
Simbolika Natalija se pred trku uvek prekrsti, a amajlijom smatra jednu narukvicu koju već godinama nije skinula sa ruke. Ono što ističe kao interesantno u svojoj atletskoj karijeri jeste da su joj svi treneri imali iste inicijale. -Od školice sporta do danas imala sam tri trenera i svima ime počinje slovom M, a prezime slovom S. Prvi trener mi je bio Milan Simić, zatim Milisav Stanojčić, a sada me trenira Mirjana Stojanović, priča Natalija.
Sportski život, čak i u juniorskoj konkurenciji, zahteva mnoga odricanja. Natalija je već godinu ne jede slatkiše, niti nezdrave grickalice u kojima njeni vršnjaci uživaju. Ne ostaje budna do kasno, a slobodno vreme uglavnom koristi da bi se odmorila.
-Kada sam počela zdravije da se hranim rezultati su se videli skoro odmah, na prvom dvoranskom takmičenju spustila sam lični rekord na 10 sekundi. Ležem da spavam obično oko 22.00 – 23.00 sata, izuzetak je kada moram da učim. Ustajanje me svakako čeka već u 6.30, bilo da ujutru prvo idem na trening ili u školu. Svakog dana treniram sat i po, dva, a nekada i više. Veći deo dana provodim u školi, a kod kuće najmanje. Slobodnog vremena imam vikendom, tada se vidim sa društvom, pa i uveče izađem u grad, ali to nije tako često. Volim da šetam, da odem u pozorište, pogotovu kada drugarica iz razreda glumi u predstavi. Najviše me relaksira slušanje muzike, kaže Natalija.
Foto: "Glas Podrinja"
Iako je u Beograd otišla sa samo 15 godina to joj nije teško palo. Uslovi za treniranje su znatno bolji, što je ubrzo i rezultiralo fantastičnim uspesima.
-Snašla sam se veoma dobro u Beogradu. Želela sam da se preselim i bila sam spremna za to. Prednost mi je što mi tata radi tamo, tako da nisam u domu nego u stanu i uglavnom su sa mnom i tata i mama. Sestra je u Šapcu, završila je Pravni fakultet i radi u Višem sudu. Što se trenera tiče tu nema razlike, ali su u Beogradu uslovi za treniranje znatno bolji i to se vidi i po rezultatima koje ostvarujem. Šabac ne ulaže toliko u atletiku, nema ni adekvatne staze za ozbiljnije trčanje, dok u Beogradu po lošem vremenu i hladnoći treniramo u dvorani u idealnim uslovima. Profesori imaju razumevanja za moje treninge i odsustvo zbog priprema, navodi Natalija.
Foto: "Glas Podrinja"
Ne dolazi tako često u Šabac, uglavnom jednom u dva meseca. Najviše žali što na Vašaru nije bila poslednje dve godine, dok dve godine pre toga nije ni organizovan zbog korone.
-Šabac nije daleko od Beograda, ali vikendom pored treninga uvek imam i da učim, a trudim se i da se odmorim. Tako da u Šabac najviše volim da dođem kada nemam aspolutno nikve opbaveze, nego samo da uživam i da se vidim sa drugovima, kaže Natalija.
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
