Инфо

17. септембар 2020.17. сеп 2020.
Правилан развој уз игру и песму
Спортом за здравију будућност (13)

Правилан развој уз игру и песму

Недавно истраживање које су спровели шабачки доктори, физиотерапеути и професори физичке културе, показало је да је проценат гојазне деце у шабачким школама чак 23 одсто (државни ниво 13, 7 одсто у узрасту од 7-14 година), сличан проценат је и по питању неправилног држања тела. С обзиром да је реч о младој популацији пројекат је усмерен подједнако и на младе и на њихове родитеље. Пријемчивим речником за основношколце, намера нам је да их подсетимо и упутимо у важност здраве исхране, да их подучимо о значају спортова, за правилан психофизички развој, али и популаризујемо физичку активност код младих нараштаја
Иако је пројекат “Спортом за здравију будућност” осмишљен пре свега са циљем да популаризује спорт код младих нараштаја, у овом наставку смо се одлучили да искорачимо један корак даље. Дружећи се са децом основношколског узраста, стекли смо утисак да постоји знатан број оних који би се покренули уколико им дамо такт, ако унапред припремимо кореографију. Такође, уколико при томе могу да добију основне информације о српској културној баштини, сусретну се са раскоши не само ритмова већ и боја, савладају страх од јавног наступа, уживају у тродимензионалном свету вршњака, а не њихових аватара на друштвеним мрежама, онда не чуди идеја да вам у овонедељеном наставку дамо кратке упуте како да заволите фолклорни плес.


Расту уз музику и песму. Вежбају сценски наступ, дисциплину, спретност и издржљивост. Постепено освешћују богатство традиције народа којем припадају


Шта је фолклор и народни плес?
-Фолклор је уопштено име за уметност која, у устаљеним традиционалним облицима, живи у народу. Народне игре су важна карактеристика појединих народа или етничких група. Сваки народ или етничка група у својим играма има особености које је посебно обележавају. У српском језику изразом народна игра означавало се више појмова. Њиме су се означавале утакмице у скакању, трчању, бацању и дизању камена и других терета, укратко све оно што би се данашњим језиком могло називати спортским играма. Истим термином су се означавале и остале игре (друштвене, забавне, игре на срећу и др.). О овим и орским играма пише познати етнолог Тихомир Ђорђевић. По његовом виђењу орске игре су игре у колу или ору, код којих се на ритмичкој основи нижу одређени покрети тела.
Народне игре спадају у пластичне уметности, због тога што се естетска осећања изражавају покретом. Од најстаријих почетака до данашњих стања оне су прешле дуг развојни пут, којим су их водиле многе околности. Људски покрети зависили су првенствено од природне средине, односно тла. По равном земљишту лакше се кретало него по валовитом и планинском. Рељеф је диктирао организацију, усмеравао и устаљивао рад целокупне мускулатуре. Ход по земљи је несумљиво утицао и на покрете у игри, јер је и он сам ритмичко кретање у простору- објашњено је теоретски у Википедији, док Предраг Трајковић, уметнички руководилац Уметничког ансамбла “Чивија” за “Глас Подриња” практично објашњава зашто деца још од предшколског узраста треба да се баве овом уметношћу, како изгледа једна проба и чиме мотивисати једног основношколца да остане у овим водама.

Развој кроз музику
Расту уз музику и песму. Вежбају сценски наступ, дисциплину, спретност и издржљивост. Постепено освешћују богатство традиције народа којем припадају. Касније се самопоуздано крећу кроз живот газећи правилно обликованим табанима, недаћама пркосећи правим леђима и лицима која рефлектују унутрашњу снагу. То би у најкраћем био приказ детета које је редовно долазило на пробе, поклањало себе и своје време расту кроз развој и музику.
-Код нас дођу још у предшколском узрасту. Развијају се кроз музику, расту уз песму. Вежбајући покрет и кореографију они уче да држе правилно тело, превентирају се бројни деформитети кичме. Ходом на прстићима уче да координирају различите делове тела, овладавају њиме и покретом- каже Предраг Трајковић, који је у протекле две деценије бављења фолклором обишао Европу и стекао пријатеље за цео живот.



Неговање традиције
Да почне детету нису потребне никакве предиспозицје, тврди Трајковић. Довољна је добра воља. Спретност, снага и физичка кондиција се стичу редовним пробама.
Такође, други важан сегмент долазака у културне ансамбле је неговање традиције. Сваки од полазника након неколико сусрета стиче ширу слику о богатству и важности српске културне баштине.
-Проба траје од 45 минута до сат времена. Тај временски интервал је организован је тако да обухвата загревање,разгибавање, провежбавање корака. Међутим, сваки пут, када се ради посебна област ми им објашњавамо народну ношњу. Тако они уче део историје и културе српског народа кроз игру и одело. Стекну поштовање према нечему што су њихови преци практиковали или носили свакодневно. Стекну осећај важности онога што раде, и потребе да се оно што науче сачува за неке будуће генерације- објашњава уметнички руководилац “Чивије”.

Мотивација за будућност
Трајковић тврди да се у УА “Чивија” посебно труде да мотивишу своје полазнике да се што дуже задрже у свету народне песме и игара. У том смислу свака проба садржи неку новину, а рачуна се и на дечју креативност.
-Фолклор је нешто што мора да се воли, поготово када се уплови у озбиљније воде, па крену обавезе око концерата. Тада већ постаје озбиљна обавеза која изискује и нека одрицања. На нашим пробама покушавамо да будемо што занимљивији. Желимо да се наша деца осећају пријатно и пожеле да дођу и следећи пут на пробу. Заједничке нити сваког дружења су игра и песма, али исто тако знамо и да цртамо са њима- објашњава уметнички роководилац УА “Чивија”.
T.T.

Најновији број

17. јун 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa