ГЛАС ПОДРИЊА У ПОСЕТИ ФАРМИ “ИВА” У ЈАЛОВИКУ
Захвални за све што од природе добијамо
У Србију су дошли у потрази за здравом земљом на којој могу да раде и оснују породицу. Током десет година постигли и више и мање од очекиваног, у зависности од угла из којег се гледа. Данас размишљају о проширењу садржаја на фарми, али и развоју продаје. Корк ка томе је мини пијаца органске хране коју организују сваке суботе од 11 до 18 сати у свом дворишту у Јаловику
Вивијен Шајдлер (Вивиен Андреа Сцхеидлер) и Бодвин Когелс (Боудењијн Кегелс), Немица и Холанђанин, настанили су се у Јаловику пре десет година. Циљ им је био да нађу имање довољно близу Београда да могу да пласирају робу на престоничко тржиште и довољно чисто земљиште и окружење да се баве биодинамичком производњом.
Кренули су скромно, са кућом и 3,5 хектара земље, да би данас површина на којој гаје преко 40 култура, козе и краве обухватала 15 хектара обрадиве површине. Пола је у њиховом власништву, другу половину закупљују. У Јаловику је њихова мала породица порасла за два члана: Карлу Рубину и Антонина Видара. Децу, која током одрастања поред српског науче још три језика, али и четврти, најважнији говор природе.
-Ова слобода је за децу непроцењива. Од првог дана су у контакту са животињама, у додиру са природом. На фарми су се родили. Карлу је крава по лицу олизала први дан по рођењу. Она се смејала. То је блискост. Топлота. Где год касније да оду, моја деца имају здраву основу-каже Вивијен и изражава наду да ће и други родитељи, који немају родбину на селу увидети значај дечјег контакта са земљом из које су потекли и бар један део слободног времена проводити на овој или сличним фармама по Србији.
-Наша фарма је јединствена. На њој се до сваког производа долази природним путем. Процес јесте дуготрајнији али је здравији. Сваке суботе имамо базар органске хране. То радимо са још десет произвођача. Окупимо се овде и изложимо своје производе, а онда купци долазе са својим породицама, попију чај, кафу или природан сок, и док деца проналазе своју игру, обаве куповину здравих намирница за следећу недељу. Има ли шта лепше- пита Вивијен.
Србија не треба да имитира Запад
Када су тек стигли у Јаловик, признају да су изазивали чуђење код комшија. Ваљда по оном нашем, српском шта ће овде из белог света када ми желимо да одемо тамо. Међутим, Вивијен тврди да тај исти Запад којем стално стремимо не доноси пуно тога доброг, поготово не у начину производње којом она жели да се бави.
-Мени се западна пракса не свиђа. Прошла сам у Немачкој четворогодишњу едукацију, али сам видела да пут Европе у производњи није мој пут, при томе пре свега мислим на индустријализацију, монополизацију, спецификацију. Ја сам за једну лепу пољопривредну причу која се формира око заједнице- каже Вивијен и објашњава:
-Радим на томе да пронађем младе људе који хоће да нам се придруже. Да купују куће на селу, не би ли једног дана основали чврсте сеоске заједнице, које би осигурале опстанак оваквим фармама. Србија је одувек позната по малим пољопривредним газдинствима, и овде индустријализација стварно не би имала смисла. Овде је прелепо, и не треба ту лепоту да уништавамо.
Када смо већ код удруживања, Вивијен и Бодвин су чланови Удружења фармера, који како кажу, заједнички раде кућну испоруку у Београду. Сви производе нешто своје, тако да је понуда увек богата. За сада на такав начин функционише десет произвођача, док Вивијен сматра да би тек укључивањем још толико фарми имали заокружену производну причу.
Фарма срећних животиња
Живот у складу са природом захтева целог човека. Тражи посебан однос према окружењу. Такав животни пут обасјан је готово неограниченом количином љубави према сваком живом створу. Због тога не чуди утисак да животиње на овој фарми одишу неком посебном врстом енергије и среће.
-Од животиња имамо козе и краве. Одлучили смо се за аутохтоне врсте попут балканске козе са Старе планине и буше. Ми их негујемо, волимо. Ми смо им посебно захвални на свему што нам дају. Код органске производње млека све је дупло спорије него на масовним фармама. Да би коза стигла за мужу треба да је стара бар две и по године. Она не једе кукуруз и концентрат који јој убрзају развој. Све иде природним путем, па је зато и млеко здравије. Ове године смо имали 35 јарића. Доста њих смо продали да би могли да муземо козе, а сада нам је миљеник јарчић Шилер, он ће остати код нас и бити други јарац на фарми.
Од коза нам је главна сировина млеко, од којег правимо укусне пресован и ролован сир, дробљени сир за пите и гибанице и јогурт. У периоду када музем буше, правим мешавину козјег и крављег сира, качкаваљ- каже Вивијан, и води нас ка стаји са кравама. Објекту који се сазидан од донације неколико домаћинстава у циљу очувања аутохтоне врсте крава: буше. Урађен је тако да што више опонаша природан амбијент.
-Имамо два телета стара два дана. Још немају име. Како ће се звати решиће кумови, односно, људи који су уложили новац у шталу. Имамо списак који пратимо, и свако кад на њега дође ред да име неком телету- објашњава Вивијен, и на питање да ли користе месо за исхрану одговара.
-Да, када имамо прилику. То је искључиво месо с наше фарме. Многи од нас не знају да када крава остари, односно пређе преко 12 година, она има јако укусно месо. То месо је структурисано за разлику од овог које купујемо по месарама и које је нашприцано водом. Ово месо спремам по старом француском рецепту, односно, прво га испржим на масту, па га прелијем ракијом, па га запалим да га фламбирам, онда по њему сипам бело или црно вино, затим се дуго кува и помеша са зачинима и поврћем и то буде прелепо- прича Вивијен.
Оно што треба напоменути је да на фарми “Ива” већина животиња природно заврши свој овоземаљски пут, али неке од њих се користе и за исхрану. Међутим, разлика у односу на остале фарме које се баве производњом меса је у ставу којим се те животиње лишавају живота: уз молитву захвалности и апслоутну смиреност приликом самог чина.
Здрава земља за здраве производе
Када су Вивијен и Бодвин дошли у Јаловик земља коју поседују била је сива и обрасла маховином. Данас, на њивама, које се редовно ђубре стајњаком буја растиње. Сами производе и расаду, при томе водећи рачуна да што мање употребљавају вештачки материјал.
-Наша земља је издељена на 25 парцела, на којима узгајамо све. Имамо преко 40 култура. Углавном смо се руководили укосом домаћег становништва у одабиру поврћа које ћемо гајити, али имамо и неких егзотичних врста. Сами правимо расаду. Ја користим само један слој најлона, грејем је стајњаком, и то је довољно. Није потребно три пута да се покрива- објашњава Вивијен, која од воћа и поврћа из своје баште прави укусне компоте, џемове, сокове, слаткише.
До ове године, у повртарској производњи велики проблем је представљала вода. У водоводним цевима је током лета углавном није било, те су на фарми “Ива” недавно ископали бунар, тако да се надају да су проблем са наводњавањем коначно решили. Оно што им константно недостаје је радна снага, због тога Боудвин убрзано гради објекте за смештај гостију и волонтера који су заинтересовани да се у пракси упознају са биодинамичким методом пољопривреде.
Биодинамичка пољопривреда
Почетком двадесетог века аустријски филозоф, научник и писац Рудолф Штајнер развио је посебан начин производње под називом биодинамичка пољопривреда.Његова основна теза је била постојање „животне силе“ у пољопривредним културама и земљишту.
Штајнер је сматрао да је модерна, хемикалијама третирана пољопривреда велики проблем, јер је квалитет хране пао и да је вероватно узрок томе употреба вештачког ђубрива и пестицида.
По њему свако имање мора бити заокружено и само себи довољан организам. Уравнотежен однос између броја грла на имању и пољопривредних површина, постојање одређеног плодореда и разноликост култура то су принципи биодинамичке производње. Ђубрење има задатак да оживи хумус и тиме створи здраву и отпорну биљку. Штеточине уколико се појаве треба уклонити природним средствима.Стока се мора гајити што више на отвореном, а број грла треба да одговара величини добра. Биодинамичка фарма функционше исто као и органска, без употребе пестициде и хербицида.
Биодинамичка пољопривреда укључује употребу специфично израђених средстава на природној бази, који имају утицај на убрзано побољшање плодности земљишта, као и на повећану микробиолошку активност. Такође овај вид пољопривреде укључује и примену стајњака и компоста којима се додају одређени додаци ради побољшања њиховог дејства. Узгајане биљке на таквом земљишту су снажније и отпорније на болест, штеточину, као и на неповољне климатске услове.
Другачије од очекиваног
-Комшије су нас прихватиле. Више нисмо чудни. Сада се више чуде што смо и даље овде. Када упоредим оно што сам очекивала чада сам дошла и ово сада, могу да кажем да сам добила и мање од очекиваног, у смислу да сам мислила да ћу брже да напредујем, и више од очекиваног, у смислу слободе и лепоте коју овде ужива која породица- каже Вивијан.
Кренули су скромно, са кућом и 3,5 хектара земље, да би данас површина на којој гаје преко 40 култура, козе и краве обухватала 15 хектара обрадиве површине. Пола је у њиховом власништву, другу половину закупљују. У Јаловику је њихова мала породица порасла за два члана: Карлу Рубину и Антонина Видара. Децу, која током одрастања поред српског науче још три језика, али и четврти, најважнији говор природе.
-Ова слобода је за децу непроцењива. Од првог дана су у контакту са животињама, у додиру са природом. На фарми су се родили. Карлу је крава по лицу олизала први дан по рођењу. Она се смејала. То је блискост. Топлота. Где год касније да оду, моја деца имају здраву основу-каже Вивијен и изражава наду да ће и други родитељи, који немају родбину на селу увидети значај дечјег контакта са земљом из које су потекли и бар један део слободног времена проводити на овој или сличним фармама по Србији.
-Наша фарма је јединствена. На њој се до сваког производа долази природним путем. Процес јесте дуготрајнији али је здравији. Сваке суботе имамо базар органске хране. То радимо са још десет произвођача. Окупимо се овде и изложимо своје производе, а онда купци долазе са својим породицама, попију чај, кафу или природан сок, и док деца проналазе своју игру, обаве куповину здравих намирница за следећу недељу. Има ли шта лепше- пита Вивијен.
Србија не треба да имитира Запад
Када су тек стигли у Јаловик, признају да су изазивали чуђење код комшија. Ваљда по оном нашем, српском шта ће овде из белог света када ми желимо да одемо тамо. Међутим, Вивијен тврди да тај исти Запад којем стално стремимо не доноси пуно тога доброг, поготово не у начину производње којом она жели да се бави.
-Мени се западна пракса не свиђа. Прошла сам у Немачкој четворогодишњу едукацију, али сам видела да пут Европе у производњи није мој пут, при томе пре свега мислим на индустријализацију, монополизацију, спецификацију. Ја сам за једну лепу пољопривредну причу која се формира око заједнице- каже Вивијен и објашњава:
-Радим на томе да пронађем младе људе који хоће да нам се придруже. Да купују куће на селу, не би ли једног дана основали чврсте сеоске заједнице, које би осигурале опстанак оваквим фармама. Србија је одувек позната по малим пољопривредним газдинствима, и овде индустријализација стварно не би имала смисла. Овде је прелепо, и не треба ту лепоту да уништавамо.
Када смо већ код удруживања, Вивијен и Бодвин су чланови Удружења фармера, који како кажу, заједнички раде кућну испоруку у Београду. Сви производе нешто своје, тако да је понуда увек богата. За сада на такав начин функционише десет произвођача, док Вивијен сматра да би тек укључивањем још толико фарми имали заокружену производну причу.
Фарма срећних животиња
Живот у складу са природом захтева целог човека. Тражи посебан однос према окружењу. Такав животни пут обасјан је готово неограниченом количином љубави према сваком живом створу. Због тога не чуди утисак да животиње на овој фарми одишу неком посебном врстом енергије и среће.
-Од животиња имамо козе и краве. Одлучили смо се за аутохтоне врсте попут балканске козе са Старе планине и буше. Ми их негујемо, волимо. Ми смо им посебно захвални на свему што нам дају. Код органске производње млека све је дупло спорије него на масовним фармама. Да би коза стигла за мужу треба да је стара бар две и по године. Она не једе кукуруз и концентрат који јој убрзају развој. Све иде природним путем, па је зато и млеко здравије. Ове године смо имали 35 јарића. Доста њих смо продали да би могли да муземо козе, а сада нам је миљеник јарчић Шилер, он ће остати код нас и бити други јарац на фарми.
Од коза нам је главна сировина млеко, од којег правимо укусне пресован и ролован сир, дробљени сир за пите и гибанице и јогурт. У периоду када музем буше, правим мешавину козјег и крављег сира, качкаваљ- каже Вивијан, и води нас ка стаји са кравама. Објекту који се сазидан од донације неколико домаћинстава у циљу очувања аутохтоне врсте крава: буше. Урађен је тако да што више опонаша природан амбијент.
-Имамо два телета стара два дана. Још немају име. Како ће се звати решиће кумови, односно, људи који су уложили новац у шталу. Имамо списак који пратимо, и свако кад на њега дође ред да име неком телету- објашњава Вивијен, и на питање да ли користе месо за исхрану одговара.
-Да, када имамо прилику. То је искључиво месо с наше фарме. Многи од нас не знају да када крава остари, односно пређе преко 12 година, она има јако укусно месо. То месо је структурисано за разлику од овог које купујемо по месарама и које је нашприцано водом. Ово месо спремам по старом француском рецепту, односно, прво га испржим на масту, па га прелијем ракијом, па га запалим да га фламбирам, онда по њему сипам бело или црно вино, затим се дуго кува и помеша са зачинима и поврћем и то буде прелепо- прича Вивијен.
Оно што треба напоменути је да на фарми “Ива” већина животиња природно заврши свој овоземаљски пут, али неке од њих се користе и за исхрану. Међутим, разлика у односу на остале фарме које се баве производњом меса је у ставу којим се те животиње лишавају живота: уз молитву захвалности и апслоутну смиреност приликом самог чина.
Здрава земља за здраве производе
Када су Вивијен и Бодвин дошли у Јаловик земља коју поседују била је сива и обрасла маховином. Данас, на њивама, које се редовно ђубре стајњаком буја растиње. Сами производе и расаду, при томе водећи рачуна да што мање употребљавају вештачки материјал.
-Наша земља је издељена на 25 парцела, на којима узгајамо све. Имамо преко 40 култура. Углавном смо се руководили укосом домаћег становништва у одабиру поврћа које ћемо гајити, али имамо и неких егзотичних врста. Сами правимо расаду. Ја користим само један слој најлона, грејем је стајњаком, и то је довољно. Није потребно три пута да се покрива- објашњава Вивијен, која од воћа и поврћа из своје баште прави укусне компоте, џемове, сокове, слаткише.
До ове године, у повртарској производњи велики проблем је представљала вода. У водоводним цевима је током лета углавном није било, те су на фарми “Ива” недавно ископали бунар, тако да се надају да су проблем са наводњавањем коначно решили. Оно што им константно недостаје је радна снага, због тога Боудвин убрзано гради објекте за смештај гостију и волонтера који су заинтересовани да се у пракси упознају са биодинамичким методом пољопривреде.
Почетком двадесетог века аустријски филозоф, научник и писац Рудолф Штајнер развио је посебан начин производње под називом биодинамичка пољопривреда.Његова основна теза је била постојање „животне силе“ у пољопривредним културама и земљишту.
Штајнер је сматрао да је модерна, хемикалијама третирана пољопривреда велики проблем, јер је квалитет хране пао и да је вероватно узрок томе употреба вештачког ђубрива и пестицида.
По њему свако имање мора бити заокружено и само себи довољан организам. Уравнотежен однос између броја грла на имању и пољопривредних површина, постојање одређеног плодореда и разноликост култура то су принципи биодинамичке производње. Ђубрење има задатак да оживи хумус и тиме створи здраву и отпорну биљку. Штеточине уколико се појаве треба уклонити природним средствима.Стока се мора гајити што више на отвореном, а број грла треба да одговара величини добра. Биодинамичка фарма функционше исто као и органска, без употребе пестициде и хербицида.
Биодинамичка пољопривреда укључује употребу специфично израђених средстава на природној бази, који имају утицај на убрзано побољшање плодности земљишта, као и на повећану микробиолошку активност. Такође овај вид пољопривреде укључује и примену стајњака и компоста којима се додају одређени додаци ради побољшања њиховог дејства. Узгајане биљке на таквом земљишту су снажније и отпорније на болест, штеточину, као и на неповољне климатске услове.
-Комшије су нас прихватиле. Више нисмо чудни. Сада се више чуде што смо и даље овде. Када упоредим оно што сам очекивала чада сам дошла и ово сада, могу да кажем да сам добила и мање од очекиваног, у смислу да сам мислила да ћу брже да напредујем, и више од очекиваног, у смислу слободе и лепоте коју овде ужива која породица- каже Вивијан.
Н. Кулачин/Т.Трифковић
Најновији број
25. април 2024.
