ФУДБАЛ: ЗАВРШЕНА СУПЕР ЛИГА
УДАХНУТИ НОВИ ЖИВОТ
Мале шансе да би се тим спасао преласка у нижи ранг да је Супер лига завршена у пуном обиму. Статистика неумољива. Мачва и Рад добили шансу да се реорганизују. Следи дуга и тешка сезона
Треба бити реалан и рећи да су минималне шансе да би се МАЧВА спасила све и да је сезона била у пуном обиму са плеј аутом. Можда неко мисли супротно, а ко је у праву никада нећемо сазнати. Срећом, скараћење сезоне није имало репрекусије по екипе на зачељу и Шапчани ће четврту узастопну сезону играти у највишем рангу.
Исти грб, исте боје ће у Супер лиги наступати, но њих мора носити бар неколико нових, квалитетних играча, како сезона опет не била мучна попут управо окончане. Статистика каже да је „провинцијски Уругвај“ убедљиво најслабији напад лиге, са свега 18 постигнутих голова на 30 мечева и ово је део тима у коме су неопходне најкоренитије промене. Одбрана је свакако бољи део екипе и само у поменутим сегменту Мачва је боља од неких екипа и бар има место у баражу, значајно мање голова су примили од Рада и Јавора. Најмање победа, свега две и после екипе са Бањице највише пораза. Шест узастопних пораза је учинак Мачве на крају, но и ту су Београђани гори са седам. Стицај околности дао је прилику каква не сме да се пропусти.
Мало ко памти да је клуб који је прославио век постојања претходне јесени на почетку сезоне најавио борбу за плеј оф. Самоуверено је то рекао ондашњи тренер Дарко Тешовић. Упркос одласку Ивића, Обровца, Гаврића, Гигића, сматрао је да има адекватне замене. Нажалост слаби резултати, и још мучнија игра брзо су „разбили“ велике планове. До 19. кола Мачва је без победе. Тим се донекле консолидовао повратком Драгана Аничића на место тренера, вратили су се поменути Обровац, Ивић, као и Никола Милинковић после две сезоне у Узбекистану. Победа против Рада и по бод у Сурдулици и Новом Саду улили су некакву наду почетком нове календарске године, међутим и заостатак је био сувише велики да би то било нешто више од навијачко-оптимистичних снова. На крају „црвено-црни“ се могу похвалити да су један од ретких тимова који је непоражен напустио стадион највећег изненађења лиге, ТСЦ из Бачке Тополе, исти онај где је поражен и шампион. Наравно, догодило се то када је већ све решено, али у мору негативности, свака кап позитивности јаче сија.
Учинак у прелазном року зависи од процене и буџета, али се мора деловати брзо, посебно у офанзиви. Пред нама је сезоне са чак 20 клубова у којој ће највероватније чак шест екипа у нижи ранг! Некада би 15. место од 20 клубова било сматрано солидним, готово средином табеле, а сада ће водити у Прву лигу. Нема плеј аута, нема више мечева са слабијим екипа. Ко лоше почне, неће имати реалну прилику да нешто промени у наставку.
Исти грб, исте боје ће у Супер лиги наступати, но њих мора носити бар неколико нових, квалитетних играча, како сезона опет не била мучна попут управо окончане. Статистика каже да је „провинцијски Уругвај“ убедљиво најслабији напад лиге, са свега 18 постигнутих голова на 30 мечева и ово је део тима у коме су неопходне најкоренитије промене. Одбрана је свакако бољи део екипе и само у поменутим сегменту Мачва је боља од неких екипа и бар има место у баражу, значајно мање голова су примили од Рада и Јавора. Најмање победа, свега две и после екипе са Бањице највише пораза. Шест узастопних пораза је учинак Мачве на крају, но и ту су Београђани гори са седам. Стицај околности дао је прилику каква не сме да се пропусти.
Мало ко памти да је клуб који је прославио век постојања претходне јесени на почетку сезоне најавио борбу за плеј оф. Самоуверено је то рекао ондашњи тренер Дарко Тешовић. Упркос одласку Ивића, Обровца, Гаврића, Гигића, сматрао је да има адекватне замене. Нажалост слаби резултати, и још мучнија игра брзо су „разбили“ велике планове. До 19. кола Мачва је без победе. Тим се донекле консолидовао повратком Драгана Аничића на место тренера, вратили су се поменути Обровац, Ивић, као и Никола Милинковић после две сезоне у Узбекистану. Победа против Рада и по бод у Сурдулици и Новом Саду улили су некакву наду почетком нове календарске године, међутим и заостатак је био сувише велики да би то било нешто више од навијачко-оптимистичних снова. На крају „црвено-црни“ се могу похвалити да су један од ретких тимова који је непоражен напустио стадион највећег изненађења лиге, ТСЦ из Бачке Тополе, исти онај где је поражен и шампион. Наравно, догодило се то када је већ све решено, али у мору негативности, свака кап позитивности јаче сија.
Учинак у прелазном року зависи од процене и буџета, али се мора деловати брзо, посебно у офанзиви. Пред нама је сезоне са чак 20 клубова у којој ће највероватније чак шест екипа у нижи ранг! Некада би 15. место од 20 клубова било сматрано солидним, готово средином табеле, а сада ће водити у Прву лигу. Нема плеј аута, нема више мечева са слабијим екипа. Ко лоше почне, неће имати реалну прилику да нешто промени у наставку.
ЧУКАРИЧКИ – МАЧВА 3:1 (1:1)
Београд. Гледалаца: 200. Главни судија: Милан Митић; помоћници: Перановић и Војнић. СТРЕЛЦИ: Тедић у 36, Владисављевић у 60. и Ортиз у 62. минуту за Чукарички; Гигић у 11. за Мачву. ЖУТИ КАРТОНИ: Ристивојевић и Мијаиловић (Мачва).
ЧУКАРИЧКИ: Белић, Радојичић, Тедић (Ортиз), Видосављевић, Каменовић (Игњатовић), Мићин (Ергелаш), Зорић (Лукић), Савић, Величковић, Шапић (Игњатовић), Ковач.
МАЧВА: Гордић, Пејовић, Тошић, Обровац (Кнежевић), Гигић (Тримановић), Милинковић, Марковић (О. Мијаиловић), М. Мијаиловић (Јовановић), Зукановић (Михајловић), Ристивојевић, Божић.
Д. Б.
Најновији број
25. април 2024.
