Инфо

27. мај 2021.27. мај 2021.
Стопирани пројекти на Церу
КАМЕНОЛОМ, ИЗГРАДЊА МЕМОРИЈАЛНОГ КОМПЛЕКСА И
ЕКОЛОШКА БИТКА ЗА ЗАПАДНУ КАПИЈУ СРБИЈЕ

Стопирани пројекти на Церу

Планина Цер је део Еколошке мреже Србије којом су заштићене све природне вредности и реткости у складу са НАТУРА 2000, која је еколошка мрежа заштићених подручја ЕУ. Заштићени и евидентирани споменици културе и подручје које има карактер просторне културно-историјске целине од изузетне важности за Републику Србију, налазе се на Церу
Неформална грађанска иницијатива ЕКО ЦЕР формирана је након издавања сагласности Министарства рударства и енергетике Владе Репубике Србије за вршење истражних радова за ископавање гранита предузећу „Рудар РНМ“ из Београда о чему су и ширу јавност информисали почетком априла. Како су истакли, ова информација је “веома забринула мештане оближњих села, као и власнике викендица на планини Цер, стручну јавност, еколошке активисте, као и све истинске љубитеље природе, имајући у виду да се подручје потенцијалног каменолома налази у режиму 2. степена заштите природе”. ЕКО ЦЕР сматра да би оваква врста делатности (отварање каменолома) довела до експлоатације шуме, угрозила културна добра у непосредној близини (Коњуша и Тројанов град), заштићене врсте птица које овде бораве, али и значајно утицала на квалитет живота и постојећу пољопривредну производњу у оближњим насељима, те су одлучили да се обрате надлежним институцијама у области урбанизма, заштите природе и културних споменика како би добили релевантне и тачне податке о покренутом поступку.

„Глас Подриња“ се 13. маја обратио Министарству рударства и енергетике и Министарству заштите животе средине, поводом најављених пројекта на Церу. На адресу наше редакције 15. маја стигао је одговор Министарства рударства и енергетике у ком се наводи “да Привредно друштво “Рудар РНМ” д.о.о. из Београда, није испунило законске услове за добијање одобрења за извођење геолошких истраживања гранодиорита као техничког грађевинског камена на локалитету Двориште код Шапца”. Предузеће “Рудар РНМ” обавестило је јавност 18. маја да одустаје од градње каменолома.

Иницијаторка неформалне грађанске иницијативе ЕКО ЦЕР Ана Павловић на конфернецији за медије, 21. маја јавност је упознала са инфомацијама о томе да су и Завод за заштиту природе Србије и Завод за заштиту споменика културе Ваљево одбили да издају сагласности предузећу “Рудар РНМ” д.о.о. из Београда.

Одговор Министарсва рударства и енергетике
„На планини Цер тренутно нема активних геолошких истраживања нити апликација за извођење геолошких истраживања. Привредно друштво Рудар РНМ д.о.о. из Београда, није испунило законске услове за добијање одобрења за извођење геолошких истраживања гранодиорита као техничког грађевинског камена на локалитету Двориште код Шапца, односно није доставило документацију сходно члану 34. Закона о рударству и геолошким истраживањима, па је њихов захтев за геолошка истраживања одбијен.
Поред наведеног напомињемо да Министарство рударства и енергетике издаје одобрења за вршење геолошких истраживања у складу са законом којим се уређује заштиту природе, односно Условима Завода за заштиту природе и надлежних Завода за заштиту споменика културе, тако да не постоји могућност издавања одобрења на просторима на којима није дозвољено извођење геолошких истраживања“ наведено је у одговору Министарства рударства и енергетике.
Редакција „Гласа Подриња“ обратила се и Министарству заштите животне средине поводом геолошких истраживања и изградње Меморијалног комплекса на Церу. До закључења овог броја нисмо добили одговор.


Ана Павловић је нагласила да без сагласности ових институција, не може покренути ниједан даљи правни корак који би довео до изградње каменолома.

“Имајући у виду досадашња искуства са каменоломима широм Србије, сваки наредни корак овог инвеститора у вези са могућом изградњом каменолома, значио би рушење правног поретка, а истовремено и нову мобилизацију за одбрану Цера и његове природе”, истакла је Павловић и осврнула се на Нацрт Просторног плана планине Цер који није усвојен, али предвиђа изградњу меморијалног комплекса и промоцију масовног туризма на овој планини, чему се противе како активисти ове иницијативе, тако и бројна друга стручна и шира јавност.

“Због својих изузетних природних одлика и историјског наслеђа, Цер заслужује даљи развој у правцу очувања тих вредности и промоције еко туризма. У наредном периоду захтеваћемо да се сва средства планирана за изградњу меморијалног комплекса преусмере на постојећи, који се налази у селу Текериш. Додатно, покренућемо и иницијативу да се најважније топографске тачке Церске битке прогласе за посебне просторне културно-историјске целине. Тиме ћемо помоћи да се заштити природа Цера и он ће остати планина победник” закључила је Ана Павловић, иницијаторка неформалне грађанске иницијативе ЕКО ЦЕР.

Почетак битке за Цер
Представници иницијативе ЕКО ЦЕР су почетком априла, претражујући сајтове министарстава у прегледу информација у вези планине Цер и потенцијалне градње Меморијалног комплекса на Церу, дошли до података о геолошким истраживањим на планини Цер.

„Увидом у доступну документацију на сајту Министарства рударства и енергетике, која се налазила на Огласној табли сајта министарства, у Решењу под бројем: 310-02-01568/2020-02 од 2.10.2020, министарство је дало одобрење ПД РУДАР РНМ д.о.о. из Београда да почне са припремањем и достављањем документације за Извођење примењених и геолошких истраживања гранодиорита као техничко-грађевинског камена на локалитету Двориште код Шапца. Према увиду у доступну мапу истражних геолошких радова истражно подручје налази се на планини Цер, на подручју гребена Цера и обухвата неколико хектара шумског појаса, који се налази у II режиму заштите будућег заштићеног подручја Предео изузетних одлика I категорије планина Цер.“, наводе из Иницијативе која је о ситуацији известила стручну јавност, еколошке покрете и удружења; грађанске иницијативе и активисте; адвокате и правнике.

„Надлежним установама за заштиту споменика културе и заштиту природе Србије, као и од надлежног органа за послове урбанизма на нивоу локалне самоуправе Шапца, послали смо захтеве за информације од јавног значаја о условима и мишљењима, за одобрење или ограничење, која су доставили ПД РУДАР РНМ д.о.о. из Београда за Пројекат примењених геолошких истраживања гранодиорита као техничког грађевинског камена на локалитету „Двориште“ код Шапца“, појашњавају из иницијативе ЕКО ЦЕР.

Одговори надлежних институција
Након обраћања надлежним институцијама уследили су одговори Завода за заштиту природе Србије, Завода за заштиту споменика културе Ваљево, Одељења за Урбанизам ГУ града Шапца које су нам проследили представници ЕКО ЦЕР.



Завод за заштиту природе Србије- ОДБИО је захтев и није издао услове заштите природе ПД РУДАР РНМ д.о.о. из Београда. У решењу су навели: Истражни простор налази се унутар заштићеног подручја Предео изузетних одлика Планина Цер, у режиму заштите II и III степена, подручју еколошки значајног подручја „Цер“ и подручју станишта строго заштићених и заштићених дивљих врста.

Завод за заштиту споменика културе Ваљево- донео је услове чувања, одржавања и коришћења за израду Пројекта примењених геолошких истраживања гранодиорита као техничког грађевинског камена на локалитету „Двориште“ код Шапца у којима је навео следеће: На истражном простору налазе се Споменик културе рановизантијско утврђење Коњуша и евидентирано културно добро Тројанов град. ЗАБРАЊЕНО је извођење било каквих радова на простору Непокретног културног добра и 300м од бедема евидентираног културног добра.

Одељење за Урбанизам ГУ града Шапца- издао је Информацију о локацији по захтеву привредног друштва “Рудар РНМ” д.о.о. Београд у којем се наводи следеће: Локалитет Двориште према Просторном плану града Шапца налази се у зонама шумског земљишта, пољопривредног земљишта, затечених и сезонских домаћинстава, приобаља и водене површине, викенд зоне и зони ИБА подручја. Локалитет “Двориште” се налази највећим делом ван грађевинског реона. У Информацији о локацији у делу Посебни услови, наводи се следеће: На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе Министарство заштите животне средине Републике Србије је 15.07.2019. године на интернет страници Министарства, обавестило јавност о поступку покретања заштите Предела изузетних одлика “Планина Цер”. Површина за извођење геолошких истраживања гранодиорита која је дефинисана координантним тачкама, налази се делом у обухвату простора који је у поступку за проглашење Предела изузетних одлика “Планина Цер” и то на подручју режима заштите II степена на којем између осталог није дозвољена експолатација минералних сировина. Потребно је да се обратите ЗЗПС, ради добијања услова о могућностима и ограничењима за извођење геолошких истражних радова.

Заштићене и строго заштићене врсте (флора, фауна и орнитофауна)
Према доступним подацима локалитет “Тројанов град – Коњуша”, који је део ИБА подручја Цера, значајан је као некадашње гнездилиште најзначајнијих и угрожених врста птица. Завода за заштиту природе Србије наводи да су на истражном простору евидентиране заштићене дивље биљне и животињске врсте. Шумски екосистем овог подручја чине шуме храста, типа цера, који представља осетљиво станиште услед слабе и споре обновљивости.

Културно-историјска целина
Заштићени и евидентирани споменици културе и подручје које има карактер просторне културно-историјске целине од изузетне важности за Републику Србију, налазе се на Церу.
“Према доступним подацима Археолошког института, резултатима пројекта Археологија Србије: културни идентитет, интеграциони фактори, технолошки процеси и улога централног Балкана у развоју европске праисторије (ОИ 177020) Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, у 2014. години дошло се до резултата истраживања праисторијских објеката на локалитету Тројанов град: Иако мала по обиму, истраживања на Тројановом граду потврдила су да се на овом простору у прелазном периоду из бронзаног у гвоздено доба налазило градинско насеље са моћним бедемом од ређаног камена, опасаним широким и плитким ровом. Сличне градине регистроване су и истражене током претходних година у непосредној околини Тројановог града (Булатовић, Филиповић, Глигорић 2017). Утврђења су очигледно била део комплексног, за сада још недовољно познатог и проученог насеобинско-одбрамбеног система из старијег гвозденог доба и вероватно су представљале војна и економска упоришта уско повезана са бројним рудним лежиштима северозападне Србије, на првом месту бакра и калаја, али и сребра и гвожђа (Банкофф ет ал. 2013).“ , додају из Иницијативе, наглашавајући да је Тројанов град јединствен објекат, по локацији, садржају и очуваности остатака. камене архитектуре старијег гвозденог доба.

“Према решењу Завода за заштиту споменика културе града Београда, под бр: 561/3, донетом 20.05.1975. године, рановизантијско утврђење Коњуша у атару села Милошевац, СО Шабац, има својство СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ. У образложењу решења даље се наводи: Археолошки локалитет Коњуша датира из рановизантијске епохе, односно у V/VI в.н.е, на основу археолошких ископавања. Посебан значај утврђења на локалитету Коњуша јесте тај што је то за сада једино констатовано рановизантијско утврђење на делу лимеса западно од Београда. Тројанов град – Коњуша има карактер просторне културно-историјске целине од изузетне важности за Републику Србију, јер се на овом простору водила прва борба у току Церске битке 15/16. август 1914. године. На локалитету Коњуша 15.08.1914. године је заноћила 21. Ландвер дивизија, коју је изненадио II Прекобројни пук из састава Комбиноване дивизије из 2. Српске армије. Ако би се кренуло у истражне радове геолошких истраживања гранита на овом простору неповратно би биле уништене ретке и заштићене врсте и споменици културе од изузетне важности за Републику Србију, истичу из ЕКО ЦЕРА и наглашавају посебно негативан утицај каменолома на социо-економски развој села у Поцерини и Јадру, пољопривредне културе које се гаје на овом подручју, демографију.

“Што се тиче викенд насеља на Церу она би нестала, тј. била уништена. Сматрамо да саопштење РУДАР РНМ д.о.о. које је послато медијима, у којем стоји да ПД РУДАР РНМ д.о.о. одустаје од истражних радова и целог пројекта, може указивати да је опасност по приодно и културно наслеђе, као и мештане села и власнике викендица на Церу, прошла. Међутим, поучени искуством на примерима из целе Србије када се ради о геолошким истраживањима, експлоатацији минерала и рудних ресурса, где се не поштују у потпуности одлуке надлежних министарстава, где се и поред непотпуне документације за почетак извођења радова врше истраживања и експлоатације, желимо да поручимо да у случају покретања било каквих радњи (истраживања, експлоатација) које су у супротности са законом и достављеним условима надлежних установа, Иницијатива ЕКО ЦЕР ће употребити сва правна средства пред домаћим и међународним институцијама да се свака противзаконита радња спречи и да извршилац буде санкционисан. Такође, у случају да надлежно министарство процени да је гранит са Цера потребан као стратешки ресурс за прављење путева (гранит у овом делу Цера је млађи од 500.000 година и одличног је квалитета да се користи као подлога за путеве, стручно мишљење геолога) и уколико буду инсистирали на геолошким истраживањима, отварњу каменолома и експлоатацији гранита и у сагласности са Владом Републике Србије потенцијални пројекат прогласе за пројекат од Националног интереса сматраћемо, на основу негативних мишљења надлежних установа која су сада добијена, да крше законе и Устав Републике Србије и сходно томе ћемо се тако и односити.

Сваку позитивну промену услова коју надлежне установе буду у будућности дале, било да се ради о геолошким истраживањима или градњи објекта од вештачких материјала (бетон, гвожђе, стакло) који би заузео велику површину на гребену Цера у II или III режиму заштите, а који би на природу имао негативан утицај , сматраћемо за притисак на установе од стране министарства надлежног за реализацију пројекта и Владе Републике Србије, сходно томе ћемо се и односити.

Сваки будући пројекат који се буде изводио или се неки од постојећих буде мењао на подручју Цера, а тиче се природе и заштите животне средине и јавност не буде благовремено обавештена и укључена у одлучивање сматраћемо да су прекршена права о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и право на правну заштиту у питањима животне средине. У складу са тим обратићемо се домаћим и међународним институцијама пред којима ћемо тражити сва права. Србија је потписник Архуске конвенције, која је дефинисана чланом 74. Устава Републике Србије.“

Меморијални комплекс под знаком питања
Привредно друштво „Спомен комплекс за очување културно-историјских вредности и одрживи развој Цера-Спомен комплекс Цер“ д.о.о. Шабац је основано 2018. године како би бринуло о реализацији пројекта, а оснивачи су Град Лозница и општине Крупањ, Љубовија, Владимирци, Богатић, Коцељева и Мали Зворник. Заклучак прве редовне седнице ПД у 2021. години, одржане почетком маја, је да се „потпунији резултати у реализацији Пројекта могу постићи након усвајања Просторног плана подручја посебне намене планине Цер и стављањем епидемиолошке ситуације под одређени задовољавајући ниво контроле.“

ЕКО ЦЕР сматра да је неопходно одустати од изградње Меморијалног комплекса који би се простирао на површини од 4.500 метара квадратних на подручју између цркве Светог Јована Шангајског и Планинарског дома.

“Што се тиче Меморијалног комплекса, залагаћемо се да се он избрише из Просторног плана подручја посебне намене планина Цер, који још увек није усвојен. Меморијални комплекс, исто као и геолошка истраживања гранита, није добио позитивне услове од Завода за заштиту природе Србије. У Решењу за издавање услова за израду Просторног плана подручја посебне намене издатим 25.4.2018. године, под 03 бр. 019-944/2, које је донео Завод за заштиту природе Србије на захтев Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре види се, из тачака под бројем 8, 13. и 14, да нису добијени услови како је то захтевано у важећој документацији у ком се обухват налази. Управо из наведених разлога тражићемо да се досадашња и будућа средства која су из буџета Републике Србије пребачена и она која су планирана да се издвоје за изградњу МК преусмере ка Спомен-комплексу Церска битка у Текеришу да се он прошири, музејска поставка осавремени и модернизује и да се допуни новим садржајима. Тражићемо да се предложени ПП са одређеним корекцијама усвоји, али без МК”, истичу из Иницијативе одлучни у намери да Цер остане нетакнут.

“Према свему наведеном можете закључити да смо спремни да се боримо свим правним средствима за планину Цер, што ћемо и урадити ако Цер буде доведен у такву ситуацију. Искрено, се надамо да неће бити потребе за овако радикалне потезе и да ћемо и даље без осећаја страха за наш Цер гледати у правцу планине ПОБЕДНИК и бити поносни потомци церских јунака који су захвални својим прецима на њиховим бесмртним делима и жртви коју су поднели за Србију, да бисмо ми могли данас слободно, поносно и уздигнуте главе да стојимо на овом месту.

Желимо да се захвалимо на помоћи, стручним саветима, смерницама и подршци, стручној јавности, свим еколошким удружењима и покретима, Грађанским иницијативама, целокупној јавности који су ова два месеца док је трајала наша заједничка борба против геолошких истраживања гранита били уз нас. Сада бих све замолила да све своје снаге усмеримо ка Јадру, Рађевини, Колубари и свим подручјима у Србији која су у проблему екоцида. Посебна захвалност медијима који су од почетка са нама и који су нам помогли да проблем Цера стигне до шире јавности! – наведено је на конференцији за медије и саопштењу неформалне грађанске иницијативе ЕКО ЦЕР.

Најновији број

29. јул 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa