Сакића штала крај Камичка

Сакићи су деведесетих година прошлог века имали шталу тркачких коња, поред куће на улазу у Шабачку малу. Била је скромна и од дасака, а чим су се створили повољни услови урадили су нову на Хиподрому у Шапцу који је недалеко од њихове куће.

-Али без обзира на те скромне смештајне могућности, повремено смо у штали имали и по шест коња, које смо неизмерно волели и неговали као децу, без обзира на временске услове и велика улагања. Љубав према овим лепотанима штала била је пресудна и увек нас је водила даље.
Ризван се сећа да су, колико су могли, помагали сви чланови породице и како су се неки коњи „заглављивали“ у оближњој речици Камичак приликом одвођења на тренинг хиподромске стазе у непосредној близини.

Ризван Сакић, Фото: Глас Подриња

Доста тога је почело од деде Ризвана, проширио је и унапредио отац Нибро Сакић-Биба, а сада њиховим стопама иде он и млађи брат Ика. Коње је држао и Ризванов стриц Омер. То је било фамилијарно.
Кроз њихову шталу је прошло много четвороногих лепотана тркачких стаза у Шапцу, Београду, Крагујевцу, Чачку и где све нису наступали са променљивим успехом, али њему се у памћење највише урезао Зодијак, ждребац кога су када је имао 12 година купили у Чачку. Није у њиховом власништву забележио неке вредније резултате.

Ризван данас живи у породичној кући на почетку улице Авде Карабеговића у Шапцу. Поносан је на блиставу прошлост галопера из њихове штале и одгаја своју кобилу, чекајући њено ждребе. Каже да с нестрпљењем чека његов први старт, у нади да ће тако и практично наставити велику љубав коју Сакићи имају према коњима од памтивека.

-То је скуп спорт и само нас љубав према њему одржава. Ни посете хиподромима нису као некада. Осим побољшања квалитета грла, требало би више учинити и на стварању комфорнијих услова како за коње, тако и публику, будући да овај спорт има велику традицију у нашем крају, закључује Ризван.

КОЊИ МОМЕ КОВАЧА
По причи Момчиловог сина Златка Антонића, Шапчанина, страственог заљубљеника у коњички спорт, његови преци су били познати ковачи. И уз „обување“ коња, почела је и његова љубав према овим племенитим животињама.

Златко Антонић, Фото: Глас Подриња

Отац, почивши Момчило, по професији бравар у каријери је имао десетак коња. Прво је 1975. године набавио трогодца, Канађанина у Чучугама код Уба и одмах му се посрећило 7. јула исте године када Канађанин побеђује са Жижиним у седлу на хиподрому у Шапцу. Код њих је трчао и наредну сезону, а онда су га продали, да би непосредно после тога од Вула Брајића из Штитара Момчило купио Берету, која се није прославила на тркачкој стази.

Канађанин
у циљу, Фото: Глас Подриња

Нада се да ће набавити и свог коња, а као препоруку и основну шансу види у унапређењу и већој стимулацији домаћег одгоја коња

У пријатној атмосфери, окружен фотографијама-успоменама, Златко каже да је отац у ергели Зобнатица купио 1978. године Шопена. Овог случаја се јако добро сећа јер је студије запоставио због куповине коња. Шопен је као двогодац добио неколико трка, а после тога због повреде колена није наступао.
Антонићи настављају сарадњу са ергелом Зобнатица набавком кобиле Шејла 1980. године која је као двогодка забележила солидне резултате, а наредну сезону, када је била на београдском хиподрому у тренингу код Јосипа Колара трчала је са променљивим успехом и више пута у фото финишу губила прво место.

Шопен, Фото: Глас Подриња

-Трчала је у једној од најбољих генерација на шабачком хиподрому у којој су били: Кадет, Касандра, Лајка, Камелија, Долинка, каже Златко.

У приплоду Шејла је дала троје ждребади, а Момчило је задржао код себе у тренингу само једно.
После свега у њихову шталу из Зобнатице је стигла Шанела. Биле су то 90 године. Остала је четири сезоне и за то време имала 45 стартова.

-Бележио сам. Девет пута је победила. У пласману је била 30 пута, а остало није успела да се пласира у „плацу“( међу прва три коња). У Зобнатици сам помагао оцу приликом избора коња. Памтим да је наше слово било Ш, односно линија коња из штале чувеног Аге Кана, истиче Златко.

Шејла, Фото: Глас Подриња

Прослављеног тренера Јосипа Колара изузетно цени, а како истиче у знак захвалности за по његовом мишљењу најбољег тренера у земљи, већ десет година на београдском хиподрому за утешни дерби, који носи Коларово име купује пехар за победника ове трке. Уједно, поново из захвалности према оцу, организује меморијалну трку на шабачком хиподрому.

Хелена на Убу, Фото: Глас Подриња

И данас редовно посећује коњичке трке. У овом динамичном спорту је више од пола века, као посматрач али и тренер. Нада се да ће набавити и свог коња, а као препоруку и основну шансу види у унапређењу и већој стимулацији домаћег одгоја коња.

Златко је срећан што има и наследнике ћерку Ану и сина Немању. Верује да ће неко од унучади, а има их троје Јулијана, Ленка и Богдан, кренути његовим стопама.