Рођен у Шапцу. Детињство проводи у поцерском селу Добрић где открива љубав према сликању. Школовао се у Новом Саду и Загребу, живи у Словенији, повремено ствара у САД-у
Милан Тодић рођен је 31.1.1965. године у Шапцу. Детињство проводи у поцерском селу Добрић, где завршава основну школу, а љубав и склоност ка сликању и цртању исказује у детињству. Уз подршку ликовног педагога, сликара Крсте Алексића, учествује на ликовним колонијама за децу и развија свој таленат. У Новом Саду похађа Школу за примењену уметност, а по завршетку одлази у Цеље, атеље познатог вајара Мије Томанића, где се упознаје са вајарским техникама и обрадом камена. На Академији ликовних уметности у Загребу студира сликарство на класи професора Фришчића и Атача Каузларића.
Пут уметности води га у Словенију где данас живи и ради. Више година је провео у Пирану, где ствара у медитеранском амбијенту. Повремено одлази у САД, где слика и излаже у галерији М2, у Little Rocku. Током година излагао је у Србији и иностранству и добитник је више награда и признања.
Фото: "Глас Подриња"
Његова дела носе различите тематике и мотиве, од пејзажа до људских фигура. Недавно се шабачким љубитељима и познаваоцима ликовног стваралаштва, први пут представио самосталном изложбом у Галерији Културног центра. Поставку под називом “Без даха” чине представе нагих људских фигура у води као симболима неспутаности.
Од реалистичког до митолошког, од купачица до сирена, слике су проткане светлим тоновима, као зрацима сунца које допире у дубине плаветнила воде. О стваралаштву академски сликар Милан Тодић говорио је за „Глас Подриња“.
Конзумент уметности има право да дело доживи на свој начин, али са аспекта ствараоца, шта је мотив и порука за којим сте трагали стварајући дела која су пред посетиоцима у галерији Културног центра? Изложене слике у галерији Културног центра Шабац су настале у континуитету сликања акта као мотива. Овога пута изложене законитостима понашања светла у другом медију, конкретно води. Акт као мотив је ослобођен тежине, лебди, форма је магловита, а дефинише је само светло које се пробија и рефлектује. Садржај је мање битан. Основна порука је ослобађање мотива од свакодневног приступа. Све је подређено естетици и ликовности, игри топлог и хладног.
Када Вас је живот одвео из завичаја, шта је од њега остало у Вама, сећању и у уметничком изразу? Као сликар који се бави различитим мотивима доживљај пејзажа из моје Поцерине је тај који ће ме трајно враћати том истом пејзажу и вероватно ћу му се у неком наредном циклусу темељније посветити уколико ми околности то дозволе.
Бавим рестаурирањем, кроз тај процес као сликар много тога научим анализирајући дела старих мајстора. Истовремено тим делима враћам стари сјај и свежину која је често сакривена испод потамнелих слојева лака и прљавштине тако да заживе на онај начин као у време када су настала
Током каријере сте се опробали у различитим темама, постоји ли нека коју сматрате својом или је свака “Ваша” у тренутку када га донесе инспирација? Што се саме тематике тиче, моја интересовања су широка. Увек тражим неки нови ликовни проблем и тешко могу да предвидим где ћу га пронаћи. Углавном се то догађа спонтано.
Која је највећа уметничка жеља, простор који желите да освојите делима, изложба којом желите да се представите јавности? У задњих неколико година својим делима сам се представио на више изложби и значајних колонија. Моја дела су била јавно објављивана, а уврштен сам у две значајне књиге ликовног критичара Дејана Ђорића.
Рођени сте у Шапцу, школовали у Новом Саду и Загребу, живите у Словенији, повремено стварате у САД-у. Колико културолошки и географски другачије средине утичу на стварање и уметност? Свака култура има своје естетске норме тако да као и поднебље и социјално окружење неминовно утиче на стварање.
Није честа појава да се уметници баве рестаурацијом уметничких дела. Какав је осећај када креирате нешто на белини платна, а какав када већ постојећој уметнини удахнете нов живот? Пошто се повремено бавим рестаурирањем, кроз тај процес као сликар много тога научим анализирајући дела старих мајстора. Истовремено тим делима враћам стари сјај и свежину која је често сакривена испод потамнелих слојева лака и прљавштине тако да заживе на онај начин као у време када су настала. Сликајући своје слике доносим лични доживљај и интерпретацију ликовног дела и ту што више покушавам дати свој лични печат.
Фото: "Глас Подриња"
