ПРЕДАЊА И САЧУВАНИ ЗАПИСИ РУКУ ПОД РУКУ
Сељани надмудрили Сулејман пашу
Уз Добраву код Вукошића уз друм ка Шапцу налазило се село Добрава у време кад се село на извору звало Добриња. Помиње се и цар Душан који је овим крајем прошао од Скопља путујући за Шабац где писани траг помиње да је затекао и две куће покривене шашом
У Посавотамнави само онај ко не мари за старине није чуо за Царски друм, Диздаревачу, камену ћуприју и бројне верзије о Савића мали, од села до села. А да предања и записи иду руку под руку говоре писани трагови. У трагању за подацима о својим прецима дошао је млади господин заљубљеник у село, традицију и обичаје до вредних података. И запрепастио се колико су слична предањима а ми их предајемо на чување Вама. Ко уме да верује...
Силна војна се кретала ка Шапцу када се сељани сетише и посирише шестора кола са шест волова и са обиљем друге хране сачекаше војску на Царском путу који и дан данас зову Царска џада. Војска се опустила или народски распојасала. Када кренуше ка Шапцу прелазећи Добраву Сулејман нареди да се озида камена лучна ћуприја на месту где и сада постоји ћуприја између села Риђака и Вукошића.
Наставио Сулејман паша пут ка Шапцу и кренуо преко Срема до Беча, где доживе тежак пораз и нипошто се није хтео вратити истим путем. Сељани су мудрошћу у пораз одвели Сулејман пашу.
Занимљива је и прича о Диздаревачи, тачније Диздару, или царском чувару пута који је био старешина ширих простора веле предања. Под његовом влашћу на испашу су водили стоку села од Малог Бошњака, Каоне, Брдарице, Белотића, Крнула, Владимираца и Матијевца који се тада звао Муратовац. Цар је Диздару дао и Бобовик и Јаловик али овај је сакрио три куће, па га је цар проклео да жив изгоре.
Десетак година касније Диздар се нађе у шуми за време олује где гром удари у велики грм и уби Диздара који заједно са дрветом изгоре. Много лета је прошло док на том месту људи из Срема не ископаше ћуп са благом.
Уз Добраву код Вукошића уз друм ка Шапцу налазило се село Добрава у време кад се село на извору звало Добриња. Помиње се и цар Душан који је овим крајем прошао од Скопља путујући за Шабац где писани траг помиње да је затекао и две куће покривене шашом.
Богата прича тече даље па сведочи и о Савића мали где су ископани ћупови пуни пепела у којима је нађено доста сребрних прстенова а као локалитет се помиње њива Исајловић Мијољуба баш као и у предањима старих ђедова. Ћупови били слични Ужичким лонцима, црни дебели ћупови.
Трагајући за коренима бројни су тражили своје порекло да посведоче да смо од њих поникли за разлику од новокомпанованих који живе са мишљу да је све почело баш од њих. А колико је велик тај народ сведочи прича са почетка да су мудри сељани одредили ток похода великог Сулејман паше.
Тек да се не заборави и ободре они који веровањем величају традицију и своје претке.
Силна војна се кретала ка Шапцу када се сељани сетише и посирише шестора кола са шест волова и са обиљем друге хране сачекаше војску на Царском путу који и дан данас зову Царска џада. Војска се опустила или народски распојасала. Када кренуше ка Шапцу прелазећи Добраву Сулејман нареди да се озида камена лучна ћуприја на месту где и сада постоји ћуприја између села Риђака и Вукошића.
Наставио Сулејман паша пут ка Шапцу и кренуо преко Срема до Беча, где доживе тежак пораз и нипошто се није хтео вратити истим путем. Сељани су мудрошћу у пораз одвели Сулејман пашу.
Занимљива је и прича о Диздаревачи, тачније Диздару, или царском чувару пута који је био старешина ширих простора веле предања. Под његовом влашћу на испашу су водили стоку села од Малог Бошњака, Каоне, Брдарице, Белотића, Крнула, Владимираца и Матијевца који се тада звао Муратовац. Цар је Диздару дао и Бобовик и Јаловик али овај је сакрио три куће, па га је цар проклео да жив изгоре.
Десетак година касније Диздар се нађе у шуми за време олује где гром удари у велики грм и уби Диздара који заједно са дрветом изгоре. Много лета је прошло док на том месту људи из Срема не ископаше ћуп са благом.
Уз Добраву код Вукошића уз друм ка Шапцу налазило се село Добрава у време кад се село на извору звало Добриња. Помиње се и цар Душан који је овим крајем прошао од Скопља путујући за Шабац где писани траг помиње да је затекао и две куће покривене шашом.
Богата прича тече даље па сведочи и о Савића мали где су ископани ћупови пуни пепела у којима је нађено доста сребрних прстенова а као локалитет се помиње њива Исајловић Мијољуба баш као и у предањима старих ђедова. Ћупови били слични Ужичким лонцима, црни дебели ћупови.
Трагајући за коренима бројни су тражили своје порекло да посведоче да смо од њих поникли за разлику од новокомпанованих који живе са мишљу да је све почело баш од њих. А колико је велик тај народ сведочи прича са почетка да су мудри сељани одредили ток похода великог Сулејман паше.
Тек да се не заборави и ободре они који веровањем величају традицију и своје претке.
СРЕТЕН КОСАНИЋ
Најновији број
25. април 2024.
