МАРКО БОЈЧИЋ ИЗ ДУБЉА ШАМПИОН СРБИЈЕ У ФИЗИЦИ
Потврдио Вукову диплому
Данас ученик шабачке медицинске школе, на Републичком такмичењу из физике, недавно ( 14 мај) одржаном у Београду, међу 50 представника других школа зарадио највише бодова и прво место
Марко Бојчић из Дубља у општини Богатић, ученик прве године Медицинске школе у Шапцу, осветлао је образ многима и на најбољи начин потврдио Вукову диплому, коју је добио у сеоској осмогодишњој школи. Марку је тада измакло признање ученика генерације, али је из главног града Србије стигло друго, чиме је посебно обрадован највише он лично, а и цела породица, мајка Санела и отац Владан који га здушно поржавају. Мачва је после дужег времена добила шампиона Србије из физике.
-Искрено речено нисам очекивао најбољи резултат и максимум 100 поена, од 12 питања. У конкуренцији је било нас 50 из других школа широм Србије. Захвалан сам посебно наставници Татјани Марковић-Топаловић, која ми је била значајан „ветар у леђа“, као и разредној Славици Тубици, каже Марко, који има и старијег брата Ивана, више опредељеног за спорт.
За медицину је истиче био опредељен од „малих ногу“. Учење је напорно, али он је упоран, а у породици има максималну подршку. Отац Владан каже да су га затицали поред књиге и у раним јутарњим часовима.
У школу путује аутобусом и да би стигао на станицу мора да устане око шест ујутро. Кући стигне тек у 15 часова. У овој исповести за „Глас Подриња“, додаје да обавезно поменемо име његове другарице Весне Ђуричић из Богатића.
Најбоље резултате из физике, прво је остварио у Шабачкој гимназији, где је одржано Општинско, а потом и Окружно такмичење. На Републичко у Београд возила га је мајка. И тамо је био најбољи.
Његова предност је свакако велики рад који је у овом случају профилисао уз помоћ наставнице физике. То сазнање радо дели другима, који су заинтересовани за ову науку, а пре физике у завршном разреду основне школе такмичио се из српског језика.
Из арсенала предности не би требало занемарити ни складан породични живот који не изостаје.
-Искрено речено нисам очекивао најбољи резултат и максимум 100 поена, од 12 питања. У конкуренцији је било нас 50 из других школа широм Србије. Захвалан сам посебно наставници Татјани Марковић-Топаловић, која ми је била значајан „ветар у леђа“, као и разредној Славици Тубици, каже Марко, који има и старијег брата Ивана, више опредељеног за спорт.
За медицину је истиче био опредељен од „малих ногу“. Учење је напорно, али он је упоран, а у породици има максималну подршку. Отац Владан каже да су га затицали поред књиге и у раним јутарњим часовима.
У школу путује аутобусом и да би стигао на станицу мора да устане око шест ујутро. Кући стигне тек у 15 часова. У овој исповести за „Глас Подриња“, додаје да обавезно поменемо име његове другарице Весне Ђуричић из Богатића.
Најбоље резултате из физике, прво је остварио у Шабачкој гимназији, где је одржано Општинско, а потом и Окружно такмичење. На Републичко у Београд возила га је мајка. И тамо је био најбољи.
Његова предност је свакако велики рад који је у овом случају профилисао уз помоћ наставнице физике. То сазнање радо дели другима, који су заинтересовани за ову науку, а пре физике у завршном разреду основне школе такмичио се из српског језика.
Из арсенала предности не би требало занемарити ни складан породични живот који не изостаје.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.