Признања дају подстрек, али и обавезују

Професорку шабачке Средње пољопривредне школе, Милену Стаменић, читаоци „Гласа Подриња“ препознају по бројним признањима које је са својим ученицима годинама у назад добијала на престижним фестивалима, манифестацијама, такмичењима ресорног министарства. Последње, за које каже да јој је „круна досадашњег педагошког рада“ је дошло 27. јануара од Министарства просвете. За исто ју је предложио колектив Пољопривредне школе и баш због тога Светосавска награда за допринос развоју и унапређењу квалитета образовања и васпитања за њу има додатну тежину.

-Награде су потврда да нешто радите како треба. Оне дају подстрек и обавезују да будемо још бољи. Признања су битна, јер ваш посао неко може да процени, оцени и препозна. Ово има посебну вредност, јер ме колектив предложио, а Минситарство потврдило. Велика је ствар знати да колеге цене оно што радите- истакла је професорка стручних предмета у подручју рада пољопривреда, производња и прерада хране СПШ Шабац, Милена Стаменић.

Пројекти
Професорка Стаменић је координатор и реализатор пројеката прекограничне сарадње у вези са хортикултуром и одрживим развојем у свим циклусима пројекта закључно са Rosas 4H 2017-2019. Осим овог пројекта, активни је учесник у свим Ерасмус К1 и К2 пројектима које Школа реализује већ десет година са школама из Француске, Словачке, Словеније...

Посвећеност и мотивација
Од 1997, и првог радног дана у улози професора много се тога променило. Пејзажна архитектура је добила на популарности, наставни процес и приступ ученицима прилагођавао се времену. Међутим, основне вредности у раду остале су исте. Знање, посвећеност и одговорност су магична формула којом се заслужује поверење и поштовање код ученика.

-Доста времена проводим са децом. Ту су часови теорије, вежбе, практична настава, ваннаставне активности... Када добијете нову генерацију буде тешко на почетку, буде неких затегнутих ситуација, док се не упознате, после иде лепши део који обоје неки дирљиви тренуци, док поново не дођемо до тежине, али сада другачије, оне коју изазива неминовност растанка- објашњава професорка Милена и додаје:

Школа
Незаобилазни је део свих пројеката који се организују у оквиру школе. Ту се убраја пре свега пројекат реконструкције школског дворишта, 2000 – 2010, као и допринос раду школског хуманитарног фонда „Школарац“.

-Децу морате да видите, чујете, разумете. Да им будете посвећени и искрени према њима. Тада и критику разумеју на прави начин. Такође, морате научити да их мотивишете. Често дођу деца која су желела да упишу нешто сасвим друго, а у међувремену заволе оно што уче и пејзажна архитектура и хортикултура постану њихово животно опредељење. Дођу са неком другом жељом, а онда пронађу себе у овим областима, то је посебно задовољство.

Велика мотивација за ученике су такмичења. Признања им постану као гориво које их гура даље, након награда желе више, постају вољни да се додатно ангажују.

Школско двориште СПШ: Парк на крају града, Фото: Приватна архива

Пејзажна архитектура љубав, просвета опредељење
По окончању Шумарског факултета и добијања звања пејзажног архитекте, Милена се вратила у Шабац са идејом да нађе посао у струци. Потрага је трајала седам година. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих били су малобројни они који су схватали важност овог занимања.

Иако посла није било на видику, каже да ни један дан није могла да дозволи да буде ван струке. Приватно је експериментисала и покушавала, радила пројекте, зидала од камена у сопственом дворишту, правила фонтане.

Седам година трагања, завршава се ангажманом у „Југенту“. Са колегама из сектора за инжењеринг ради пројекат комплекса отворених базена „Крсмановача“. Након тог, како наводи „фантастичног искуства“, долази понуда из Пољопривредне школе.

Школско двориште СПШ: Парк на крају града, Фото: Приватна архива

Награде
Професорка Милена Стаменић са својим ученицима, до данас је освојила 13 награда на такмичењима које је организовало Министарство просвете. Поред тога, рад Милене Стаменић у циљу промовисања Школе и њених активности препознат је и на бројним манифестацијама. Као ментор освојила је бројне наград међу којима су и награде са Сајама образовања у Новом Саду 2017, Међународног сајма Беоплант у Београду 2017, Новосадског пролећа 2013. и 2016, Фестивала ружа Липолист 2007, 2009, 2011, 2012, 2013, 2017, 2021. и награда за координатора тимова на такмичењу из ученичког предузетништва 2002-2012. у оквиру међународног БИП пројекта у организацији владе Норвешке.

-Требао им је неко везан за хортикултуру. Имали су смер цвећар/вртлар који је било потребно верификовати, а за то је требао професор стручних предмета. Ту сам видела могућност да радим у својој струци, а истовремено ту љубав преносим даље, на децу. Иако нисам директно радила посао пејзажног архитекте, трудила сам се да останем у струци сталном надоградњом, на Факултету сам постала члан Удружења архитеката и расадничара, присуствовала сам бројним семинарима и радила све што ми је давало прилику да се усавршим. Та жеља за сталним стручним напретком ме и даље држи, јер сматрам да добар професор стручних предмета треба да буде пре свега добар стручњак у свом послу, јер само тако може да пренесе даље знање деци-закључује професорка Стаменић.