Лондонски полумаратон за мајчину животну борбу

Прва Липолиштанка и Шапчанка која је добила стипендију Лондонског универзитетског колеџа, Катарина Рувидић, у априлу је истрчала Лондонски полумаратон. Обезбедити учешће на тој спортској манифестацији било је захтевно, али мотив је имала у чињеници да је донирала средства за фондацију која прикупља средства за истраживање, превенцију и лечење рака дојке. Разлог, најважнији, у томе да се мајка Верица већ деценију бори са том болешћу.

Хероина и мотивација
-У част моје мајке Верице Рувидић, али и свих оних који се годинама боре против рака, одлучила сам да учествујем у тој трци, како бих подигла свест о тој болести и прикупила средства за истраживање и подршку у борби против рака дојке. Главна идеја и мотив моје кампање јесте да је са раком могуће живети. У нашем друштву, особе оболеле од карцинома се, народски речено, „отписују“, али уз правилну системску подршку и негу, могу и заслужују да живе достојанствен живот. Срећна сам и привилегована што имам маму борца која на достојанствен начин живи с тим, упркос компликацијама, она је моја мотивација и хероина- наводи Катарина.

Обезбедити место на тако великој и престижној спортској манифестацији уопште није једноставно, јер на хиљаде људи из читавог света желе да буду учесници. Захваљујући њеној причи и кампањи о животу са раком успела је да се квалификује међу учеснике.

-Током неколико месеци припреме успела сам да скупим 1.133 фунте, које сам донирала организацији Рак дојке сад (Breast Cancer Now), британској невладиној организацији која се бави истраживањем, превенцијом и подршком особама које се боре са раком дојке. Њихов циљ је да се заустави напредовање рака дојке, повећа проценат излечења и побољша квалитет живота особа које су погођене овим обољењем- објашњава она.

Фото: Приватна архива

За пут ка излечењу
Додаје да су након добијања дијагнозе мајчин пут и борба са раком били слични ролеркостеру, са небројеним успонима и падовима. То је дуг и тежак процес, који изискује много физичке и менталне енергије, и представља велики изазов чак и за најјаче појединце, али она није одустала и показује невероватну храброст и истрајност.

Свако је у полумаратон уткао неки већи мотив од него да стигне до циља или помери неки лични рекорд. Не мере се истрчани километри, него допринос општем добру. Њој је трчање увек било терапија, релаксација, прилика да се такмичи са собом и изнова себе побеђује, верујући да у овом времену човек мора да пронађе за себе активност која прија његовом бићу.

-Надам се да ће се то прелити, као што се све прелива, и лепо и ружно, и код нас и да ће људи увек гледати како да допринесу друштву на начин који превазилази личну корист- истиче Катарина, која је на студијама иновације и развоја на Лондонском универзитетском колеџу и Влада Велике Британије јој је доделила Èivning (Chevening) стипендију као будућој младој лидерки.

У Лондон је отпутовала прошле године у септембру, када је и званично почела школовање. Да је неко малој Катарини, која је похађала ОШ „Степа Степановић“ у Липолисту, рекао да ће једног дана студирати на престижном универзитету, не би му веровала. Гимназија, бројне награде током школовања, завршене мастер студије на Факултету политичких наука.... Изгледа је дошло време да бере плодове уложеног напора.

Главна идеја и мотив моје кампање јесте да је са раком могуће живети. У нашем друштву, особе оболеле од карцинома се, народски речено, „отписују“, али уз правилну системску подршку и негу, могу и заслужују да живе достојанствен живот

Истрајност се награђује
-Потичем из скромне, радничке породице, увек сам била добар ђак, али ова стипендија је заиста велика одговорност и огромна привилегија која захтева велики рад, труд, одрицање, жртвовање. Отишла сам на студије, одвојила се од породице, свега што је познато, почела да читам филозофију на енглеском језику... Схватила сам да морам да се борим, да идем даље, нема сажаљевања, све је процес. Мој факултет поново враћа улогу и одговорност државе у живот свих нас, јер свима треба држава благостања која се брине о свим својим грађанима. Бавим се стратегијом и развојем организација од малих, као што су породичне фирме и фарме, до великих, комплексних система, као што је држава- подвлачи она.

Снага балканских жена је, наглашава, њена вечна инспирација.

-Мама ми је велики узор, али и генерално све маме, жене на Балкану. Ми смо толико снажне, способне да се прилагођавамо и напредујемо у свим могућим околностима и ситуацијама. Та наша храбрости, истрајност је заправо оно што се награђује у животу, на факултету, а и на маратону. Сви смо то дужни мамама и женама генерално. Колико год да постоји стереотип о балканском мушкарцу, мислим да можемо да генерализујемо балканску жену која је одлучна, истрајна, упорна и увек успе на крају. Ова кампања, спроведена кроз симболичан чин трчања 20 километара, славила је моју Верку зверку- мајку храброст, како је тепам, али и све друге мајке. Наше мајке и жене су темељи наших породица. Оне су и светионик који води у свет, али увек спремне да дочекају и спашавају у олујним временима- закључује Катарина.