Овај посао не познаје границе

Лазар Прстојевић рођен је у Шапцу, у породици новинара који су оставили дубок траг у „Гласу Подриња“. Његов деда Новица био је дугогодишњи уредник и новинар нашег листа, мајка Јасмина лектор, а отац Срђан и данас је спортски новинар. Међутим, он је запливао у другим водама и своје место пронашао у гастрономији. Дипломирао је на Колеџу за хотелски менаџмент у Београду, одсек гастрономија. Путовао је и радио диљем света, научио стране језике, упознао много људи.

- Љубав према кулинарству гајим од малих ногу, пре уписа у средњу Економску школу сам експериментисао у кухињи, наравно уз асистенцију маме и баке које су ми давале “ветар у леђа”. Тата ме често подсети да сам, када сам на телевизији видео неко јело са кромпиром и сиром, хтео да изненадим родитеље тим рецептом за доручак, али их је пробудио дим загореле хране. Имао сам тада пет година.

ЛЕТЊИ РЕЦЕПТИ
Топли дани подразумевају да не проводемо превише времена поред шпорета, да оброк буде лаган, а довољно храњив да нас држи ситима до вечере. То није увек лако смислити, па вам предлажем да у свој јеловник уврстите неко ново јело, познатог и богатог укуса.

Први озбиљан сусрет са кухињом имао је у основној школи, када је ишао на обуку у “Српску Круну”, повремену праксу у ресторану ФК „Мачва“, као и ресторану “Мањеж” на Шабачком хиподрому. Пекао је пљескавице и кришом гледао коњичке трке. Од 2009. године активно се бави овим послом, кроз стручна усавршавања и пословне понуде изван граница Србије.

Свој гастрономски пут започео је студентским послом у Њујорку 2013. године, где је учио од талентованих колега у једном од најпознатијих голф резиденција у Америци. Након тога, отишао је у Тиват, у хотел Регент ПортоМонтенегро, где је радио свој први preopening са 20 колега у кухињи. Након пар година преселио се у топлије крајеве. Радио је у Amanyara хотелу, светском ланцу хотела смештеном на Карибима, на острвима Туркс и Каикос.

САЛАТА СА РЕЧНОМ ПАСТРМКОМ (за 2 особе)
Филе очишћене пастрмке 250г
Маслиново уље 30 мл
Сок од пола лимуна
Грчки јогурт или кисело млеко 50мл
Свежи млади спанаћ 50г
Свежа млада рукола 50г
Нар, или сезонско воће по избору
Со, бибер
Пастрмку очистити од костију, испећи је у рерни на 180 степени (15минута), на папиру за печење, уз мало маслиновог уља и зачина. Када је риба печена, охладити је на собној температури и исећи на мању парчад.
Спанац и руколу опрати под водом, осушити убрусом, зачинити преливом од грчког јогурта, маслиновог уља и зачина. Додати нар и пастрмку, измешати и уживати!

Фото: Приватна архива

-На Карибима сам први пут пробао њихов специјалитет са живим шкољкама, неку врсту салате са цитрусима, која ми се касније заиста допала, иако многима не би. Најнеобичније јело које сам спремао, а има их доста, је сабљарка у кокосовом млеку, која је изванредан спој разних укуса.

Након две године вратио се у Београд, где је три године био шеф кухиње првог Хилтон хотела у Србији.

- Oвај посао не познаје границе. Увек постоји могућност да се проба нешто интересантно, научи нешто ново и да се пропутује свет. Највећа предност јесте успостављање контакта и рад са колегама, који постану пријатељи за цео живот. Где год да сам радио, увек сам имао одличну сарадњу са колегама, јер се водим оним: „Како дајеш, тако и добијеш“.

БРЗЕ ТОРТИЉЕ ( за две особе)
Тортиље 4 комада
Црни лук 1 главица
Парадајз 1 комад
Топљени сир – gauda, mozzarella, cheddar - 100г
Протеин по избору (шунка, димљена пилећа прса, туњевина)
За сос:
Јогурт 50мл
Сенф 5г
Оригано, босиљак, бели лук
Маслиново уље, со, бибер
Лук и парадајз ситно исецкати на коцкице. Тортиљу полозити на даску или тањир, равномерно посути парадајзом и луком, додати сецкано месо по избору (термички обрађено), затим нарендати сир и поклопити другом тортиљом. Пажљиво пренети на загрејани тигањ, премазан са мало маслиновог уља. Пећи са једне стране 2 минута, затим пажљиво окренути на другу страну. Пећи док се сир не отопи. Тортиљу пребацити на даску за сечење, исећи на 4 дела, послужити са сосом од јогурта и прилогом по жељи.

Фото: Приватна архива

Једно време је радио као главни кувар Хилтонове подгрупације хотела у Румунији, потом се вратио у Београд, где је радио у хотелу Radisson Collection. Тренутно је у Словенији, где ради као шеф кухиње у једном од најпознатијих ресторана на Бледском језеру.

- Турбулетан и занимљив подухват прихватио сам уз осмех, знајући да је сезонски посао тежак, иако овде летња сезона зна да потраје до новембра. Радни дани почињу у раним јутарњим часовима и трају све док последњи гост не плати рачун. Смене се одрађују по дванаест, тринаест сати дневно. Некад не знамо да ли је јутро или вече, али уз добар колектив, све је издрживо. Посебну подршку даје ми супруга, јер зна колико волим свој посао.

ЛАЗАРЕВА РАЗГЛЕДНИЦА ИЗ СЛОВЕНИЈЕ
„Бледско језеро налази се на северозападу Словеније у регији Горењска, окружено планинама и шумама Јулијских Алпа и представља једну од најпознатијих и најпосећенијих туристичких атракција ове земље и читавог региона. Још у 19. веку, Блед је био познато одмаралиште европске и светске аристократије.
Над северном обалом језера уздиже се средњовековни утврђени град, сведок вековне историје. На средини језера је још једна атракција, мало острво са црквом, до које се долази чамцима и гондолама. Туристичка понуда је веома разнолика, од хотела високе категорије до ресторана, пивница, винарија, локалних гостионица... Гастрономија овог краја истиче се кроз изузетно укусна јела, припремљена од свежих намирница, која се могу купити на локалним пијацама и продавницама. Познати су по печуркама, од којих су најпознатије вргањи и смрчак, веома заступљене у националној кухињи.
Прави бисер овог краја, јесте пастрмка, једна од најздравијих риба на свету. Веома је цењена у овом делу Словеније , а туристима је најомиљеније јело.

Поред пастрмке, Блед је познат по још једном специјалитету, а то је Бледска кремшнита, заштићена својим рецептом, која је ове године прославила свој 70. Рођендан. Статистика каже да је на Бледу, од 1953. продато преко 16 милиона кремшнита. Стручни посластичари одају тајну како препознати оригиналну Бледску кремшниту: Када је сервирате на тањир, цела кремшнита мора да се заљуља!“

Фото: Приватна архива

Када су у питању планови за будућност, каже да нико не зна где га живот води, да се треба препустити току.

- Ипак, волео бих да једног дана имам свој ресторан. Такође, желим да своје знање пренесем на млађе колеге, што значи да бих могао себе пронаћи у просвети, волим педагогију.