Шапчанкина мобилна кућа може да промени адресу

Неколико година уназад Миланка Орел са Летњиковца пројектује мобилне куће, а у једној таквој, направљеној од две камионске хладњаче, и живи. Сама је дошла на ту идеју.

-Прво такво искуство сам стекла кад сам почела да преправљам возила која сам куповала у Немачкој у кампере, а научила сам гледајући на интернету како се то ради. Две године сам претраживала интернет, учила, правила планове, док једног дана нисам одлучила да их сама направим. Стварно сам урадила одлично то прво возило, као и друго након њега. Користили смо га пет- шест година за камповање, а продала сам га када сам се разишла са мужем Словенцем. Преправка возила у кампер је много лакша него правити мобилну кућу- објашњава Миланка.

Фото: Приватна архива

Кампери и мобилне куће
Већ четврту годину живи у 62 квадрата опремљена баш по њеном укусу. Сама је радила пројекат, скице, обезбедила грађевинску дозволу и све што је потребно. Простор се зими, уз малу потрошњу струје, брзо угреје, а лети по потреби лако расхлади.

-Прва хладњача коју сам купила, скинута са камиона, имала је осам центиментара изолације. Кад сам кренула да је израђујем дошла сам на идеју да купим још једну, јер ми је било мало простора. Онда сам их ставила у облику слова П на парцелу, направила сам бетонске стопе где ће бити постављена и ангажовала екипу мајстора, тако да су они просецали врата и облагали прозоре. Унутра је рађено све што је потребно- инсталације, вода, канализација, струја. Споља је додата изолација од камене вуне и облога од дрвета. Унутра је облагано гипсом, дрветом. После сам урадила велику терасу. Био ми је потребан додатни простор, па сам купила још једну малу хладњачу и направила оставу, која није чак ни обложена, само је офарбана. На шасији је, постављена на те стопе, спојене су једна са другом, повезан је кров горе. Кад треба да се транспортује, раздвоје се на неколико места каблови и може да се пребаци на другу локацију по жељи- прича.

Фото: Приватна архива

Прву кућу није ни помишљала да ради сама, будући да је велики објекат, са много браварских радова. Мајстори су урадили већи део посла, а она се побринула за ситне, финалне радове и ентеријер. О одржавању такође сама брине.

-После тога сам случајно дошла до неког плаца на Сави и решила да купим хладњачу да је ту поставим. Она је била на точковима, на камионској приколици, права, не само шасија. Кренула сам у израду те приколице да могу да је продам, рентирам или користим као додатни простор, што сам и чинила ако ми деца која живе у иностранству дођу у госте. На тој кућици сам доста почела да радим сама. Много је урадио пријатељ који зна са гипсом, молерске радове, ја сам помагала, гледала како се то ради и учила упоредо. Веома је лепо урађено. Стицајем околности, ту кућицу сам продала прошле године, јер ми је требао новац за неке друге инвестиције- каже она.

Фото: Приватна архива

Визија спроведена у дело
Први пут кад је правила необичну кућу, ангажовани мајстори су били изненађени.

-Нису знали о чему се ради, ни како да раде, то је за њих било ново. Давала сам им инструкције, била уз њих. Не знам како то из мене просто излази, као да имам визију у глави. Немам прави компјутерски програм за моделирање. Замишљала сам у својој глави, скице сам правила на папиру, направила шему за инсталације, утичнице, прекидаче, онако школски и електричар је по томе урадио најбољу варијанту. Кад сам радила другу, већ сам имала искуства, као и електричар, мајстор што је радио ентеријер, тако да смо одрадили најбоље што смо могли. Имала сам проблема да се договорим са браварем, па сам у том тренутку преломила да желим остале послове, осим јако стручних и одговорних, да одрадим сама. За водоинсталатера је било мало незгодно, први такав посао. Морала сам много да учествујем, да им показујем. Ипак, одрадили су посао како треба- задовољна је Миланка, која ће и трећу кућу завршити по повратку из Словеније, где је боравила када смо разговарали за Глас Подриња.

Њу можда преуреди и за издавање. Комплетно је опремљено, необично, другачије, има паркинг, двориште, терасу коју је сама направила од палета и обложила неким дашчицама. Унук од седам и по година је одушевљен тиме и Миланка у шали каже да и он већ има неке бизнис планове.

Фото: Приватна архива

Поглед у будућност
У збиљи, размишљала је о прављењу таквих кућа као о послу, али каже да је то захтевно и потребан је тим људи са којима би радила. Без подршке пријатеља и првог комшије не би ни до сада успела, ту је био и лимар који је толико био фасциниран њеном идејом да је желео да ради волонтерски, али она не жели никоме да намеће обавезу.

-За сада је то хоби, нећу себе да форсирам, много сам радила по врућини, на 35- 40 степени, а у овим годинама је много теже. Било је јако исцрпљујуће, у моментима сам размишљала да ли ћу издржати. Кад почнем, не волим да правим паузе, па се деси да по цео дан ништа не једем, јер ме адреналин гура напред и даје снагу да издржим много више него у некој другој ситуацији- истиче.

За свој живот каже да је прилично турбулентан и обележен многим прекретницама. Две ћерке су јој у иностранству, једна у Словенији, друга у Емиратима. То ју је подстакло да прода велики плац и кућу у којој је живела и крене у занимљиве пројекте попут овог.

-Човек никад не треба да плаче над својом судбином, шта год да се догоди, увек треба гледати напред, никад уназад. Не волим да се осврћем, увек гледам у будућност, а не у прошлост, ружне ствари остављам иза себе. Свако има падове и успоне, ја сам их имала у животу доста, али сам успела својом вољом да их пребродим, изведем две ћерке на прави пут, дам им потпору, помогнем колико сам могла, сад су и оне ту за мене. Мора тако човек да гледа на живот. Ако гледа песимистички, нема напретка- сматра.

Фото: Приватна архива

Човек се учи док је жив, па тако и она настоји да сваког дана научи нешто ново.

-Фокусирам се на оно што ме занима, не трошим енергију на глупости, небитне ствари, не волим кад ми причају о људима које не познајем, не петљам се у политику. Гледам свој живот, посао, породицу, да деца буду здрава, јер то нам је на крају и на почетку свима најважније- поручује Миланка.

Идеју где би своју кућу једног дана могла да пресели има, али, будући да је и само пресељење скупа инвестиција, адресу ће променити, каже, када за то буде време, јер жељу у план воли да преточи само када се за то створе реални услови.